Putanja bodeža

Varek nije obraćao pažnju na njih. I uzdržao se od pitanja šta je to ’vašar’; zagledan u zamršenu šumu svuda oko njih, slušajući zvuke bitke, praskanje eksplozija i grmljavine, mogao je to da zamisli. „Sakupićete svoje ljude i počećete da se povlačite", glasno je progovorio, presekavši njihovo brbljanje. „Ne previše brzo; morate da radite složno.“ Miradžova naređenja Čajnmaju glasila su „što je brže moguće“ zapamtio ih je za slučaj da se nešto dogodi s primerkom poruke u njegovim bisagama „što je brže moguće“, ali ako bi ovo bilo previše brzo, polovina ljudi ostala bi da bude iseckana na komadiće kad neprijatelju to bude odgovaralo. „Sada, pokret! Borite se za caricu, neka bi živela večno!“

Poslednja rečenica bila je nešto što se govorilo novim pitomcima, ali iz nekog razloga, oni koji su ga slušali skočiše, kao da ih je sve ošinuo bičem.

Klanjajući se brzo i duboko, s rukama na kolenima, oni se raspršiše ka svojim konjima. Čudno. Sad je na njemu bilo da pronađe seanšanske jedinice. Jednom od njih zapovedaće neko ko je po činu viši od njega i on će moći da preda odgovornost.

Sul’dam je bila na kolenima, milujući po kosi svoju damane koja je još uvek jecala, i nežno joj mrmljajući. „Smiri je“, naložio joj je. Što je brže moguće. A učinilo mu se da je video tračak strepnje u Miradžovim očima. Šta bi moglo navesti Kenara Miradža da strepi? „Mislim da ćemo zavisiti od tebe na našem putu ka jugu, sul’dam.“ E sad, zašto li ju je to nateralo da prebledi?

Bašer je stajao tačno na ivici šumarka, mršteći se kroz proreze na svom kalpaku zbog onog što je video. Dorat mu je njuškom dodirivao rame. Čvrsto se umotao u ogrtač da ga vetar ne bi vijorio. Više zbog toga da bi izbegao bilo kakav pokret koji bi privukao poglede, nego zbog hladnoće, mada mu se telo smrzavalo. To bi bio proletnji lahor u Saldeji, ali meseci u južnim krajevima su ga omekšali. Jarko sijajući između sivih oblaka koji su brzo plovili nebom, sunce je još uvek stajalo nadomak podneva. I pravo pred njim. To što biste počeli bitku okrenuti ka zapadu, nije nužno značilo i da ćete je završiti isto tako. Pred njim je ležao široki pašnjak gde su stada crno-belih koza brstila smeđu travu, potpuno nezainteresovano, kao da svuda oko njih nije besnela bitka. Mada ovde i nije bilo ikakvog znaka iste. Trenutno. Čovek je mogao da bude iseckan na rezance kada bi pokušao da pređe tu livadu. A među drvećem, bez obzira da li su u pitanju bili šumarci ili maslinjaci ili čestari, niste uvek mogli videti neprijatelja, pre no što ga susretnete, s izviđačima ili bez njih.

„Ako ćemo da prelazimo“, gunđao je Guejam, trljajući širokom šakom svoju ćelu, „trebalo bi da pređemo. Tako mi Svetlosti, gubimo vreme.“ Amondrid zatvori usta; najverovatnije je Kairhijenjanin s licem poput punog meseca zaustio da kaže isto to. Složiće se s Tairencem kad se konji budu penjali na drveće.

Džeordvin Semaris frknu. Taj je čovek trebalo da pusti bradu kako bi sakrio tu usku vilicu. Zbog nje mu je glava podsećala na metalni klin za rascepljivanje balvana. „Ja kažem da idemo uokolo“, promrmljao je. „Izgubio sam i previše ljudi zbog ovih, od Svetlosti prokletih damane i...“ Nije dovršio rečenicu, samo je nesigurno pogledao Rohajda.

Mladi Aša’man stajao je sam, stisnutih usana, poigravajući se tom Zmajevom iglom na svom okovratniku. Možda pitajući se je li sve to bilo vredno toga, ili je makar tako izgledao. Nije bilo njegovog uobičajenog sveznajućeg držanja; na dečku se sada ogledala samo mračna zabrinutost.

Vodeći Hitrog za uzde, Bašer se uputi ka Aša’manu i povuče ga malo dalje, među drveće. Gurnu ga malo dalje. Rohajd se mrgodio, nevoljno se krećući. Čovek je bio dovoljno visok da se nadnese nad Bašerom, ali Bašer to ne bi dozvolio.

„Mogu li da računam na tvoje ljude sledećeg puta?“, zahtevao je da zna Bašer, ljutito cimajući brk. „Nema odugovlačenja?“ Rohajd i njegovi ljudi delovali su kao da postaju sve sporiji u uzvraćanju kada bi se suočili sa damane.

„Znam šta radim, Bašere", frknu Rohajd. „Nismo li ih dovoljno poubijali za tebe? Koliko mogu da vidim, gotovo da smo završili!"