Putanja bodeža

Bertam je lagano jahao, puštajući da mu vetar zanosi ogrtač na jednu stranu, ali je proučavao šumovite predele pred sobom sa zabrinutošću koju jedva i da je pokušavao da sakrije. Od četvorice njegovih sunarodnika koji su jahali za njim, jedino je Dorisin bio istinski vešt u Igri Kuća. Taj glupi tairenski pas, Vejramon, bio je slep, naravno. Bertam iskezi zube na leđa uobražene lude. Vejramon je jahao podaleko ispred ostalih, u dubokom razgovoru s Gedvinom, i da je Bertamu bio potreban ijedan drugi dokaz da bi se Tairenac nasmejao na nešto što bi se smučilo i kozi, bilo bi to ovo kako je taj čovek podnosio to mlado vatrenooko čudovište. Primetio je kako Kiril postrance baca poglede ka njemu, i potegao je uzde svog sivca u pravcu suprotno od kršnog čoveka. Nije gajio posebno neprijateljstvo prema Ilijancima, ali jerzeo ljude koji su se nadvijali nad njim. Nije mogao da dočeka da se vrati u Kairhijen, gde nije morao da bude okružen trapavim divovima. Mada, Kiril Drapaneos nije bio slep, bez obzira na to što je bio previsok. Poslao je desetinu izviđača kao prethodnicu. Vejramon je poslao jednog.

„Dorisine“, reče Bertam lagano, a onda nešto glasnije, „Dorisine, tupavko nijedna!“

Koščati čovek ispravi se u sedlu. Kao i Bertam, kao i ostala trojica, brijao je i puderisao prednji deo glave; postalo je vrlo moderno obeležiti sebe kao vojnika. Dorisin je trebao da mu uzvrati nazivajući ga krastačom, kao što je to radio od detinjstva, međutim, umesto toga on potera svog škopca pored Bertama i nagnu se ka njemu. Bio je zabrinut, i dopuštao je da se to vidi; čelo mu je bilo duboko namršteno. „Shvataš li da je gospodar Zmaj odlučio da umremo?“, prošaputao je, bacajući pogled ka koloni koja je išla za njima. „Krvi mu i ognja, ja sam samo slušao Kolaver, ali otkad ju je on ubio, znao sam da sam mrtav čovek.“

Na trenutak Bertam pogleda kolonu vojnika koja je vijugala kroz brda. Drveće je ovde bilo raštrkanije nego tamo napred, ali i dalje dovoljno gusto da prikrije napad dok ne nalete na njega. Poslednji maslinjak ležao je otprilike milju iza njih. Vejramonovi ljudi su, naravno, jahali napred, u tim smešnim kaputima s naduvanim rukavima prošaranim belim prugama, a potom Kirilovi Ilijanci obučeni u dovoljno zelenog i crvenog da posrame i Krpare. Njegovi ljudi, pristojno odeveni u tamnoplavo ispod svojih štitnika za grudi, i dalje su bili van vidokruga, s Dorisinovim i vojnicima ostalih, a ispred njih je bila samo družina Legionara. Vejramon je izgledao iznenađen što su održali korak, mada teško da je nametnuo veliku brzinu.

Mada, nisu zapravo vojnici bilo ono što je Bertam preleteo pogledom. Sedam ljudi jahalo je čak i ispred Vejramona, sedmorica otvrdlih lica i očiju hladnih poput smrti, odeveni u crne kapute. Jedan je nosio iglu u obliku srebrnog mača na svom visokom okovratniku.

„To je zapetljan način da se to učini“, suvo je odgovorio Dorisinu. „A sumnjam da bi al’Tor poslao ove druškane s nama da nas šalje pravo u mlin za kobasice.“ I dalje natmurenog čela, Dorisin opet otvori usta, ali Bertam reče: „Moram da razgovaram s Tairencem.“ Nije voleo da gleda svog druga iz detinjstva u ovakvom stanju. Al’Tor ga je u potpunosti izbacio iz ravnoteže.

Zaneseni razgovorom, Vejramon i Gedvin nisu ga čuli kako jaše prema njima. Gedvin se odsutno igrao svojim uzdama, a lice mu je bilo hladno od prezira. Tairenac je bio crven u licu. „Nije me briga ko si ti“, govorio ještrim, tihim glasom čoveku u crnom kaputu, a pljuvačka mu je prskala, „neću preuzeti više rizika bez naređenja pravo sa usana...“

Iznenada dvojica ljudi postadoše svesni Bertama i Vejramon zatvori usta. Gledao je Bertama kao da bi ga ubio, a Aša’manov uvek prisutan osmeh se istopio. Vetar je duvao, oštar i hladan, dok su se oblaci navlačili preko sunca, ali ni to nije bilo hladnije od Gedvinovog iznenadnog prodornog pogleda. S malim iznenađenjem, Bertam shvati da je i ovaj čovek želeo da ga ubije na mestu.

Gedvinov ledeni, ubilački pogled nije se promenio, ali Vejramonovo lice prođe kroz neverovatan preobražaj. Crvenilo je lagano bledelo dok mu se za tren pojavio osmeh, ljigavi osmeh u kojem je bio samo tračak lažne zabrinutosti. „Mislio sam na tebe, Bertame“, rekao je živo. „Šteta što je al’Tor zadavio tvoju rođaku. Kako čujem, svojim sopstvenim rukama. Iskreno, bio sam iznenađen kada si odgovorio na njegov poziv. Video sam ga kako te gleda. Bojim se da s tobom namerava nešto... zanimljivije... od drljanja tvojih potpetica po podu dok mu se prsti stežu oko tvog vrata.“