Putanja bodeža

Rand izdade naređenja kada je Nalaam odgalopirao, i njegova kolona poče da se kreće ka zapadu. Branioci i Saborci jahali su na oba boka. Legionari su marširali na kraju, tačno iza Denharda. Podsetnik plemkinjama i njihovim vojnicima, ako im je podsetnik bio potreban. Anaijela je sigurno gledala preko ramena dovoljno često, a Ejlilina odlučnost da ne pogleda bila je uočljiva. Rand je bio u glavnoj navali kolone, Rand i Flin i ostali, istoj kao što je bilo i u drugim kolonama. Aša’mani za napad, a ljudi sa čelikom da im čuvaju leđa dok ubijaju. Sunce je imalo još dugo da se penje do podneva. Ništa se nije promenilo što bi promenilo plan.

Ludilo neke sačeka, prošaputa Lijus Terin. Drugima se prišunja.

Miradž je jahao blizu čela svoje vojske koja je marširala na istok blatnjavim putem što je krivudao preko brežuljaka s maslinjacima i kroz nepovezane šumarke. Ne na čelu. Ceo puk, mahom Seanšani, jahao je između njega i isturenih izviđača. Znao je generale koji su želeli da budu na samom čelu. Većina ih je bila mrtva. Većina je izgubila bitke u kojima su poginuli. Blato je sprečavalo dizanje prašine, pa ipak se vest o vojsci u pokretu širila poput neobuzdanog požara u Salaskoj stepi, bez obzira na tlo. Tu i tamo, između maslinovog drveća spazio bi prevrnuta kolica ili napušteni srp, ali radnici su davno nestali. Srećom, oni bi izbegavali njegove suparnike sa istim žarom s kojim su izbegavali njega. Uz malo sreće, nemajući rakene, njegovi protivnici neće znati da je krenuo na njih dok ne bude prekasno. Kenar Miradž nije voleo da se oslanja na sreću.

Osim nižih zapovednika spremnih da naprave karte ili umnože njegova naređenja i glasnika spremnih da ih ponesu, njegovo jedino društvo pri jahanju bili su Abelder Julan, toliko sitan da je kraj njega Miradžov obični smeđi škopac izgledao gorostasno, srčani čovečuljak čiji su nokti na malim prstima bili obojeni u zeleno, i koji je nosio crnu periku kako bi prikrio svoju ćelavost, i Lizejn Džarat, sedokosa žena iz samog Sendara, čije su bledo dežmekasto lice i plave oči bile odraz smirenosti. Julan nije bio miran; Miradžov kapetan vazduha, kože boje uglja, često je bio smrknut zbog pravila koja mu više nisu dozvoljavala da se češće dohvati rakenskih uzdi, ali danas je njegova namrštenost sezala do kosti. Nebo je bilo čisto, savršeno vreme za rakena, ali prema Surotinom naređenju, nijedan od njegovih letača danas neće biti u sedlu, ne ovde. Hailene su sa sobom imale premalo rakena da bi ih nepotrebno izlagali opasnosti. Miradža je više uznemiravao Lizejnin mir. Ne samo starija dersul’dam pod njegovim zapovedništvom, ona je bila i prijatelj s kojim je podelio mnogo šolja kafe i mnogo igara kamenčića. Živahna žena, uvek prepuna poleta i oduševljenja. No ona je bila ledeno mirna, tiha kao bilo koja sul’dam koju je probao da ispituje.

U njegovom vidokrugu je bilo dvadeset damane koje su pratile konjanike, svaka hodajući pored konja svoje sul’dam. Suldam su poskakivale u sedlima, saginjući se da potapšu damane po glavi, ispravljajući se samo da bi se ponovo savile da ih pomiluju po kosi. Damane su mu delovale dovoljno mirno, ali su sul’dam očigledno bile kao na oštrici. A inače razdragana Lizejn jahala je nema kao kamen.

Jedan torm se pojavi pred njima, trčeči niz kolonu. Prilično postrance i ivicom šumaraka, ali su konji ipak njištali i uzmicali dok je zver prekrivena bronzanom krljušti prolazila pored njih. Dresirani torm ne bi napao konja – barem ne ako ga ne obuzme groznica ubijanja, a to je bio razlog zašto tormovi nisu bili dobri u bitkama ali konja obučenih da budu mirni u njihovoj blizini nije bilo ništa više negoli samih tormova.

Miradž posla mršavog potporučnika po imenu Varek da preuzme izviđački izveštaj od morat’torma. Pešice, i Svetlost ga progutala ako je Varek zbog toga izgubio sei’taer. Nije nameravao da gubi vreme na Vareka koji bi pokušao da obuzda neko od grla koja su nabavili u okolini. Čovek se vrati brže nego što je otišao i napravi krut naklon, počevši svoj izveštaj pre no su mu se leđa ispravila.

„Neprijatelj je na manje od pet milja ka istoku, moj gospodaru general-kapetane, i maršira u našem pravcu. Podeljeni su u pet kolona koje su međusobno udaljene oko milju.“

Toliko o sreći. Ali Miradž je bio razmotrio kako bi mogao napasti četrdeset hiljada, ako sam ima samo pet, i pedeset damane. Uskoro su ljudi galopirali s naređenjima za pregrupisavanje kako bi se dočekao pokušaj prepada, pa pukovi iza njega počeše da skreću prema šumarcima, a među njima sul’dam sa svojim damane.

Jače se umotavši u svoj ogrtač zbog iznenadnog naleta hladnog vetra, Miradž primeti nešto od čega oseti kako ga obuzima još veća hladnoća. I Lizejn je posmatrala sul’dam kako nestaju među drvećem. I počinjala je da se znoji.