Putanja bodeža

Ostatak plemića brzo se skupio oko Bašera na obronku podno Randa; najviši po činu i oni s najviše moći bili su napred, nakon malog komešanja tu i tamo, gde prednost nije bila sasvim raščišćena. Tihera i Markolin držali su svoje konje na ivici, na suprotnoj strani od gomile plemića, s potpuno nečitljivim izrazima lica; mogli su ih upitati za savet, ali su obojica znali da je konačna odluka na ostalima. Vejramon otvori usta uz značajan pokret, bez sumnje da bi počeo još jednu veličanstvenu govoranciju o slavi koja je proizilazila iz toga što prati Ponovorođenog Zmaja. Sunamon i Torean, naviknuti na njegove govore i dovoljno moćni da ne obraćaju pažnju na njega, priterali su konje jedan do drugog i počeli tiho da razgovaraju. Na Sunamonovom licu ogledala se neka neobična surovost, a Torean je delovao kao da je spreman da pređe graničnu liniju i uđe u sukob, i pored crvenih satenskih traka na rukavima njegovog kaputa. Čovek četvrtaste vilice, Bertam, i nekolicina Kairhijenjana nisu bili nimalo tihi dok su se smejali šalama koje su naizmenice pričali. Svima su se smučili Vejramonovi veliki recitali. Pošto je Semaradridovo mrštenje postajalo sve dublje kad god bi pogledao u Ejlil i Anaijelu nije mu se sviđalo to što ostaju u Randovoj blizini, naročito njegova sunarodnica ipak je njegovo ogorčenje moglo imati više uzroka, a ne samo Vejramonovu brbljivost.

„Na oko deset milja od nas“, reče Rand glasno, „dobrih pedeset hiljada ljudi sprema se da maršira.“ Bili su svesni toga, ali ovo je nateralo svakog od njih da ga pogleda i da zamukne. Vejramon nezadovoljno zatvori usta; taj je čova voleo da sluša samog sebe kako priča. Guejam i Marakon se osmehnuše puni iščekivanja, gladeći svoje zašiljene, nauljene brade; budale. Semaradrid je izgledao kao čovek koji je pojeo punu činiju pokvarenih šljiva; Gregorin i trojica lordova iz Saveta devetorice koji su bili s njim na licima su imali samo mračnu odlučnost. Nisu bili budale. „Izviđači nisi videli ni traga od sul’dam ili damane“, nastavio je Rand, „ali čak i bez njih, čak i sa Aša’manima, taj broj je dovoljan da pobije veliki broj nas ako iko zaboravi plan. Mada, niko neće zaboraviti, siguran sam.“ Ovog puta neće biti juriša bez naređenja. Izneo je to jasno poput stakla i čvrsto poput kamena. Takođe, neće biti odstupanja zato što ti se učinilo da si možda nešto video.

Vejramon se osmehnu uspevajući da to bude ljigavije nego što bi Sunamon ikad mogao da izvede.

Na svoj način, to je bio jednostavan plan. Napredovali bi na zapad u pet kolona, svaka sa Aša’manima, i pokušali da se obruše na Seanšane sa svih strana odjednom. Ili da ih opkole sa onoliko strana koliko je to bilo moguće. Jednostavni planovi bili su najbolji, bio je uporan Bašer. Ako nećeš da se zadovoljiš sa celim okotom debelih prasića, mrmljao je on, ako moraš da trčiš u šumu da bi našao staru krmaču, onda nemoj suviše da se praviš važan ili će te ona srediti.

Nema tog plana bitke koji preživljava prvi sudar, reče Lijus Terin u Randovoj glavi. Za trenutak je i dalje delovao sabrano. Nešto nije u redu, zarežao je iznenada. Glas je počeo da mu se pojačava, a onda je postao divalj, smeh mu se ispuni nevericom. Ne može da ne bude u redu, ali ipak jeste. Nešto čudno, nešto pogrešno, jurilo je, skakalo, trzalo. Njegovo cerekanje pretvori se u jecanje. Ne može biti! Mora da sam lud! A onda je nestao pre no je Rand stigao da ga utiša. Spaljen bio, ne može biti greške u planu, ili bi se Bašer okomio na nju kao patka na bubu.

Nije bilo sumnje da Lijus Terin jeste lud. Ali dok god Rand al’Tor ostane normalan... Bila bi to neslana šala sa svetom ako bi Ponovorođeni Zmaj poludeo pre no Poslednja bitka i počne. „Zauzmite svoja mesta“, zapovedio je zamahnuvši Zmajevim žezlom. Morao je da se izbori s potrebom da se nasmeje toj šali.

Na njegovu zapoved, velika grupa plemića se razdvojila, meljući i mrmljajući dok su se postavljali. Malo kome se sviđalo to kako ih je Rand podelio. Bez obzira na ograde koje su bile probijene zbog šoka prve bitke u planinama, one su ponovo bile podignute, gotovo istovremeno.