Putanja bodeža

Vejramon se mrštio zbog svog neodržanog govora, ali nakon jednog zapetaljnog naklona pri kojem je svoju bradu uperio prema Randu kao koplje, odjahao je na sever, preko brda, dok su ga Kiril Drapaneos, Bertam, Dorisin i nekoliko manjih kairhijenskih lordova sledili, svaki od njih lica okamenjenog zbog činjenice da ih vodi Tairenac. Gedvin je jahao pored Vejramona, gotovo kao da je on bio onaj koji vodi, i zbog toga je dobio mrke poglede, i pravio se da ih ne primećuje. I ostale grupe su bile tako pomešane. Gregorin je takođe krenuo na sever, s nabusitim Sunamonom koji se trudio da izgleda kako pukom slučajnošću ide u istom pravcu, i Daltanesom koji je vodio nešto Kairhijenjana. Džeordvin Semaris, još jedan od Devetorice, sledio je Bašera na jug, sa Amondridom i Guejmom. Njih trojica su gotovo radosno prihvatili Saldejca, iz prostog razloga što nije bio ni Tairenac, ni Kairhijenjanin, ni Ilijanac, u zavisnosti od čoveka koji gleda. Rohajd je, izgleda, pokušavao s Bašerom ono što je Gedvin uradio s Vejramonom, ali je Bašer delovao kao da to i ne primećuje. Malo dalje od Bašerove družine, Torean i Marakon jahali su jedan pored drugoga, verovatno dajući oduška gnevu što im je Semaradrid postavljen na čelo. Stoga je Eršin Nerati uporno bacao pogled ka Džeordvinu, i uspravljao se na uzengijama da bi se okrenuo prema Gregorinu i Kirilu, mada je bilo neverovatno da ih je mogao više videti iza brda. Semaradrid, leđa ukočenih poput čeličnog koplja, delovao je sigurno i samopouzdano kao i Bašer.

Rand je čitavo vreme koristio jedan te isti pristup. Verovao je Bašeru, i mislio je da bi mogao da veruje Gregorinu, a niko drugi se ne bi usudio ni da pomisli da se okrene protiv njega s toliko tuđinaca oko sebe, toliko starih neprijatelja, a tako malo prijatelja. Rand se tiho smejao dok ih je gledao kako odjahuju niz njegovu stranu brda. Oni će se boriti za njega, i boriće se dobro, jer nisu imali drugog izbora. A nije ni on.

Ludilo, zasiktao je Lijus Terin. Rand ljutito odgurnu glas.

Naravno, teško da je bio sam. Tijera i Markolin uputili su većinu Branilaca i Saboraca da uzjašu i poređaju se između maslinovog drveća na brdima pored onog gde je on postavio svog konja. Ostali su bili napolju kao zaštita od mogućih iznenađenja. Družina Legionara u plavim kaputima strpljivo je čekala u udolini podno brda, pod Mejsondovim nadzorom, a iza njih je bilo isto toliko ljudi odevenih u ono što su nosili kada su se predali u dolini kod Ilijana. Pokušavali su da oponašaju mirnoću Legionara ostalih Legionara, sada pokušavali su, ali bez mnogo uspeha.

Rand baci pogled ka Ejlil i Anaijeli. Tairenka mu uputi usiljeni osmeh koji slabašno zadrhta. Kairhijenjankino lice bilo je led. Nije mogao da ih zaboravi, ni Denharda, ni njihove vojnike. Njegova kolona u sredini bila je najveća i daleko najjača. Vrlo upadljivo najjača.

Flin i ljudi koje je Rand izabrao nakon Dumajskih kladenaca jahali su uz brdo ka njemu. Proćelavi, stari čovek uvek je predvodio, iako su svi osim Adlija i Narišme sada nosili zmaja, kao i mač, a Dašiva ga je poneo prvi. Delom je to bilo zato što su se mlađi ljudi obraćali Flinu, poštujući njegovo dugo iskustvo barjaktara u Kraljičinoj gardi u Andoru. Delom je to bilo zato što se činilo da Dašivi nije bilo bitno. On je delovao kao da ga drugi ljudi samo zabavljaju. To jest, kada je mogao da odvoji za njih malo vremena između razgovora sa samim sobom. Najčešće je delovao kao da je jedva svestan ičega što mu je dalje od nosa.

Zbog toga je bilo potpuno iznenađenje kada Dašiva nespretno obode svog mršavog konja i dojaha ispred ostalih. To jednostavno lice, tako često ošamućeno ili zabavljeno sopstvenim mislima, sada je bilo namršteno od zabrinutosti. Bilo je više od iznenađenja kada je on posegao za saidinom čim se približio Randu i kada je oko njih podigao barijeru protiv prisluškivanja. Lijus Terin nije trošio dah ako bestelesni glas ima dah na mrmljanje o ubijanju; zabatrgao je za Izvorom, gunđajući bez reči, pokušavajući da otrgne Moć od Randa. I isto tako naglo je zaćutao i nestao.

„Ima nečeg iskrivljenog u saidinu ovde, nečeg pogrešnog“, reče Dašiva, a nije zvučao ni najmanje zamišljeno. Zapravo, zvučao je... određeno. I razdražljivo. Učitelj koji drži predavanje naročito glupom učeniku. Čak je i ubo Randa prstom. „Ne znam šta je to. Ništa ne može iskriviti saidin, a kada bi mogao biti iskrivljen, osetili bismo ga još u planinama. Zapravo, bilo je nečega tu, juče, ali tako malo... ipak sam ga jasno osetio ovde. Saidin je... nestrpljiv. Znam, znam. Saidin nije živ. Ali on... damara ovde. Teško ga je obuzdavati."