Putanja bodeža

Egvena je terala Daišara korakom kraj kolone Posvećenih, sestara na konjima među kolima, Prihvaćenih i polaznica koje su pešačile uprkos snegu. Sunce je sijalo na vedrom nebu s nekoliko oblaka, ali se dah njenog konja maglio. Iza nje su jahale Šerijam i Sijuan, tiho razgovarajući o podacima koje su saznale preko mreže Sijuaninih doušnika. Egvena je mislila kako je vatrenocrvena žena postala delotvorna Čuvarka kada je shvatila da nije Amirlin, a i Šerijam je, dan za danom, postajala sve marljivija u obavljanju sopstvenih dužnosti. Čeza ju je pratila na svojoj zdepastoj kobili u slučaju da Amirlin nešto želi i, nesvojstveno njoj, mrmljala je ponovo o Meri i Selami, koje su pobegle ta nezahvalna derišta ostavljajući nju da radi posao za troje. Jahale su polako, a Egvena veoma pažljivo nije gledala ka koloni.

Mesec dana upisivanja, mesec dana kako je knjiga polaznica otvorena za sve, donelo je zapanjujući broj, reku onih koje su nestrpljivo želele da postanu Aes Sedai, žena svih godina, neke i iz mesta udaljenih stotinama milja. Sada je bilo dvostruko više polaznica u koloni nego ranije. Skoro hiljadu! Većina nikada neće nositi šal, a ipak je njihov broj terao sve da bulje. Neke mogu izazvati manje poteškoće, a jedna, baka po imenu Šarina, imala je sposobnosti koje su mogle biti veće čak i od Ninaevinih, i sigurno je izazivala sve da u nju bulje; ali to nije bio prizor majke i ćerke koje se prepiru zbog toga što će ćerka jednog dana biti mnogo jača a što ona pokušava izbeći ili plemkinje koja je počela da razmišlja je li napravila pogrešan izbor tražeći da je ispitaju, ili Šarinin uznemirujuće otvoren pogled. Seda žena poštovala je svako pravilo i ukazivala svako potrebno poštovanje, ali ona je upravljala svojom velikom porodicom čistom snagom svog prisustva, a čak su i neke od sestara u njenoj blizini koračale oprezno. Ono što Egvena nije htela da vidi bile su mlade žene koje su im se pridružile pre dva dana. Dve sestre koje su ih dovele bile su više nego iznenađene kada su zatekle Egvenu kao Amirlin, ali njihove podređene nisu mogle verovati, ne Egvena al’Ver, gradonačelnikova ćerka iz Emondovog Polja. Nije želela da naredi da ijedna više bude kažnjena, ali će morati bude li videla još neku kako joj se plazi.

Garet Brin je takođe vodio svoju vojsku u širokoj koloni: konjica i pešadija u borbenoj liniji koja se protezala van vidokruga, nestajući među drvećem. Bledo sunce svetlucalo je na oklopima, kalpacima i vrhovima kopalja. Konji su nestrpljivo udarali kopitima po snegu.

Brin je jahao svog ćvrstog dorata vodeći ga ka njoj da bi je susreo pre nego što stigne do Predstavnica što su je čekale na konjima, na velikoj čistini ispred obeju kolona. On joj se nasmešio kroz proreze na kalpaku. Umirujući osmeh, pomisli ona. „Divno jutro za to, Majko“, reče. „Ovde.“

Ona samo klimnu i on stade iza nje, pored Sijuan, koja nije odmah počela da pljuje po njemu. Egvena nije znala kakav je dogovor Sijuan postigla s tim čovekom, ali je sada u Egveninom prisustvu retko gunđala u vezi s njim, a nikada kada je on bio prisutan. Egveni je bilo drago što je on sada bio tu. Amirlin Tron nije mogla dozvoliti svome generalu da sazna kako joj treba njegova potpora, ali je ovog jutra osećala potrebu za njom.

Predstavnice su poređale konje uz sam obod šume, a još trinaest sestara sedelo je na brežuljku malo dalje, pažljivo posmatrajući Predstavnice. Romanda i Lelejna mamuznuše svoje životinje skoro istovremeno i Egvena nije mogla zaustaviti uzdah dok su prilazile, s plaštovima koji su lepršali za njima, dok su im konji razbacivali sneg kopitima kao da su u jurišu. Dvorana joj se povinovala jer nije imala izbora. U onome što se tiče rata sa Elaidom, one su to priznavale, ali Svetlosti, kako su se samo umele igrati rečima s tim šta se tiče rata, a šta ne. Kada se nije ticalo, izvući nešto od njih bilo je podjednako teško kao i izvaditi patki zub! Izuzev Šarine, one su možda našle kako da spreče da se primaju žene bez obzira na godine. Ali čak je i Romanda bila zadivljena Šarinom.

Njih dve se zaustaviše pred njom, ali pre nego što su mogle otvoriti usta, ona je progovorila. „Vreme je da završimo s time, kćeri, i nema vremena za traćenje na beskorisne razgovore. Nastavite.“ Romanda je šmrknula, istina mekano, a i Lelejna je izgledala kao da je želela da uradi to isto.

Obe su okrenule konje kao jedna, a onda su na trenutak zevale jedna u drugu. Događaji u ovih poslednjih nekoliko meseci samo su pojačali netrpeljivost među njima. Lelejna je besno zabacila glavu u znak popuštanja i Romanda se nasmešila, jedva primetno pomerivši usne. Gotovo da se i Egvena nasmejala. Ta međusobna netrpeljivost i dalje je bila njena najveća snaga u Dvorani.

„Amirlin Tron vam zapoveda da nastavite“, objavi Romanda, veličanstveno podižući ruku.