Putanja bodeža

„Majgdin, mislim da ću posle svega ipak...“ Majgdin se odmah stvorila uz nju, sa upitnim osmehom, ali Faila je gledala u pravcu troje jahača koji su se pojavili ispred, probijajući se kroz sneg onoliko brzo koliko su mogli da teraju konje.

„Barem ima dovoljno zečeva, moja gospo“, reče Alijandra, vodeći svog visokog belog škopca pored Lastavice, „ali sam se nadala... Ko su oni?“ Njen soko se pomerio na tankoj rukavici, zvončići na njegovoj vezici zazvoniše. „Pa to izgleda da su neki od vaših ljudi, moja gospo.“

Faila namršteno klimnu. Ona ih je i poznala. Pejrilejn, Arela i Lejsila. Ali šta oni rade ovde?

Njih troje se zaustavi pred njom, na konjima koji su se pušili. Pejrilejnu su oči bile širom otvorene, kao i njegovom šarcu. Lejsilino bledo lice je bilo skoro sakriveno u dubokoj kapuljači njenog plašta, ali je gutala nervozno, a Arelino tamno lice izgledalo je sivo. „Moja gospo“, Pejrilejn reče hitno, „strašne vesti! Prorok Masema se sastao sa Seanšanima!“

„Sa Seanšanima!“, uzviknu Alijandra. „Valjda ne veruje da će se oni pokoriti gospodaru Zmaju!“

„Možda postoji jednostavnije objašnjenje", reče Berelajn i petama podbode svoju suviše blistavu belu kobilu, zaustavivši je sa Alijandrine druge strane. Bez Perina u blizini da bi ga zadivila, njena tamnoplava jahaća haljina bila je sasvim skromna, s okovratnikom do brade. Još se tresla. „Masema ne voli Aes Sedai, a Seanšani drže žene koje mogu da usmeravaju kao zarobljenice.“

Faila zabrinuto coknu. Strašne vesti, zaista. A ona se samo mogla nadati da su Pejrilejn i ostali zadržali dovoljno pameti da se barem pretvaraju kako su tu priču slučajno načuli. Čak i tako, ona je morala biti sigurna i to brzo. Perin je možda već stigao do Maseme. „Kakav dokaz imaš, Pejrilejn?"

„Mi smo razgovarali s tri seljaka koji su videli velike leteće stvorove što su sleteli pre četiri noći, moja gospo. Oni su doneli ženu koja je provela tri sata razgovarajući s Masemom.“

„Uspeli smo da je pratimo sve do mesta gde je Masema odseo u Abili“, dodade Lejsila.

„Sva trojica su mislila da su ta bića Nakot Senke“, dodade Arela, „a oni sami delovali su prilično pouzdano.“ Kad bi ona rekla za nekog muškarca koji nije pripadao Ča Faile da je prilično pouzdan, to je bilo isto kao kad drugi kažu da je pošten kao svetac.

„Mislim da ću morati dojahati do Abile“, reče Faila, skupivši Lastavičine uzde. „Alijandra, povedi Majgdin i Berelajn sa sobom.“ Nekom drugom prilikom, bilo bi zabavno gledati kako Berelajn steže usne zbog onog što je izrekla. „Pejrilejn, Arela i Lejsila će me pratiti...“ Neki čovek kriknu i svi poskočiše.

Pedeset koraka dalje, jedan od Alijandrinih vojnika u zelenom kaputu pao je iz sedla, a trenutak kasnije, jedan vojnik Krilate garde pao je sa strelom u grlu. Među drvećem se pojavio Aijel, s velom preko lica, mašući lukom dok je trčao. Još vojnika je palo. Bain i Čijad su bile na nogama, s velovima koji su im skrivali lice sve do očiju; koplja su im bila na leđima, zadenuta ispod kaiševa koji su držali tobolac sa strelama, i one su smireno streljale, ali su i bacale poglede ka Faili. Aijeli su bili svuda unaokolo, i činilo se da ih ima na stotine; polako su zatvarali obruč. Postavljeni vojnici su spustili koplja, stežući krug oko Faile i ostalih, ali su se otvori pojavljivali čim bi strele Aijela pale.

„Neko mora odneti ovu vest o Masemi do lorda Perina“, Faila reče Pejrilejnu i dvema ženama. „Jedno od vas se mora probiti do njega! Jašite vatreno!“ Njen šibajući pogled zastao je na Alijandri i Majgdin, i na Berelajn, takođe. „Sve vi, jašite kao vatra ih umrite ovde!“, jedva sačekavši njihovo limanje glavama, ona je prešla na delo zabivši pete u Lastavičina bedra, probivši se kroz beskoristan krug vojnika. „Jašite!", viknula je. Neko mora odneti vesti do Perina. „Jašite!“

Polegavši po Lastavičinom vratu, ona je gonila crnu kobilu u još brži trk. Iza kobile su ostajali plitki tragovi raznetog snega dok je letela kao prava lastavica. Za stotinu koraka Faila je mislila kako će možda uspeti da se probije. A onda je Lastavica zanjištala spotakavši se i srušivši se napred uz oštar prasak slomljene noge. Faila je poletela kroz vazduh i teško pala, a kada je zaronila lice u sneg, veći deo vazduha je bio izbijen iz nje. Boreći se za vazduh, ona se nekako podigla na noge i zgrabila nož za pojasom. Lastavica je zanjištala pre nego što se srušila, pre tog užasnog praska.

Aijel pod velom iskočio je pred nju kao da se stvorio iz vazduha, zgrabivši je za zglob čeličnom rukom. Nož joj ispade iz iznenada omlitavelih prstiju, a pre nego što je levom rukom uspela da zgrabi drugi, čovek je bio na njoj.