Putanja bodeža

Zavaljujući se nazad u stolicu, Perin uzdahnu. Ako je čovek bio ovoliko nepoverljiv prema Aes Sedai, kako li će tek biti nepoverljiv kada sazna da Grejdi i Niejld mogu da usmeravaju? Za trenutak je razmišljao da udarcem onesvesti Masemu i... Ljudi su prolazili hodnikom, zastajući da bace pogled pre nego što bi žurno produžili. Bilo je potrebno da jedan od njih vikne i Abila bi mogla postati klanica. „Onda ćemo jahati, Proroče“, reče on kiselo. Svetlosti, Rand je rekao da držim to kao tajnu dok Masema ne bude pred njim! Kako da izvedu to jahanje sve do Kairhijena? „Ali bez odlaganja. Gospodar Zmaj je veoma nestrpljiv da govori s tobom.“

„I ja sam nestrpljiv da govorim s gospodarom Zmajem, ime mu bilo blagoslovljeno Svetlošću.“ Oči je okrenuo ka dvema Aes Sedai. Pokušao je to da sakrije, zapravo se smešeći Perinu. Ali je mirisao... zlokobno. „Ja sam nestrpljiv da pričam s njim, takođe.“

„Bi li moja gospa želela da pitam jednog od sokolara da joj donese njenog sokola?“, upita Majgdin. Jedan od četiri Alijandrina sokolara, a sva četvorica behu vitki kao i njihove ptice, prebaci svilenkastog sivog sokola s natučenom perjanom kapicom s drvene prečage ispred sedla na svoju tešku rukavicu, pa podiže sivu pticu prema njoj. Jedan soko, s krilima plavičastih vrhova, stajao je na Alijandrinom zglobu prekrivenom zelenom rukavicom. Ta ptica je bila samo za nju, nažalost. Alijandra je znala svoje mesto kao vazal, ali je Faila razumela da se ona neće odreći svoje omiljene ptice.

Samo je odmahnula glavom, a Majgdin se poklonila u sedlu, udaljivši svoju kobilu od Lastavice dovoljno daleko da ne smeta, ali dovoljno blizu da bude na raspolaganju, a da Faila ne mora podići glas kako bi je dozvala. Dostojanstvena zlatokosa žena se dokazala da je dobra, obrazovana i sposobna sobarica onoliko koliko se Faila i nadala da će biti. Na kraju, kada je jednom naučila da kakav god bio njen položaj kod njene bivše gospodarice, sada je Lini bila prva među Failinim služavkama, a ona je umela da koristi to mesto. Iznenađujuće, to je i stvarno uključivalo jedan događaj sa šibanjem, ali se Faila pravila kao da to ne zna. Samo bi potpuna budala obrukala svog slugu. Tu je takođe još uvek postojalo pitanje Majgdin i Talanvora. Bila je sigurna da je Majgdin počela da deli krevet s njim, i ako bude našla dokaz tome, oni će se uzeti makar morala da pusti Lini na oboje. Ali to je još uvek bilo suviše sitno da bi joj pokvarilo jutro.

Sokolarenje je bilo Alijandrina ideja, ali se Faila nije protivila jahanju kroz ovu retku šumu, gde je tanak sloj snega prekrio sve, čak i grane. Zelenilo drveća koje je još uvek zadržavalo lišće sada je bilo još izraženije. Vazduh je bio oštar i mirisao je novo i sveže.

Bain i Čijad su je istrajno pratile, ali su one čučale u blizini, s velovima oko glave, nezadovoljno je posmatrajući. Sulin je želela da dođe sa svim Devicama, ali pored stotine priča o aijelskim pustošenjima koje svuda kruže, i sama pojava Aijela bila bi dovoljna da većina ljudi u Amadiciji otrči po mačeve. Mora biti neke istine u tim pričama ili ne bi toliko njih znalo za Aijele, iako samo Svetlost zna ko su oni i odakle su došli; ipak se čak i Sulin složila da ko god da su, oni su se pomerili na istok, možda u Altaru.

U svakom slučaju, ovako blizu Abili, dvadeset Alijandrinih vojnika i još onoliko Krilatih gardista Majena činilo je sasvim zadovoljavajuću pratnju. Stegovi na njihovim kopljima, crveni ili zeleni, podizali su se kao trake kada vetar dune. Berelajnino prisustvo bilo je jedino što je kvarilo uživanje. Mada, bilo je veoma zabavno gledati tu ženu u krznom ukrašenom crvenom plaštu, tankom kao dva ćebeta. Majen nije imao pravu zimu. Njoj je ovo više ličilo na poslednje dane proleća. U Saldeji, u srcu zime, hladnoća bi smrzavala izloženi deo tela tako da bi se ukrutio kao drvo. Faila duboko udahnu. Osećala se kao da se smeje.

Nekim čudom je njen muž, njen voljeni vuk, konačno počeo da se ponaša kako treba umesto da se dernja na Berelajn i beži od nje; Perin je sada trpeo iscrpljujuće laskanje, prosto podnoseći to kao što bi trpeo dete koje mu se igra oko kolena. I najbolje od svega, nije više bilo potrebe da smiruje svoj bes kada želi da ga izbaci iz sebe. Kada ona viče, on joj takođe vikom odgovara. Znala je da on nije Saldejac, ali je bilo toliko teško što je u srcu osećala kako on veruje da je ona suviše slaba da mu se suprostavi. Pre nekoliko večeri, dok su večerali, skoro mu je pokazala kako će Berelajn ispasti iz haljine ako se još malo nagne preko stola. Pa ipak, ona nije išla toliko daleko, ne s Berelajn; istina je da se mislilo kako bi ga ova još uvek mogla preoteti. I tog istog jutra, on je zapovedao, ćutke odbivši svaki argument kao vrsta muškarca za kojeg je svaka žena znala da mora biti jaka da bi ga zaslužila, da mora biti jednaka. Naravno, ona će ga morati gricnuti zbog toga. Kao vojskovođa bio je divan, a doskora nije mogao verovati da će stalno zapovedati. Da se smeje? Pa ona bi zapevala!