Raskršće sumraka

Uskoro će krenuti u brzo i naporno jahanje, da postave klopku koja će mesecima čekati dok plen ne upadne u nju. Neizvesno je to što on namerava. Zamršeni planovi umeju da se raspadnu na razne načine, a taj njegov plan sastoji se od slojeva u slojevima. Ako mu ne pođe za rukom da obezbedi mamac, sve će propasti i pre nego što počne. Ili ako neko ne posluša njegovo naređenje da se kraljevi glasnici izbegavaju. Doduše, svi su dobro znali razloge zbog kojih je tu naredbu dao i čak su ih i najtvrdoglaviji razumeli i delili s njim, premda je malo njih bilo spremno da o tome razgovara. što se njega tiče, on je hitao kao avet nošena olujom otkad je primio Alsalamovu poslednju zapovest. Presavijenu hartiju ušuškao je u rukav tačno iznad blede čipke uvučene u oklopnu rukavicu. Preostala im je samo jedna prilika, veoma slaba prilika, da spasu Arad Doman. I možda i da spasu Alsalama od njega samoga pre nego što Savet trgovaca odluči da ga svrgne s prestola i mesto njega postavi nekoga drugog. Već duže od dvadeset godina bio je dobar vladar. Svetlost dala da bude ponovo.

S juga se začu glasan prasak i Ituraldeova šaka polete ka balčaku dugog mača. Začu se i tiha škripa kože i metala kada se i ostali latiše svog oružja. A onda - tišina. šumom je vladao mir kao u zaleđenoj grobnici. To je samo grana popustila pod težinom snega što je napadao po njoj. Trenutak kasnije, Ituralde se lagano opustio - onoliko koliko je to bilo moguće otkad su na sever došle priče o tome kako se Ponovorođeni Zmaj pojavio na nebu iznad Falmea. Možda je taj čovek zaista Ponovorođeni Zmaj i možda se zaista pojavio na nebu, ali šta god da je zapravo istina te su priče pronele požar Arad Domanom.

Ituralde je bio siguran da je mogao utuliti tu vatru samo da su mu odre-šene ruke. Takvo razmišljanje nije bilo hvalisanje. Dobro je znao šta može postići u bici, pohodu ili ratu. Ali sve otkad je Savet rešio da će kralj biti bezbedniji ako krišom ode iz Bandar Ebana, Alsalam kao da je umislio da je otelotvorenje Artura Hokvinga. Njegov potpis i pečat stajali su na desetinama zapovesti koje su kao bujica hrlile iz mesta gde ga je Savet sakrio, gde god to bilo. Čak ni Ituraldeu nisu hteli da kažu gde je to. Sve i jedna žena u Savetu krenula bi da izbegava odgovor čim bi on pomenuo gde je kralj. Skoro je poverovao da ni one ne znaju gde je Alsalam. Naravno, to je potpuna besmislica. Kralja Savet neprestano drži na oku. Ituralde je oduvek bio ubeđen da se trgovačke kuće previše mešaju, ali sada je žarko želeo da upravo to urade. Potpuna je zagonetka zašto trgovci ćute, jer kralj koji šteti trgovini obično se ne zadržava dugo na prestolu.

On se držao zakletvi koje je dao, a Alsalam mu je sem toga bio i prijatelj, ali naredbe koje je kralj slao nisu mogle biti bolje sročene da bi se izazvao potpuni metež. A nisu se mogle ni zanemariti. Alsalam je kralj - ali zapovedio je Ituraldeu da što je brže moguće pođe na sever i suprotstavi se ogromnoj skupini Zmajuzakletih za koju je Alsalam navodno saznao od svojih tajnih uhoda, pa je deset dana kasnije - kada se ispostavilo da Zmajuzakletih nigde nema - stiglo novo naređenje da se pođe na jug, opet što je moguće brže, protiv druge skupine od koje takođe nije bilo ni traga ni glasa. Naređeno mu je da sve svoje snage usredsredi na odbranu Bandar Ebana kada bi napad iz tri pravca sve završio i da ih podeli kada bi jedan silovit udarac postigao isto, da pretražuje područje za koje je znao da su ga Zmajuzakleti napustili i da se udaljava od mesta gde su, to pouzdano zna, digli bivak. Da stvari budu još gore, Alsalamove naredbe često su išle pravo u ruke moćnim plemićima koji bi trebalo da slede Ituraldea, pa je Mačir išao u jednom pravcu, Tikal u drugom a Raman u trećem. Četiri puta se desilo da dođe do bitaka prsa u prsa, kada su delovi vojske nasrtali noću jedni na druge, postupajući po izričitim kraljevim zapovestima i ne očekujući pred sobom nikoga sem neprijatelja. Za sve to vreme Zmajuzakleti su dobijali na brojnosti i samopouzdanju. Ituralde je i pobeđivao - kod Solandžea i Masina, kod jezera Somal i Kandelmara - lordovi Katara naučili su da proizvode svojih rudnika i kovačnica ne prodaju neprijateljima Arad Domana - ali zbog Alsalamovih naredbi uvek bi se protraćilo sve što bi on stekao.

Međutim, ova poslednja naredba bila je drugačija. Kao prvo, Sivi čovek ubio je gospu Tuvu u pokušaju da je spreči da dođe do njega. Nije znao zašto bi se Senka te zapovesti plašila više od neke druge, ali to jeste bio razlog da pohita, pre nego što do njega stigne neko drugo Alsalamovo naređenje. Ta zapovest je otvarala mnoge mogućnosti i pažljivo je razmotrio sve do jedne koja mu se ukazivala. Ali sve dobre prilike počeće tu i tog dana. Kada čoveku preostanu samo mali izgledi da uspe, mora ih ugrabiti.