Raskršće sumraka

„Lord Rodel Ituralde dolazi pod belom trakom“, odjeknu šimronov glas kroz senke. „Ko god da pomišlja na nasilje, neka se zagleda u svoje srce i razmisli o svojoj duši." I to je bio kraj svečanog dela.

„Zašto lord Ituralde nudi belu traku?“, odlučno zatraži da čuje Vakeda, jednom šakom grabeći balčak svog dugog mača, a drugu stiskajući u pesnicu. On nije bio visok čovek, mada beše viši od Ituraldea, ali jeste bio nadmen kao da je presto njegov. Žene su nekada smatrale da je prelep. Sada je crna marama skrivala praznu duplju u kojoj mu je nekada bilo desno oko, a njegov lažni mladež imao je oblik crne strele uprte u debeli ožiljak što mu se protezao od obraza pa do čela. „Namerava li da nam se pridruži? Ili da zahteva našu predaju? Svi znaju da je Vuk ne samo lukav već i odvažan. Je li toliko odvažan?" Mrmljanje se pronese među ljudima na njegovoj strani prostorije - delimično veselo, a delimično gnevno.

Ituralde sklopi šake iza leđa da ne bi krenuo da se igra s rubinom u levom uhu. To je bio opštepoznati znak da je ljutit, pa je ponekad to namerno radio, ali sada mu je bilo potrebno da izgleda smireno. Čak i kada mu se taj čovek tako obraća! Ne. Spokoj. U dvoboje čovek ulazi gnevan, ali on je došao da se upusti u dvoboj koji traži spokoj. Reči umeju da budu opasnije oružje od mačeva.

„Svi ovde znaju da na jugu imamo drugog neprijatelja“, reče staloženo. „Seanšani su progutali Tarabon." Pogledom pređe preko Tarabonaca i dočekaše ga njihovi ledeni pogledi. Nikada nije mogao da im čita s lica. Kada se ti grozni brkovi - kao kosmate kljove, gore nego u Saldejaca - upare sa onim besmislenim velovima, kao da nose maske, a slabo osvetljenje nije mu bilo od neke pomoći. Ali video ih je u oklopima - i bili su mu potrebni. „Upali su u Almotsku ravnicu i krenuli na sever. Namera im je očigledna - nameravaju da osvoje i Arad Doman. Bojim se da nameravaju da osvoje čitav svet."

„Želi li to lord Ituralde da zna kome ćemo pružiti podršku ako nas Sean-šani napadnu?“, htede da čuje Vakeda.

„Duboko sam uveren da ćete se boriti za Arad Doman, lorde Vakeda“, blago odvrati Ituralde. Vakeda pomodre na uvredu koja ga pogodi pravo u lice, a njemu zavetovani ljudi latiše se balčaka.

„Izbeglice su donele vesti da su sada i Aijeli u Ravnici." šimron se brzo uključio u razgovor, kao da se pribojavao da će Vakeda prekršiti belu traku. Niko od njegovih neće isukati čelik ako on to ne učini, ili ako im ne naredi. „Izveštaji kažu da se bore u ime Ponovorođenog Zmaja. Mora da ih je on poslao, možda da nam pomognu. Niko nikada nije porazio aijelsku vojsku, čak ni Artur Hokving. Lorde Ituralde, sećate li se Krvavog snega, kada smo bili mlađi? Verujem da ste saglasni sa mnom da ih tada nismo pobedili, šta god istorija zabeležila. Nikako nisam ubeđen da su Seanšani brojni kao mi tada. Lično sam čuo da Seanšani idu na jug, dalje od granice. Ne, pretpostavljam da ćemo ubrzo čuti kako se povlače s ravnice, a ne da napreduju prema nama." On nije bio loš zapovednik na bojnom polju, ali oduvek se previše zadržavao na detaljima.

Ituralde se nasmeši. Vesti su s juga stizale brže nego s ostalih strana, ali bojao se da će on morati da pomene Aijele, pa bi onda njegovi sagovornici mogli pomisliti kako pokušava da ih prevari. I njemu je bilo teško da u to poveruje - Aijeli u Almotskoj ravnici. Nije isticao da je verovatnije da će se Aijeli poslati da pomognu Zmajuzakletima verovatnije pojaviti u Arad Domanu. „I ja sam ispitivao izbeglice. Govore o aijelskim družinama, a ne o vojskama. šta god da Aijeli rade u ravnici, možda je usporilo Seanšane, ali nije ih nateralo da ustuknu. Njihove leteće zveri počele su da izviđaju s naše strane granice. To meni ne liči na povlačenje."

Teatralno izvadivši hartiju iz rukava, diže je da svi vide mač i šaku utisnute u zeleno-plavi vosak. U poslednje vreme je vrelim nožem otvarao kraljevska pisma kako bi sačuvao pečat da ga celog pokaže onima koji sumnjaju. Tih je bilo veoma mnogo kada bi čuli neke Alsalamove naredbe. „Kralj Alsalam izdao mi je naređenje da okupim što više ljudi mogu, odakle god mogu da ih nađem, i što silnije napadnem Seanšane." Duboko udahnu. Tu je postojala opasnost da Alsalam naredi da mu stave glavu na panj ako kocka ne padne kako treba. „Nudim primirje. Zavetujem se u kraljevo ime da vas ni na koji način neću napasti sve dok su Seanšani pretnja Arad Domanu, ako ste svi vi spremni da se zavetujete na to isto i borite se rame uz rame sa mnom dok ih ne odagnamo."

U odgovor ga je sačekala zabezeknuta tišina. Radžabi, vrata debelog kao u vola, samo je blenuo u njega. Vakeda je grickao usnu kao usplahirena devojčica.