Raskršće sumraka

A onda šimron promrmlja: „Lorde Ituralde, je li moguće da se oni odagnaju? U Almotskoj ravnici suočio sam se s njihovim... njihovim okovanim Aes Sedai, baš kao vi." Ljudi počeše da se premeštaju s noge na nogu i đonovi zaškripaše po podu dok su se mrštili od sumornog gneva. Niko ne voli da misli kako je bespomoćan pred neprijateljem, ali dovoljno ih je u početku bilo s Ituraldeom i šimronom, tako da su svi znali kakav je taj neprijatelj.

„Mogu biti poraženi, lorde šimrone“, odgovori Ituralde, „čak i ako se u obzir uzmu njihova... mala iznenađenja." Čudno je bilo tako nazvati zemlju koja ti se cepa pod nogama i izviđače koji jašu neka čuda što liče na Senkin nakot, ali morao je ne samo da izgleda samouvereno, već da tako i zvuči. Sem toga, čovek se prilagodi kada zna šta njegov neprijatelj može. Bilo je to jedno od osnovnih pravila ratovanja još davno pre nego što su se Seanšani pojavili. Tama je umanjivala njihove prednosti koliko i oluje, a oni koji osećaju kakve će vremenske prilike biti uvek mogu da kažu kada se oluja sprema. „Pametan čovek prestane da žvaće kada stigne do kosti“, nastavio je, „ali Seanšani su sve do sada sekli meso na tanke listove pre nego što su ga se dohvatili. Nameravam da ih nateram da sada zagrizu žilavu kolenicu. štaviše, smeram da zagrizu tako brzo da će sve zube polomiti na kosti pre nego što usta napune mesom. Sad, ja sam se zavetovao. Hoćete li i vi?"

Jedva je naterao sebe da diše kao obično. Kao da su se svi pred njime duboko zamislili. Znao je šta im prolazi kroz glavu. Vuk ima plan. Seanšani imaju okovane Aes Sedai, leteće zveri i samo Svetlost zna šta još. Ali Vuk ima plan. Seanšani. Vuk.

„Ako neko može da ih pobedi“, reče naposletku šimron, „to ste vi, lorde Ituralde. Zavetovaću se."

„I ja se zavetujem!“, viknu Radžabi. „Oteraćemo ih nazad preko okeana, odakle su došli!" Nije imao samo vratinu kao bik, već i narav.

Za divno čudo, Vakeda s istim poletom zagrme da pristaje, a onda se prolomi prava oluja glasova koji su vikali da prihvataju kraljevu zakletvu i da će smrskati Seanšane - a neki su čak vikali da će slediti Vuka i u Jamu usuda. Sve je to bilo lepo i krasno, ali Ituralde nije samo po to došao.

„Ako od nas tražite da se borimo za Arad Doman“, jedan glas se prolomi kroz ostale, „onda pitajte nas!" Ljudi koji su se na sav glas zaklinjali ljutito zamrmljaše i počeše da psuju sebi u bradu.

Krijući svoje zadovoljstvo iza bezizražajnog lica, Ituralde se okrenu prema govorniku s drugog kraja prostorije. Tarabonac je bio vitak čovek s kukastim nosom, od kojeg mu je veo ličio na šator. Ali oči su mu bile prodorne i oštre. Neki drugi Tarabonci namrštiše se, kao da im nije baš drago što je progovorio. Izgleda da ni oni nisu bili ujedinjeni pod istim vođom, baš kao ni Domanci - ali taj je čovek ipak progovorio. Ituralde se nadao zakletvama koje je upravo prihvatio, ali one nisu bile neophodne za ostvarenje njegovog plana. Tarabonci jesu. Ako ništa drugo, uvećaće bar stotinu puta izglede da njegov plan uspe. Poklonio se i ljubazno obratio tom čoveku.

„Milostivi, nudim vam priliku da se borite za Tarabon. Izbeglice pričaju da su Aijeli doveli do toga da u Ravnici zavlada izvestan metež. Recite mi, da li bi mali odred vaših ljudi - njih stotinu ili možda dve - mogli da, zahvaljujući tom metežu, pređu ravnicu i uđu u Tarabon, ako su im oklopi obeleženi prugama, kao kod onih koji jašu za Seanšane?"

Izgledalo je nemoguće da Tarabončevo lice bude ukočenije nego što je već bilo, ali nekako mu je to pošlo za rukom. Sada je na ljude na njegovoj strani prostorije došao red da besno gunđaju i psuju. Sa severa je stiglo dovoljno vesti da znaju kako su Seanšani postavili na prestole kralja i panarha, koji su se zakleli na vernost carici s druge strane Aritskog okeana. Nije im se dopalo podsećanje na to koliko njihovih zemljaka sada jaše za tu caricu. Većina „Seanšana" u Almotskoj ravnici zapravo su Tarabonci.

„Šta jedan mali odred može postići?“, prezrivo procedi vitki čovek.

„Malo“, odgovori Ituralde. „Ali šta ako bude pedeset takvih odreda? Stotinu?" Sve u svemu, ti Tarabonci možda imaju toliko ljudi. „šta ako svi oni istoga dana po celom Tarabonu zadaju udarac? I ja bih jahao s njima, sa onoliko mojih ljudi koliko se može opremiti tarabonskim oklopima. Čisto da znate kako ovo nije obična varka s ciljem da vas se otarasimo."