Sećanje na svetlost

„Ne bih baš rekao“, odgovori Androl i namršti se. „Kada sam se poslednji put okušao u njoj; skoro da sam..." Zaćuta.

„Šta?“

„Radije ne bih pričao o tome“, crveneći odgovori Androl. On neće objašnjavati šta je radio u tom delu svog života. Svetlosti, ako ovako nastavim, ljudi će pomisliti da ispredam priče kao Nalam.

Emarin se okrenu da posmatra kišu kako dobuje po prozoru. „Ako se dobro sećam, pobuna kod Knoksa uspela je samo na kratko vreme. Za dve godine, plemićka loza se vratila na vlast, a odmetnici su rasterani ili pogubljeni.“

„Da“, tiho potvrdi Androl.

„Zato bi nam bolje bilo da ovde uradimo posao kako treba“, kaza mu Emarin. „Androle, tvoj sam čovek. Svi smo.“

„Ne“, usprotivi se Androl. „Mi smo ljudi Crne kule. Predvodiću vas ako baš moram, ali ovde nije reč o meni, o vama - niti o bilo kome od nas pojedinačno. Ja sam vam na čelu samo dok se Logan ne vrati.“

Ako se ikada bude vratio, pomislio je Androl. Kapije više ne rade u Crnoj kuli. Da li on pokušava da se vrati, ali ne može?

„U redu“, reče Emarin. „Šta da radimo?“

Napolju se začu grmljavina. „Pusti me da razmislim“, odgovori mu Androl, opet uzimajući u ruke kožni remen i alatke. „Daj mi jedan sat.“

„Zao mi je“, tiho reče Džesamin, klečeći pored Talmanesa. „Ništa ne mogu da uradim. Ova rana je odmakla predaleko za moje umeće.“

Talmanes klimnu, pa vrati zavoj na mesto. Koža na čitavom boku počrnela mu je kao od strašnih promrzlina.

Srodnica se namršti na njega. Bila je to mladolika žena zlatne kose, mada kod usmerivača izgled može veoma da vara kada je reč o godinama. „Zaprepašćena sam što možeš da hodaš.“

„Nisam siguran da se ovo može opisati kao hodanje“, odgovori joj Talmanes, šepajući nazad prema vojnicima. I dalje može da ćopa sopstvenim snagama, ali sada ga sve češće obuzimaju vrtoglavice.

Gajbon se raspravljao s Denelom, koji je pokazivao svoju kartu i mlatarao rukama. Vazduh je bio toliko zasićen dimom da su mnogi vezali maramice preko lica. Delovali su kao ratnička družina krvavih Aijela.

„... Cak se i Troloci povlače iz te četvrti“, bio je uporan Gajbon. „Previše je vatre.“

„Troloci se u čitavom gradu povlače do zidina“, odgovori Denel. „Pustiće da grad gori čitave noći. Jedini deo koji nije u plamenu jeste onaj u kom je Putokapija. Tamo su srušili sve zgrade da bi napravili zid za zaštitu od požara.“

„Upotrebili su Jednu moć za to“, javi se Džesamin iza Talmanesa. „Osetila sam. Crne sestre. Ne bih predložila da se ide u tom smeru.“

Džesamin je jedina preživela Srodnica; ostale su pale. Džesamin nije dovoljno moćna da otvori kapiju, ali nije ni beskorisna. Talmanes je sopstvenim očima video kako je spržila šest Troloka koji su se probili kroz njegov bojni red.

Tu čarku je proveo u pozadini, savladan bolom. Srećom, Džesamin mu je dala neko bilje da žvaće. Od toga mu se još više mutilo u glavi, ali lakše je trpeo bol. Osećao se kao da mu je telo u nekoj stegi i da se lagano mrvi, ali makar može sam da stoji.

„Poći ćemo najbržim putem“, reče Talmanes. „Ta četvrt koja nije u plamenu preblizu je zmajeva; ne želim da Nakot Senke otkrije Aludru i njeno oružje.“ Pod pretpostavkom da se to već nije dogodilo.

Gajbon ga prostreli pogledom, ali to je poduhvat Družine. Gajbon je dobrodošao da pođe s njima, ali nije deo njihovog zapovedništva.

Talmanesove snage pođoše kroz mračni grad, pazeći na zasede. Mada , otprilike znaju gde se skladište nalazi, teško je do tog mesta stići. Mnoge veće ulice zakrčene su ruševinama, požarom ili neprijateljskim snagama. Njegovi vojnici morali su da se provlače kroz uličice i sokake tako izuvijane da su čak i Gajbon i ostali iz Kaemlina imali poteškoća da se kreću u pravom smeru.

Put ih je vodio pored delova grada koji su goreli takvom vrelinom da se verovatno i kaldrma topila. Talmanes je zurio u te plamenove sve dok ne bi osetio kako mu se oči suše, a onda bi poveo svoje ljude u nove zaobilaske.

Mic po mic, približavali su se Aludrinom skladištu. Dva puta su naleteli na Troloke koji su lutali tražeći izbeglice da ih ubiju. Te Troloke su lako dokrajčili, pošto su preostali samostrelci oba puta pobili po pola Troloka pre nego što su ovi stigli da bilo šta učine.

Talmanes je ustao da pogleda šta se dešava, ali više nije imao dovoljno poverenja u sebe da se bori. Preslab je zbog one rane. Svetlosti, zašto li je ostavio konja? To je bio baš glup potez. Pa, Troloci bi ga svejedno oterali.

Počinjem da se u mislima vrtim ukrug. Pokazao je mačem niz jednu poprečnu uličicu. Izviđači požuriše napred i pogledaše u oba smera pre nego što dadoše znak da je sve čisto. Jedva da sam u stanju da razmišljam. Neće proći još mnogo pre nego što me mrak prekrije.