Sećanje na svetlost

„Jeste li našli neke slabe tačke?" upita Pevara, naginjući se napred. „Neko mesto gde su zidovi slabije čuvani?“

„To izgleda zavisi od trenutnih stražara, Pevara Sedai“, odgovori joj Emarin, klimajući glavom u znak poštovanja.

„Hmm... Valjda je tako. Jesam li spomenula koliko mi je zanimljivo što je od svih vas onaj koji se prema meni ponaša s najviše poštovanja ni manje ni više nego Tairenac?“

„Učtivost prema nekome nije znak poštovanja, Pevara Sedai“, odgovori joj Emarin. „To je samo znak dobrog vaspitanja i uravnotežene naravi." Androl se nasmeši. Emarin je pravo čudo kada je reč o uvredama. Čovek uglavnom i ne shvati da je predmet poruge sve dok se ne rastane s njim.

Pevara napući usne. „Pa dobro. Pratićemo smenu straže. Kada opet bude oluja, poslužićemo se njom da prikrije naše bekstvo preko zida blizu stražara za koje mislimo da su manje obazrivi.“

Dva muškarca se okrenuše da pogledaju Androla, a on shvati da je sve vreme gledao ugao prostorije gde je padala senka stola. Da li ona to postaje veća? Pruža li se prema njemu...

„Ne dopada mi se da ostavljam ljude za sobom“, odgovori on, prisilivši se da skrene pogled od ugla. „Ovde su desetine i desetine muškaraca i dečaka koji još nisu zapali pod Taimovu vlast. Nije moguće da ih sve izvedemo odavde a da ne privučemo pažnju. Ako ih ostavimo...“

Nije mogao naterati sebe da to izgovori. Oni zapravo ne znaju šta se zapravo dešava. Ljudi se menjaju. Verni saveznici preko noći postaju neprijatelji. Izgledaju kao isti oni ljudi, ali istovremeno su nekako drugačiji. Drugačiji su iza očiju. Androl se naježi.

„Žene koje su pobunjene Aes Sedai poslale još su ispred kapije“, reče Pevara. One su tu već neko vreme ulogorene, tvrdeći da im je Ponovorođeni Zmaj obećao Zaštitnike. Taim još nije pustio nijednu od njih da uđe u Crnu kulu. „Ako nam pođe za rukom da stignemo do njih, moći ćemo da napadnemo Kulu i da spasemo one koje smo ostavili.“

„Hoće li to zaista biti tako lako?“, upita Emarin. „Taim će imati čitavo selo puno talaca. Mnogo ljudi je sa sobom dovelo svoje porodice.“

Kanler klimnu. Jedna od tih porodica je njegova. On ih neće svojevoljno ostaviti.

„Sem toga“, tiho upita Androl, okrenuvši se na stolici da pogleda Pevaru, „zar zaista misliš da Aes Sedai ovde mogu da pobede?“

„Mnoge od njih imaju decenije - a neke i stoleća - iskustva.“

„A koliko su tog vremena provele u borbi?“

Pevara na to ništa nije odgovorila.

„Aes Sedai, ovde se nalaze na stotine ljudi koji mogu da usmeravaju“, nastavi Androl. „Svako od njih je uvežbavan - pomno - da bude oružje. Mi ne učimo ništa o politici ni istoriji. Ne učimo kako da utičemo na države. Učimo đa ubijamo. Sve i jedan čovek i dečak koji se ovde nalaze guraju se do ivice svojih sposobnosti, primoravaju da se istežu i da rastu. Da stiču još moći. Da uništavaju. A mnogo njih je ludo. Da li tvoje Aes Sedai mogu da se bore protiv toga? Naročito kada će mnogi od ljudi kojima verujemo - upravo onih koje pokušavamo da izbavimo - vrlo verovatno stati uz Taimove ljude ako vide Aes Sedai kako pokušavaju da nas napadnu?

„Može se reći da su stavovi koje si izneo valjani“, kaza mu Pevara.

Baš kao prava kraljica, pomislio je on, nevoljno zadivljen njenom staloženošću. „Ali zaista moramo da pošaljemo neka saznanja odavde“, nastavi Pevara. „Sveopšti napad možda nije pametan, ali da sedimo ovde dok nas jedno po jedno ne zarobe..

„Mislim da bi bilo pametno da pošaljemo nekoga“, saglasi se Emarin. „Moramo da upozorimo gospodara Zmaja.“

„Gospodar Zmaj“, frknu Kanler sedajući pored zida. „Digao je ruke od nas, Emarine. Mi nismo ništa za njega. To...“

„Kanlere, Ponovorođeni Zmaj nosi čitav svet na svojim plećima“, tiho reče Androl, prekidajući Kanlera. „Ne znam zašto nas je ovde ostavio, ali najradije pretpostavljam da je to zbog toga što misli da mi možemo da se staramo o sebi." Androl dodirnu kožni remen, pa ustade. „Ovo je čas da se dokažemo - iskušavanje Crne kule. Ako budemo morali da pobegnemo kod Aes Sedai da nas zaštite od naših sopstvenih ljudi, podvrći ćemo se njihovoj vlasti. Ako budemo morali da pobegnemo kod gospodara Zmaja, nećemo biti ništa kada njega više ne bude.“

„Sada više ne može biti mirenja s Taimom“, kaza Emarin. „Svi znamo šta on radi.“

Androl nije gledao Pevaru. Objasnila im je šta sumnja da se događa, a tada - uprkos godinama provedenim u ovladavanju svojim osećanjima - nije mogla da sakrije strah u glasu dok je pričala o tome. Trinaest Mirdraala i trinaest usmerivača, zajedno u groznom obredu, mogu da prevedu svakog usmerivača na stranu Senke. Protiv njegove volje. „To što on radi je čisto, nepatvoreno zlo“, kaza Pevara. „Ovde više nije reč o podeli između ljudi koji slede jednog vođu i onih koji slede drugog. Androle, ovde je Mračni na delu. Crna kula je pala pod Senku. To moraš da prihvatiš.“