Sećanje na svetlost

Najpre će se postarati da oni zmajevi budu zaštićeni. Mora.

Talmanes se iz uličice istetura na ulicu koja mu je bila poznata. Blizu su. Jedna strana ulice bila je u plamenu. Kipovi koji su se tu nalazili delovali su kao nesrećne duše koje gore u plamenovima. Oganj je divljao oko njih, a beli mermer od kojeg su bili načinjeni lagano je crneo.

Druga strana ulice bila je tiha i tu ništa nije gorelo. Senke kipova treperile su i poigravale kao da je reč o slavljenicima koji gledaju svoje neprijatelje kako gore. Vazduh je bio prepun dima. U Talmanesovom pomućenom umu delovalo je kao da se te senke - i zapaljeni kipovi - nekako pokreću. Razigrana senovita stvorenja. Umiruće lepotice, koje proždire bolest na koži, čini ih mračnijim, gosti se njima, ubija im dušu...

„Blizu smo!“, viknu Talmanes. Teturavo potrča. Ne sme dopustiti da ih usporava. Ako ta vatra stigne do skladišta...

Stigoše do jednog sprženog dela tla; izgleda da je požar tuda prošao i zamro. Tu se nekada nalazilo veliko drveno skladište, koje se urušilo. Sada se samo drvena građa puši, naslagana preko šuta i napola spaljenih troločkih leševa.

Zanemeli ljudi okupiše se oko njega. Čulo se samo pucketanje plamena. Hladan znoj slivao se niz Talmanesovo lice.

„Zakasnili smo“, prošapta Melten. „Uzeli su ih, zar ne? Zmajevi bi prasnuli da su se zapalili. Nakot Senke je došao, uzeo zmajeve i spalio skladište.“

Iznureni pripadnici Družine padoše na kolena oko Talmanesa. Žao mi je, Mete, pomislio je Talmanes. Pokušali smo. Mi...

Zvuk nalik na grmljavinu iznenada prasnu i pronese se gradom. Od tog zvuka, Talmanes zadrhta sve do kostiju, a njegovi ljudi digoše glave.

„Svetlosti“, izusti Gajbon. „Zar to Nakot Senke koristi zmajeve?“

„Možda ne“, odgovori Talmanes. Snaga pokulja kroz njega i on opet potrča, a njegovi ljudi ga okružiše.

Sa svakim korakom u boku mu je sevalo od bola. Protrčao je ulicom s kipovima, s požarom zdesna i studenim spokojem sleva.

BUUM.

To ne zvuči dovoljno glasno da bi dopirale od zmajeva. Usuđuje li se on da se nada kako je reč o Aes Sedai? Džesamin kao da se oraspoloži na te zvuke, pa potrča rame uz rame s vojnicima, zađižuči suknju. Jedinica zađe za ugao dve ulice dalje od skladišta i nabasa na pozadinske redove nakupljenog Nakota Senke, koji je na sav glas režao.

Talmanes iznenađujuće žestoko zaurla i diže mač obema rukama. Vatra iz rane proširila se čitavim njegovim telom, tako da su mu čak i prsti goreli. Osećao se kao da je postao jedan od onih kipova, osuđen da izgori s gradom.

On obezglavi Troloka i pre nego što je shvatio da se nalazi pred njim, pa se baci na sledećeg stvora u nizu. Ovaj ustuknu tako skladno da se bezmalo činilo da klizi, okrećući prema njemu lice bez očiju, ogrnut plaštom koji se nije vijorio na vetru. Blede usne se iskeziše.

Talmanes shvati da se smeje. Zašto da ne? A ljudi kažu da on nema smisla za šalu. Talmanes krenu u „jabukove latice na vetru“, divlje napadajući sa snagom i srdžbom ravnim vatri koja ga je ubijala. Mirdraal je očigledno bio u prednosti nad njim. I u punoj snazi, Talmanesu bi bila potrebna pomoć da ga ubije. Stvor se kretao kao senka, klizeći iz poteza u potez dok je njegovo strašno sečivo palacalo prema Talmanesu. Stvor je očigledno mislio kako mu je jedino potrebno da ga očeše.

Pogodi ga po obrazu, tako da vrh njegovog mača dodirnu kožu i raseče meso. Talmanes se zasmeja i svojim oružjem odbi njegov mač, tako da Sen iznenađeno razjapi usta. Ljudi ne bi trebalo da se tako ponašaju. Trebalo bi da se zateturaju od bleštavog bola i da vrište znajući da im je život okončan.

„Jedan od tih vaših plamenih mačeva već je bio u meni, ti kozji sine“, zaurlao je Talmanes, napadajući iznova i iznova. „Kovač udara sečivo“. Tako grub potez. Savršeno je odgovarao njegovom raspoloženju.

Mirdraal se zatetura. Talmanes se skladno izmače, pa postrance diže mač i tom stvoru odseče bledu ruku tačno u laktu. Odsečeni ud polete kroz vazduh, a Seni sečivo ispade iz prstiju što su se grčili. Talmanes se okrenu u mestu, ponet silinom svog udarca, i obema rukama diže mač, pa odrubi Seni glavu s vrata.

Tamna krv briznula je na sve strane dok je stvor padao na tle, preostalom šakom hvatajući se za krvavi patrljak. Talmanes je stajao nad lešom, mača odjednom preteškog da bi ga držao. Skliznu mu iz prstiju i zvečeći pade na kaldrmu. On se spotače i izgubi ravnotežu, padajući na lice, ali neko ga uhvati s leđa.

„Svetlosti!" uzviknu Melten, gledajući leš. „Još jedan?“

„Otkrio sam tajnu njihovog poraza“, prošapta Talmanes. „Samo moraš već biti mrtav.“ Zasmeja se sebi u bradu, mada ga je Melten samo zbunjeno gledao.

Oko njih, na desetine Troloka koprcajući se pade na tle. Bili su povezani sa Seni. Družina se okupila oko Talmanesa; neki su bili ranjeni, a nekolicina njih je pala za sva vremena. Iznureni su i istrošeni; ta gomila Troloka mogla je da ih dokrajči.