Sećanje na svetlost

On voli Failu.

„Dva.“

On voli Failu.

„Tri.“

On voli Failu. Prinuda nestade kao dim rasut vetrom, zbačena s njegovog uma kao stara odeća za treptaj oka. Pre nego što Lanfear stiže da udari, Perin pruži ruku i zgrabi je za vrat.

Uvrnu ga jednom. Vrat joj prsnu u njegovoj šaci.

Lanfear se skljoka, a Perin prihvati njeno telo u padu. Ona jeste prelepa. Dok je umirala, vratila se u svoje drugo obličje, koje je ranije nosila, u svoje novo telo.

Perin oseti stravičan gubitak. Nije u potpunosti izbrisao iz uma ono što mu je uradila. Savladao je to i možda preko toga stavio nešto novo - nešto ispravno. To su mu omogućili samo vučji san i njegova sposobnost da sagledava sebe onakvim kakav bi trebalo da bude.

Nažalost, negde duboko u srcu on i dalje oseća ljubav prema toj ženi. Zbog toga ga je preplavila mučnina. Ta ljubav nije ni izbliza snažna kao njegova ljubav prema Faili, ali je tu. Shvatio je da plače dok je na kameni pod spuštao njeno telo u beloj i srebrnoj haljini.

„Zao mi je“, prošapta on. Da ubije jednu ženu, a naročito ženu koja nije predstavljala pretnju po njega... nikada ne bi ni pomislio da je sposoban da uradi tako nešto.

Nešto što je moralo da se učini. Ako ništa drugo, to je bilo jedno iskušenje s kojim Rand neće morati da se suoči. Bilo je to jedno breme koje će Perin moći da ponese za svog prijatelja.

Pogleda Randa. „Idi“, prošapta Perin. „Uradi ono što moraš. Kao i uvek - čuvaću ti leđa.“

Pečati se smrviše. Mračni izlete na slobodu.

Rand ga je čvrsto držao u šaci.

Ispunjen s toliko Moći, stojeći u stubu svetlosti, Rand uvuče Mračnog u Saru. Vreme postoji samo tu. Senka može biti ubijena samo tu.

Sila u njegovoj šaci, istovremeno neizmerna i sićušna, kao da je drhtala. Njeni vrisci bili su zvuk planeta koje se mrve jedna o drugu.

Bedna stvar. Rand se odjednom oseti ne kao da u ruci drži jednu od iskonskih sila, već ljigavu stvar s poda nekog tora za ovce.

TI ZAISTA NISI NIŠTA, reče Rand u potpunosti spoznavši tajne Mračnoga. TI MI NIKADA NE BI DAO POČINAK KAO ŠTO SI OBEČAO, OCE LAZI. TI BI ME POROBIO BAS KAO ŠTO SI POROBIO OSTALE. TI NE MOŽEŠ DA PODARIŠ ZABORAV. POČINAK NIJE TVOJ. SAMO SU MUKE.

Mračni je drhtao u njegovom stisku.

TI GROZNI I BEDNI CRVE, reče Rand.

On umire. Krv ističe iz njega, a pored toga i količina tri Moći u njemu ubrzo će ga sagoreti.

Držao je Mračnoga u šaci. Krenu da je steže, ali onda stade.

Spoznao je sve njegove tajne. Video je sve što je Mračni uradio. I Svetlosti, Rand razume. Većina onoga što mu je Mračni pokazao bile su laži.

Ali vizija koju je Rand stvorio - ona bez Mračnoga - bila je istinita. Ako postupi onako kako želi, ljudima neće biti ništa .bolje nego s Mračnim.

Kakva sam samo budala bio.

Rand dreknu i gurnu Mračnoga kroz rupu iz koje je došao. Rand raširi ruke i umom zgrabi dva stuba saidara i saidina, obavijena Pravom moći što ju je povlačio kroz Moridina, koji je otvorenih očiju klečao na podu, pošto je kroz njega kolalo toliko Moći da nije mogao ni da mrdne.

Rand umom potera tri Moći ispred sebe i uplete ih. Saidin i saidar zajedno, a Pravu moć oko njih i tako da obrazuje štit na Rupi.

Izatkao je nešto veličanstveno, šaru isprepletenog saidara i saidina u njihovom istinskom obliku. Nije to bila Vatra, niti Duh, niti Voda, niti Zemlja, niti Vazduh. Bila je to čistota. Bila je to Svetlost. Ovo ne popravlja, ovo ne krpi - to iznova stvara.

S tim novim obličjem Moći, Rand zatvori pukotinu koju su tu davno napravili glupi ljudi.

Napokon shvati da Mračni nije neprijatelj.

Nikada nije ni bio.

Moiraina uhvati Ninaevu, pipajući ispred sebe da bi znala kuda ide, jer je ono svetlo bilo zaslepljujuće.

Ona diže Ninaevu na noge, pa se zajedno dadoše u beg. Sto dalje od onog gorućeg svetla iza njih. Trčale su uz hodnik. Moiraina izlete na otvoreno i ne shvatajući daje to učinila, pa se skoro surva s ruba, zbog čega bi se zakotrljala niz strmu padinu. Neko ju je uhvatio.

„Držim te“, začu se Tomov glas, a ona mu potpuno iscrpljena pade u naručje. Ninaeva se skljoka na tle boreći se da povrati dah.

Tom okrenu Moirainu dalje od hodnika, ali ona je odbijala da skrene pogled. Otvorila je oči, mada je znala da je svetlost previše jaka, međutim, videla je nešto. Videla je Randa i Moridina kako stoje usred svetla dok se ono širi i svojim sjajem guta čitavu planinu.

Crnilo ispred Randa visilo je kao rupa koja sve guta. Lagano, mic po mic, ta rupa se smanjivala sve dok se nije svela na veličinu čiode.

A onda je nestala.

EPILOG Videti odgovor

Rand se okliznu po krvi. Ništa ne vidi. Nešto nosi. Nešto teško. Telo. Teturao se hodajući uz tunel.

Zatvara se, pomislio je. Tunel se zatvara. Tavanica se spušta kao ralje koje se sklapaju a kamen škripi dok se tare o kamen. Oštro uzdahnuvši, Rand izađe na vazduh baš u trenutku kada stenje tresnu iza njega, sklapajući se kao stisnuti zubi.

Rand se spotače. Telo u njegovim rukama tako je teško. Okliznu se i pade na zemlju.