Sećanje na svetlost

Pogleda kako je Rand. Njegov prijatelj deluje gore nego ranije. Lan je stajao pored šatorskog zida. Nosio je krunu - običan srebrni obruč - ume* sto hadorija. To nije bilo neobično, ali Loijal se iznenadio kada je video da Ninaeva nosi istu takvu. „Nije pošteno“, prošapta Ninaeva. „Zašto da on umre a da onom drugom bude bolje?“

Ninaeva je delovala uznemireno. Oči su joj se i dalje crvenele, Ali ona je ranije izgrdila sve koji su joj to spomenuli, tako da Loijal ništa nije rekao. Ljudi često hoće da on ništa ne govori, što je neobično za osobe koje tako užurbano Žive svoje živote.

Ona pogleda Loijala, a on joj se blago pokloni.

„Loijale“, zapita ga ona, „kako ti ide tvoja potraga?“

„Ne dobro“, namršti se on. „Perin ne obraća pažnju na mene, a od Meta nema ni traga ni glasa.“

„Graditelju, tvoje priče mogu da sačekaju nekoliko dana“, primeti Lan.

Loijal nije hteo da se raspravlja. Na kraju krajeva, Lan je sada kralj. Ali., ne, priče ne mogu da čekaju. Moraju da budu sveže kako bi njegova istorija bila tačna.

„To je užasno“, reče Flin i dalje gledajući Randa. „Ali, Ninaeva Sedai... Ovo je krajnje neobično. Nijedna od njih tri ne izgleda kao da mari za ovo. Zar ne bi trebalo da budu zabrinutije.,.“

Loijal ih ostavi, mada jeste proverio šta je sa Avijendom, koja je bila u susednom šatoru. Sedela je dok je nekoliko žena previjalo njena izlomljena i raskrvavljena stopala. Ostala je bez nekoliko prstiju na njima. Ona klimnu glavom Loijalu. Izgleda da je Lečertje koje je za sada obavljeno odnelo njen bol, jer ona ne izgleda kao da je bilo šta boli, iako deluje umorno.

„Met?“, upita on s nadom u glasu.

„Nisam ga videla, Loijale, sine Arenta sina Halanovog“, odgovori Avijenda. „Makar ne otkad si me poslednji put pitao, pre svega kratkog vremena.“

Loijal pocrvene, a onda ode od nje. Napolju je prošao pored Elejne i Min, Saslušaće i njihove priče - već im je postavio nekoliko pitanja - ali trojica ta’verena... oni su najvažniji! Zašto ljudi stalno nekud Zure? Nikada nisu mirni. Nikada ne zastanu da razmisle. Ovo je važan dan.

Ali to jeste čudno. Min i Elejna. Zar njih dve ne bi trebalo da su uz Randa? Elejna, izgleda, sluša izveštaje o žrtvama i potrepštinama za izbeglice, a Min sedi i gleda ka Šajol Gulu dok joj se pogled gubi u daljini. Ni jedna ni druga nisu otišle da drže Randa za ruku dok on klizi ka smrti.

Pa, pomislio je Loijal, možda se Met krišorn provukao pored mene i vratio se na Merilor. Ti ljudi nikada nisu mirni. Stalno su ishitreni.

Metrim Kauton kicoški uđe u seanšanski logor podignut na južnoj strani Merilora, dalje od gomila mrtvih.

Svuda oko njega Seanšanima stade dah i počeše da se hvataju za usta. On ih pozdravi naherivši šešir.

„Princ gavranova!" Sapat se pronese logorom ispred njega, od usta do usta kao poslednja boca rakije u hladnoj noći.

On ode pravo pred Tuon, koja je stajala za velikim stolom s kartama u središtu logora i razgovarala sa Selukijom. Met primeti da je Kejrid preživeo. Taj čovek verovatno oseća grižu savesti zbog toga.

Tuon pogleda Meta i namršti se. „Gde si bio?“

Met diže ruku a Tuon se namršti, gledajući ni u šta. Met se okrenu i pruži ruku dalje ka nebu.

Cvetovi noći počeše da se rasprskavaju nad logorom.

Met se isceri. Aludru je bilo potrebno malo ubeđivati, ali samo malo. Ona ipak voli stvari koje pucaju.

Još nije pao pravi mrak, ali ta predstava je svejedno bila veličanstvena. Aludra je sada polovinu zmajevaca obučila da prave vatromet i da rukuju njenim praškovima. Sada je daleko manje tajnovita u vezi s tim nego što je nekada bila.

Preplavi ih zvuk pucanja.

„Vatromet?“, upita Tuon.

„Najbolji krvavi vatromet u istoriji moje zemlje i tvoje“, odgovori Met.

Tuon se namršti. Svetlost vatrometa odražavala se u njenim tamnim očima. „Bremenita sam detetom. Usudnica je to potvrdila.“

Met se lecnu kao da mu se vatromet rasprsnuo u trbuhu. Naslednik. I to nesumnjivo sin! Kakvi su izgledi da to bude dečak? Met prisili sebe da se isceri. „Pa, to valjda znači da sam sada slobodan. Imaš naslednika.“

„Imam naslednika“, saglasi se Tuon, „ali ja sam sada slobodna. Sada mogu da te ubijem ako hoću.“

Met oseti kako mu se kez sam od sebe širi. „Pa, moraćemo da vidimo šta možemo da uradimo. Nego, reci mi - umeš li da se kockaš?“

Perin sede posred mrtvih i napokon zajeca.

Gai'šaini u belom i gradske žene prebirali su po mrtvima. Od Faile nije bilo ni traga. Ni traga.

Ne mogu više. Koliko li je vremena prošlo otkad je poslednji put spavao? To je bilo one jedne noći u Majenu. Telo mu stavlja do znanja da to nije ni izbliza dovoljno. Dugo pre toga se naprezao provodeći ono što su bile nedelje u vučjem snu.