Sećanje na svetlost

Lord i gospa Bašer su mrtvi. Faila bi bila kraljica da je preživela. Perin zadrhta. Nije mogao naterati sebe ni da mrdne. Na tom bojištu je na stotine hiljada mrtvih. Ostali koji traže preživele ne obraćaju paž nju na beživotna tela, već ih samo obeležavaju i nastavljaju dalje. Pokušao je da im kaže da traže Failu, ali oni moraju da traže preživele.

Vatromet puče po sve mračnijem nebu. Perin se uhvati za glavu, pa oseti kako klizi postrance i pada među leševe.

Mogedijen se lecnu od blesaka na nebu. Od svakog novog praska pred očima joj se iznova ukazivala ona smrtonosna vatra kako kida Šarance. Onaj blesak svetlosti, onaj trenutak straha.

A onda... a onda tama. Osvestila se nešto kasnije, pošto su je ostavili među šarskim leševima misleći da je mrtva. Kada se osvestila, zatekla je one budale po čitavom bojištu kako tvrde da su pobedili.

Tvrde?, pomislila je i opet se lecnula kada se vatromet opet oglasio. Veliki gospodar je pao. Sve je propalo.

Ne. Ne. Produžila je koračajući odlučno, kako nikome ne bi bila sumnjiva. Zadavila je neku radnicu, pa uzela njeno obličje usmeravajući samo malčice pa izvrćući to tkanje. To bi trebalo da joj omogući da pobegne odatle. Krivudala je između leševa, ne obraćajući pažnju na smrad u vazduhu.

Nije sve izgubljeno. Ona je još živa - i ona je jedna od Izabranih! To znači... to znači da je ona kao carica među nižima od sebe. Ma, Veliki gospodar je opet zatočen, tako da ne može da je kazni. A svakako je većina - ako ne i svi - Izabranih ili mrtva ili zarobljena. Ako je to istina, niko ne može da bude njen takmac po znanju.

Ovo čak može još i da ispadne dobro. To bi još mogla da bude pobeda. Stade pored jednih prevrnutih taljiga, čvrsto držeći svoju kur sovru - srećom, još je čitava. Siroko se nasmeši pa izatka svetalce da obasja sebi put.

Da... Treba da gleda vedro nebo a ne gromonosne oblake. Ona to može da iskoristi u svoju prednost. Pa... za svega nekoliko godina ona bi mogla da zavlada čitavim svetom!

Nešto hladno sklopi joj se oko vrata.

Mogedijen se užasnuto uhvati za grlo, pa vrisnu. „Ne! Ne opet!“ Njeno prerušavanje se rasprši i Jedna moć je napusti.

Iza nje je stajala jedna sul’dam koja je delovala krajnje samozadovoljno. „Kažu da ne možemo da uzmemo nijednu koja sebe naziva Aes Sedai. Ali ti, ti ne nosiš ono njihovo prstenje, a šunjaš se kao da si nešto zgrešila. Mislim da nikome nećeš nedostajati.”

„Oslobodi me!”, viknu Mogedijen grebući po adamu. „Oslobodi me, ti...”

Pade na zemlju od bola i zakoprca se.

„Ime mi je Sanan“, kaza sul'dam kada joj priđe još jedna žena, ali s damanom. „Ti možeš da me zoveš gospodaricom. Mislim da bi trebalo da se brzo vratimo u Ebou Dar.”

Druga žena klimnu i damana otvori kapiju.

Morale su da odvuku Mogedijen kroz nju.

Ninaeva izađe iz šatora za Lečenje u podnožju Šajol Gula. Sunce skoro da je potpuno zašlo.

„Mrtav je”, prošapta nevelikoj skupini koja se okupila ispred šatora.

Te reći bile su kao da joj je cigla pala na noge. Nije plakala. Te suze već je istrošila. Ali to ne znači da je ne boli.

Lan izađe iz šatora za njom pa joj spusti ruku na rame. Ona ga uhvati za tu ruku. Min i Elejna se zgledaše.

Gregorin prošapta Darlinu - pronašli su ga napola mrtvog u ostacima njegovog šatora. Obojica su se mrštili na žene. Ninaeva je čula deo onoga što je Gregorin govorio. „... očekivao sam da će divlja Aijelka biti kamenog srca, a možda i kraljica Andora, ali ova treća? Ni suze.”

„Zatečene su”, odgovori Darlin.

Ne, pomislila je Ninaeva odmeravajući Min i Elejnu. Ove tri znaju nešto što ja ne znam. Moraću da to izvučem iz njih, pa makar batinama.

„Izvini”, kaza Ninaeva pa ode od Lana.

On pođe za njom.

Ona ga pogleda izvivši jednu obrvu.

„Ninaeva, narednih nekoliko nedelja neće ti poći za rukom da me se otarasiš”, reče joj on dok je ljubav dobovala kroz njihovu vezu. „Sve i da hoćeš.”

„Vole jedan tvrdoglavi”, progunđa ona. „Koliko se sećam, ti si bio uporan u nameri da me ostaviš da bi mogao sam da se zaputiš u susret svojoj navodnoj sudbini.”

„I bila si u pravu u vezi s tim”, odgovori joj Lan, „kao što često jesi.” Kazao je to tako mirno da joj je bilo teško da se ljuti na njega.

Sem toga, ona je ljuta na žene. Najpre odabra Avijendu, pa pođe pravo na nju dok ju je Lan pratio.

Pošto je Ruark mrtav“, govorila je Avijenda Sorilei i Bair, „mislim da ono što sam videla mora biti podložno promeni. Već se promenilo.“

„Videla sam tvoju viziju, Avijenda“, kaza joj Bair. „Ili nešto nalik njoj* samo drugim očima. Mislim da je to upozorenje na nešto što ne smemo dozvoliti da se desi.“

Druge dve klimnuše pa ugledaše Ninaevu i lica im se skameniše kao da su Aes Sedai. Avijenda je bila ista kao druge dve* potpuno spokojna dok je sedela u stolici sa stopalima umotanim u zavoje* Možda će jednoga dana opet hodati, ali nikada se više neće boriti.

„Ninaeva al’Mera“, obrati joj se Avijenda.