Sećanje na svetlost

„Seljaci“, zamišljeno kaza taj čovek. Izgleda da mu se ta reč nije dopadala. Ne koriste je baš često u Andoru. „Da, Kraljičin marš."

„Sendipe?“

„Narediću da se svira, Talmanese“, odgovori mu Sendip.

„Dobro." Talmanes kleknu da očisti mač o košulju ubijenog Troloka, dok mu je u boku sevalo od bola. Rana nije strašna. Ne pod uobičajenim uslovima. Zapravo, to je bila samo posekotina.

Košulja je bila toliko prljava da se skoro pokolebao da obriše oružje, ali troločka krv je loša za sečiva, pa je ipak obrisao mač. Ustao je, ne obraćajući pažnju na bol, pa je pošao prema kapiji, gde je vezao Selfara. Nije se usudio da veruje da će taj konj izdržati protiv Nakota Senke. Dobar je to škopac, ali nije prošao krajišničku obuku.

Niko ga nije pitao šta to radi kada se popeo u sedlo i poterao Selfara na zapad, kroz gradsku kapiju, prema onim najamnicima koje je ranije ugledao. Talmanesa nije iznenadilo što su se približili gradu. Bitka privlači ratnike kao što vatra privlači promrzle putnike u zimskoj noći.

Nisu se pridružili bitki. Kada je Talmanes dojahao do njih, sačekala ga je mala skupina plaćenika: šestorica ljudi s volujskim mišicama i - vrlo verovatno - volujskom pameću. Prepoznali su i njega i Družinu. Met je u poslednje vreme sasvim slavan, pa je zbog njega i Družina čuvena. Nema sumnje da su takođe primetili da je Talmanesova odeća umrljana troločkom krvlju i da ima zavoj na boku.

Ta rana je sada već počela da ga žestoko peče. Talmanes zauzda Selfara, a onda strpljivo potapša po bisagama. Negde ovde sam stavio duvan...

„Pa?“, upita jedan plaćenik. Lako je bilo prepoznati ko je vođa; nosio je najbolji oklop. Cesto se dešava da neko postane vođa najamničke družine tako što samo ostane u životu.

Talmanes iz bisaga izvadi lulu; nije mu to bila najbolja, već odmah posle nje. Gde li je taj duvan? Nikada ne nosi svoju najbolju lulu u bitku. Njegov otac je govorio da to donosi nesreću.

Ah, pomislio je vadeći vrećicu s duvanom. On stavi malo duvana u glavu lule, pa uze jednu grančicu i nagnu se da je gurne u baklju koju je neki zabrinuti najamnik držao.

„Nećemo da se borimo ako nam ne bude plaćeno“, reče vođa. Bio je to jedan zdepast i iznenađujuće čist čovek, mada mu ne bi bilo zgoreg da potkreše bradu.

Talmanes zapali lulu, pućkajući dim. Iza njega se oglasiše rogovi. Ispostavilo se da je Kraljičin marš dopadljiva melodija. Rogove je pratila dreka, pa se Talmanes osvrnuo. Troloci na glavnom drumu - ovoga puta veća gomila.

Samostrelci obrazovaše redove i počeše da odapinju strele na naređenje koje Talmanes nije čuo.

„Nećemo...“, opet poče glavni plaćenik.

„Znaš li šta je ovo?“, tiho upita Talmanes, ne vadeći lulu iz usta. „Ovo je početak kraja. Ovo je rušenje država i ujedinjavanje ljudskog roda. Ovo je Poslednja bitka, budalo jedna krvava.“

Ljudi se nelagodno promeškoljiše.

„Da li... da li govoriš u kraljičino ime?“, upita vođa, pokušavajući da spase šta se spasti može. „Samo hoću da se pobrinem za moje ljude.“

„Ako se budete borili“, odgovori mu Talmanes, „obećavam vam veliku nagradu.“

Čovek je čekao.

„Obećavam ti da ćeš nastaviti da dišeš“, završi Talmanes, pa opet povuče dim iz lule.

„Je li to pretnja, Kairhijenjanine?“

Talmanes pusti dim iz usta, pa se nagnu u sedlu i unese vođi u lice. „Noćas sam ubio Mirdraala, Andorče“, tiho mu kaza. „Okrznuo me je sečivom iz Takandara, a rana se zacrnela. To znači da u najboljem slučaju imam nekoliko sati pre nego što me otrov tog sečiva ne sagori iznutra i pre nego što umrem najbolnijom smrću kojom čovek može da umre. Stoga, prijatelju, predlažem ti da mi veruješ kada ti kažem da zaista nemam šta da izgubim.“

Čovek trepnu.

„Imate izbor“, nastavi Talmanes, okrećući konja i glasno se obraćajući vojnicima. „Možete da se borite rame uz rame s nama ostalima i da pomognete da ovaj svet dočeka novu zoru, pa ćete možda na kraju i zaraditi neki novac. To ne mogu da vam obećam. Druga mogućnost koju imate jeste da sedite ovde, da posmatrate pokolj i govorite sami sebi kako ne radite za džabe. Ako budete imali sreće i mi ostali spasemo svet bez vas, poživećete taman dovoljno dugo da budete obešeni o te vaše kukavičke šije.“

Tišina. Rogovi su se glasali iz mraka iza njega.

Glavni plaćenik pogleda svoje saborce. Oni klimnuše u znak saglasnosti.

„Idite i pomozite u odbrani one kapije“, naredi im Talmanes. „Ja idem po ostale najamničke družine.“

Lejlvin je posmatrala mnoštvo logora kojima je mesto znano kao Merilorsko polje bilo načičkano. U mraku, pošto mesec još neko vreme neće izroniti iza obzorja, skoro da je mogla zamisliti da su logorske vatre zapravo brodske svetiljke u nekom krcatom pristaništu kada padne noć.

To je verovatno prizor koji ona nikada neće videti. Lejlvin Bezbrodna nije kapetan niti će to ikada više biti. Priželjkivati da je drugačije bilo bi isto što i prkositi prirodi onoga što je postala.