Sećanje na svetlost

Bejl se pored nje ukoči.

Moj...

Ponovorođeni Zmaj. Ponosila se time što nije načinila nijedan pogrešan korak, niti se spotakla, dok su hodali - ali bilo je gusto. Muškarac koji može da usmerava. To je gore, daleko gore od Aes Sedai.

Zaštitnik ih povede do jednog šatora blizu središta logora. „Imate sreće; gori joj svetlo." Ispred šatora nije bilo straže, pa ju je on pozvao i dobio dozvolu da uđe. Jednom rukom je zadigao šatorsko krilo sa ulaza i klimnuo im je, ali druga ruka bila mu je na balčaku i stajao je u borbenom stavu.

Bilo joj je mrsko što taj mač ostaje iza nje, ali ušla je u šator kako joj je bilo naređeno. Sator je bio obasjan jednom od onih neprirodnih svetlosnih kugli, a za pisaćim stolom je sedela žena u zelenoj haljini i očigledno sastavljala pismo. Ninaeva al'Mera je ono što bi se u Seanšanu zvalo telarti - žena s vatrom u duši. Kako je Lejlvin shvatila, Aes Sedai bi trebalo da su spokojne kao mirna voda. Pa, ta žena možda povremeno jeste takva - ali njena mirna voda je od onog soja kakav se nalazi na samo okuku od gadnog vodopada.

Ninaeva nastavi da piše i nakon što su oni ušli. Više ne nosi pletenicu; kosa joj je padala samo do ramena. To je bio prizor jednako čudan kao brod bez jarbola.

„Posvetiću ti se za trenutak, Slite“, reče Ninaeva. „Mislim, zaista, to kako svi vi u poslednje vreme pazite na mene podseća me na kvočku koja je izgubila jaje. Zar vaše Aes Sedai nemaju posla za vas?“

„Ninaeva Sedai, Lan je mnogima od nas veoma važan“, odgovori joj Zaštitnik - Slit - smirenim i promuklim glasom.

„O, a meni nije? Ma zaista, pitam se da li bi trebalo da te pošaljem da cepaš drva, ili tako nešto. Ako još jedan Zaštitnik dođe da me pita je li mi potrebno...“

Ona diže pogled i napokon ugleda Lejlvin. Ninaevi lice smesta postade bezizražajno. Ledeno. Goruće ledeno. Lejlvin probi znoj. Ta žena joj drži život u šaci. Zašto ih Slit nije doveo pred Elejnu? Možda nije ni trebalo da pominju Ninaevu.

„Ovo dvoje tražili su da te vide“, kaza Slit. Mač mu je bio isukan. Lejlvin to nije ni primetila. Domon je tiho gunđao sebi u bradu. „Tvrde da si im obećala da ćeš im platiti neki novac, pa da su došli po to. Međutim, nisu se predstavili u Kuli i našli su način da se provuku kroz jednu od kapija. Čovek je iz Ilijana. Žena je odnekud drugde. Prikriva naglasak.“

Pa, možda nije tako dobra u oponašanju ilijanskog naglaska koliko je mislila da jeste. Lejlvin na tren pogleda njegov mač. Ako se baci u stranu, njegov udarac će je verovatno promašiti, pod pretpostavkom da joj napadne trup ili vrat. Onda bi mogla da izvadi palicu i...

Suočena je s jednom Aes Sedai. Ako bi se zakotrljala, više se ne bi digla na noge. Uhvatilo bi je tkanje Jedne moći, ili bi joj se desilo nešto možda još gore.

„Znam ih, Slite“, ledenim glasom odgovori Ninaeva. „Dobro si postupio što si ih doveo meni. Hvala ti.“

On vrati mač u kanije, a Lejlvin oseti hladan vazduh na vratu kada on tiho kao šapat izađe iz šatora.

„Ako si došla da moliš za oproštaj“, reče Ninaeva, „došla si kod pogrešne osobe. Nosim se mišlju da te dam u ruke Zaštitnicima da te ispituju. Možda bi oni mogli da iz tog tvog nevernog uma s krvlju istoče i nešto korisno o tvom narodu.“

„I meni je drago što tebe opet vidim, Ninaeva“, hladno joj odgovori Lejlvin.

„I šta se desilo?" zatraži da čuje Ninaeva.

Šta se desilo? O čemu ta žena priča?

„Jesam pokušao“, odjednom sa žaljenjem kaza Bejl. „Jesam se borio protiv njih, ali lako su me savladali. Mogli su da mi zapale brod, da nas sve potope i da pobiju moje ljude.“

„Bolje da ste svi do jednog izginuli, Ilijanče“, odvrati Ninaeva. „Ter angreal je završio u rukama jedne od Izgubljenih; Semirhag se krila među Seanšanima, pretvarajući se đa je nekakav sudija. Istinozborac? Je li to prava reč?“

„Da“, tiho odgovori Lejlvin. Sada razume. „Žalim zbog toga što sam prekršila svoj zavet, ali...“

„Ti žališ zbog toga, Egeanin?“, upita Ninaeva i ustade tako odsečno da obori stolicu na kojoj je do tada sedela. „Žaljenje nije reč koju bih ja upotrebila da opišem ugrožavanje čitavog sveta i to što si nas dovela na rub tame i bezmalo gurnula preko! Ženo, ona je dala da se naprave novi primerci te stvari. Jedan od njih je. završio oko vrata Ponovorođenog Zmaja. Ponovorođeni Zmaj lično bio je pod vlašću jedne od Izgubljenih!“

Ninaeva diže ruke. „Svetlosti! Zbog tebe smo bili na otkucaj srca od kraja. Kraja svega. Nema više Sare nema više sveta, nema više ničega. Milioni života bi se ugasili zbog tvoje nemarnosti.“

„Ja...“ Lejlvinini neuspesi odjednom su joj delovali neizmerno. Njen život - izgubljen. Cak i njeno ime - izgubljeno. Brod joj je oduzela sama Kćer Devet meseca. U svetlosti toga što joj je sada rečeno, sve to joj zvuči beznačajno. „Jesam se borio“, odlučnije reče Bejl. „Borio sam se iz sve snage.“

„Izgleda da je trebalo da ti se pridružim“, primeti Lejlvin.

„Pokušavao sam da ti to objasnim“, sumorno odgovori Bejl. „Sada već mnogi put, plamen me spalio ako nisam.“