Sećanje na svetlost

„To bi bilo dobro“, kaza Bair i nagnu se napred. „Možda se ovo dešava kada neko prođe kroz staklene stubove drugi put? Možda je to upravo stoga zabranjeno.“

Nijedna nije pogledala Avijendu, ali ona je osećala da razmišljaju o njoj. To što je uradila jeste zabranjeno. Tako.de je tabu pričati o onome što se desilo u Ruideanu.

Neće biti nikakvog prekora. Ruidean je nije ubio; to je Točak izatkao. Bair nastavi da zuri u daljinu. Znoj se slivao Avijendi niz lice i nedra.

Ne nedostaje mi kupanje, kazala je u sebi. Ona nije neka mokrozemka. Ipak, šatori za preznojavanje zapravo nisu zaista potrebni sa ove strane planina. Noću nema jetke studeni, tako da vrelina u šatoru guši, umesto da pruža utehu. A vode ipak ima dovoljno za kupanje...

Ne. Stisnu zube. „Mogu li da govorim?“

„Ne budali, dete“, reče joj Melaina. Ta žena samo što se nije porodila. „Sada si jedna od nas. Ne moraš da tražiš dozvolu.“

Dete? Biće potrebno vreme da je one zaista prihvate kao jednu od njih, ali se trude. Niko joj nije naredio da skuva čaj ili sipa vodu u kazan. Pošto nema učenica, a nema ni gai'šaina pri ruci, smenjivale su se na tim poslovima.

„Manje me brine da li će se vizija ponoviti“, kaza Avijenda, „od onoga što mi je prikazano. Hoće li se to dogoditi? Možemo li to da sprečimo?“

„Ruidean nam pokazuje dve vrste vizija“, javi se Kimer. Bila je to mlađa žena, možda manje od deset godina starija od Avijende, tamnoriđe kose i izduženog preplanulog lica. „Prva vizija je ono što bi moglo da bude, a druga - između stubova - ono što se dogodilo.“

„Treća vizija bi mogla biti bilo jedno, bilo drugo“, primeti Amis. „Stubovi su oduvek tačno prikazivali prošlost; zašto ne bi s jednakom tačnošću prikazali budućnost?“

Avijendi srce stade na tren.

„Ali zašto bi“, tiho upita Bair, „stubovi prikazali očaj koji se ne može promeniti? Ne. Ne želim da poverujem u to. Ruidean nam je uvek pokazivao ono što nam je bilo potrebno da vidimo. Da bi nam pomogao, a ne da bi nas uništio. Ova vizija mora da takođe ima neku svrhu. Možda da nas ohrabri da budemo časniji?“

„To nije bitno“, šturo reče Sorilea.

„Ali..." zausti Avijenda.

„To nije bitno“, ponovi Sorilea. „Ako je ova vizija nepromenljiva, ako je naša sudbina da... posrnemo... kao što si ispričala, da li bi bilo koja od nas prestala da se bori da to promeni?“

Šatorom opet zavlada muk. Avijenda odmahnu glavom.

„Moramo se ponašati kao da se to može promeniti“, nastavi Sorilea. „Avijenda, najbolje je da se ne bavimo tvojim pitanjem. Moramo rešiti kojim ćemo putem da krenemo.“

Avijenda shvati da klima glavom. „Ja... Da, da, u pravu si, Mudra.“

„Ali šta možemo da učinimo?“, upita Kimer. „Sta možemo da promenimo? Za sada, Poslednja bitka mora biti dobijena.“

„Bezmalo“, javi se Amis, „želim da je ta vizija nepromenljiva, jer bi to makar bio dokaz da ćemo pobediti u ovoj borbi.“

„To ništa ne dokazuje“, odvrati Sorilea. „Slepnikova pobeda skršila bi Saru, tako da nijedna vizija budućnosti ne može biti pouzdana, niti joj se može verovati. Bez obzira na proročanstva o onome što će se možda dogoditi u predstojećim Dobima, sve će postati ništa ako Slepnik pobedi.“

„Ova vizija koja se meni ukazala ima nekakve veze sa onim što Rand namerava, šta god to bilo“, reče Avijenda.

Sve je pogledaše.

„Na osnovu onoga što ste mi kazale“, nastavi ona, „on sutra namerava da otkrije nešto važno.“

„Kar’a’karn gaji izvesnu... naklonost ka dramatičnim izlaganjima“, odgovori Bair, a u glasu joj se čula naklonost koju oseća. „On je kao krokokop koji je čitavu noć marljivo radio praveći gnezdo, da bi ujutru mogao da peva o njemu svima koji su voljni da ga slušaju.“

Avijenda se iznenadila kada je otkrila skup kod Merilora; saznala je za njega samo zahvaljujući tome što je iskoristila svoju vezu s Random al’Torom kako bi otkrila gde je on. Stigavši tu i otkrivši da ih je tako mnogo okupljeno, da su mokrozemske snage sabrane, zapitala se je li to deo onoga što je videla. Da li je taj skup početak onoga što će postati njena vizija?

„Osećam se kao da znam više nego što bi trebalo." To je rekla bezmalo kao da se obraća samoj sebi.

„Na jedan tren dobro si videla ono što će budućnost možda doneti“, reče joj Kimer. „Avijenda, to će te promeniti.“

„Sutrašnji dan je ključan“, reče Avijenda. „Njegov plan.“

„Na osnovu onoga što si ispričala“, odgovori joj Kimer, „zvuči mi kao da on namerava da zanemari Aijele - sopstveni narod. Zašto bi on svima dao darove, ali ne i najzaslužnijima? Zar želi da nas uvredi?“

„Mislim da nije to razlog“, odgovori Avijenda. „Mislim da on namerava da uputi zahteve onima koji budu prisutni, a ne da im da darove.“

„Jeste pominjao neku cenu“, saglasi se Bair. „Cenu koju namerava da iznudi od ostalih. Nikome nije pošlo za rukom da izvuče od njega šta će biti ta tajna cena.“

„Večeras je otišao kroz kapiju u Tir i vratio se s nečim“, dodade Melaina. „Device su to izvestile - on se sada drži svog zaveta da će ih voditi sa sobom. Kada smo ga pitale za tu cenu, kazao je da je reč o nečemu o čemu Aijeli neće morati da brinu.“