Solaris

Dva dana kasnije, uveče, kad sam sedeo s Hari u maloj kuhinji, iznenada se pojavi Snaut. Bio je u odelu, pravom zemaljskom odelu, koje ga je činilo sasvim drugačijim no inače. Kao da je bio viši i kao da je bio ostareo. Prišao je stolu gotovo ne gledajući nas, nagnuo se iznad stola i počeo da jede hladno meso neposredno iz konzerve, zalažući se hlebom. Pri tom mu je rukav upadao u konzervu i mastio se uljem.

„Umazao si rukav”, rekoh.

„Hm?” dobaci samo punim ustima. Jeo je kao da danima ništa nije stavio u usta, nalio sebi pola čaše vina, ispio nadušak, obrisao usne i odahnuvši pogledao oko sebe zakrvavljenim očima. Bacio je pogled na mene i promrmljao:

„Pustio si bradu?… No, no…”

Hari je s bukom ubacila posuđe u slivnik. Snaut je počeo lako da se ljulja na potpeticama da krivi lice i glasno da mljacka, čisteći jezikom zube. Učinilo mi se da to radi namerno.

„Mrzi te da se briješ, a?” upita gledajući me prodornim pogledom. Ja ništa ne rekoh. „Pazi!” dobaci malo kasnije. „Savetujem ti.” On je takođe najpre bio prestao da se brije.

„Idi spavaj”, promrmljah.

„Šta? Nisam lud! Zašto da ne porazgovaramo? Čuj, Kelvine, a možda nam on želi dobro? Možda hoće da nas usreći, samo još ne zna kako? Čita naše želje u mozgovima, a samo dva posto naših nervnih procesa spadaju u svesne. Znači da nas on zna bolje nego mi sami. Znači, treba ga slušati. Slažeš se? Sta? Nećeš? Zašto”, glas mu se plačljivo zalomi, „zašto se ne briješ?”

„Prestani”, ljutnuh se. „Pijan si.”

„Šta? Pijan? Ja? Pa šta? Zar čovek koji je nosio svoje govno s jednog kraja Galaktike na drugi da bi saznao koliko vredi, ne može da se opije? Zašto? Ti veruješ u čovekovu misiju, a, Kelvine? Gibarijan mi je govorio o tebi pre no što je pustio bradu… Sasvim si onakav kao što te je opisao… Ne idi samo u laboratoriju, jer ćeš izgubiti veru… tamo stvara naš Sartorijus, naš Faust au rebours,[1] traži sredstvo protiv besmrtnosti, znaš? To je poslednji vitez Kontakta, takav kakvog smo kadri da imamo… njegova prethodna ideja takođe nije bila loša — prolongirana agonija. Dobro, a? Agonia per petua Večna agonija (lat.) — Prev…. slamke… slamnati šeširi… kako ti možeš da ne piješ, Kelvine?”

Njegove oči, gotovo nevidljive u nabreklim kapcima, zaustaviše se na Hari, koja je stajala nepomično pored zida.

…Oh, Afrodito bela iz okeana rodom.

Poražena božanstvom tvoja ruka…

poče da deklamuje i zaceni se od smeha. „Gotovo… tačno… a, Kel… vine?” prokrklja, gušeći se od kašlja.

Bio sam još miran, ali taj mir poče polako da se pretvara u hladni bes.

„Prestani!” siknuh. „Prestani i iziđi!”

„Izbacuješ me? I ti? Puštaš bradu i izbacuješ me? Ne želiš više da te opominjem, da ti dajem savete, kao što pravi zvezdani drug služi svome drugu? Kelvine, otvorimo otvore na dnu, vikaćemo onome tamo dole, možda će nas čuti? Ali kako se on zove? Zamisli, dali smo nazjve svim zvezdama i planetama, a možda su one već imale nazive? Kakva uzurpacija! Čuj, idemo tamo. Vikaćemo… reći ćemo mu šta je napravio od nas, možda će se uplašiti… izgradiće nam srebrne simetrijade i pomoliće se za nas svojom matematikom, i obasuće nas okrvavljenim anđelima, i njegova će muka biti naša muka, a njegov strah naš strah, i moliće nas za kraj. Jer sve ono što on jeste i što čini jeste molba za kraj. Zašto se ne smeješ? Ta ja se samo šalim. Možda, kad bismo kao rasa imali više osećanja za humor, ne bi ni došlo do ovog. Znaš li šta on hoće da učini? Hoće da kazni taj okean, hoće da ga dovede dotle da viče svim planinama odjednom… misliš da neće imati hrabrosti da predloži taj plan na usvajanje onom sklerotičnom areopagu koji nas je ovamo poslao kao iskupitelje tuđih greha? Imaš pravo, uplašiće se… ali samo zbog šeširića. Šeširić neće odati nikome, tako odvažan nije, naš Faust…” Ćutao sam. Snaut se sve jače ljuljao na nogama. Suze su mu tekle niz obraze i padale na odelo. „Ko je to uradio? Ko je to uradio od nas? Gibarijan? Gize? Ajnštajn? Platon? Oni su bili zločinci, znaš? Zamisli, u raketi čovek može da se rasprsne kao mehur ili da se ščvrsne, ili da se skuva, ili da dobije tako snažan izliv krvi da ni ne pisne, a posle koščice samo zveckaju o pleh, kreću se po Njutnovim orbitama sa Ajnštajnovom ispravkom, te naše zvečke progresa! A mi smo dobrovoljno, jer je to lep put, došli čak ovamo, i u ovim ćelijama, nad ovim tanjirima, okruženi besmrtnim sudoperama, sa odredom vernih ormana, odanih klozeta, tu je naše opravdanje… pogledaj, Kelvine. Da nisam pijan, ne bih tako pričao, ali neko najzad mora to da kaže. Neko najzad mora? Sediš tu; ti dete u klanici, i dlake ti rastu… Čija je to krivica? Sam sebi odgovori…”

Polako se okrete i iziđe, na pragu se uhvati za vrata da ne bi pao, još su se čuli odjeci njegovih koraka, vraćali nam se iz hodnika. Izbegavao sam Harine oči, ali nam se pogledi ipak naglo sretoše. Želeo sam da joj priđem, da je zagrlim, da je pomilujem po kosi, ali nisam mogao. Nisam mogao.

13. USPEH