Solaris

Probudio me je crveni osvit. Glava mi je bila teška kao od olova, a vrat ukočen, kao da su se svi pršljenovi srasli u jednu kost. Hrapav, neprijatan jezik nisam mogao da pomerim u ustima. Mora da sam se nečim zatrovao — pomislih, podižući s naporom glavu. Pružih ruku prema Hari. Ruka se zaustavi na hladnom pokrivaču.

Trgoh se, skočih.

Krevet beše prazan, u kabini — nikoga. Crveno sunce bacalo je na okno mnoštvo svojih odraza u obliku krugova. Skočih na pod. Mora da sam komično izgledao, jer sam se teturao kao pijan. Hvatao sam se za delove nameštaja, uhvatio se za orman — kupatilo beše prazno. Hodnik takođe. Ni u radionici nije bilo nikoga.

„Hari!” viknuh nasred hodnika, veslajući rukama izbezumljeno. „Hari…” ponovih promuklo još jednom, već znajući.

Ne sećam se tačno šta se posle toga dešavalo. Mora da sam trčao, polugo, po celoj Stanici, sećam se da sam upao čak i u ledenicu, a zatim u poslednji magacin i da sam lupao pesnicama u spuštene reze. Možda sam dolazio tamo čak nekoliko puta. Stepenice su tutnjale, padao sam, dizao se, ponovo nekud jurio, dok ne stigoh do providne pregrade iza koje se nalazi izlaz izvan Stanice: dvostruka oklopna vrata. Gurao sam ih svom snagom i vikao nadajući se ipak da je ovo san. Od izvesnog vremena neko je bio pored mene i drmusao me, vukao me nekud. Posle sam bio u maloj radionici, s košuljom mokrom od ledene vode, slepljene kose, nozdrve i jezik pekao mi je alkohol, teško dišući nalazio sam se u poluležećem stavu na nečem hladnom, metalnom, a Snaut se u svojim umrljanim platnenim pantalonama kretao pored ormana s lekovima, nešto obarao, instrumenti i stakla su glasno odzvanjali.

Odjednom ga ugledah pred sobom, gledao mi je u oči, povijen.

„Gde je ona?”

„Nema je.”

„Ali, ali Hari…”

„Nema više Hari”, reče polako, razgovetno, približavajući lice mome licu, kao da mi je zadao udarac, a sad je posmatrao kako je delovao.

„Vratiće se ona…” šapnuh sklapajući oči. I prvi put se toga zaista nisam bojao. Nisam se bojao avetinjskog povratka. Nisam shvatao kako sam ikad mogao da ga se bojim!

„Ispij to.”

Pruži mi čašu s toplim napitkom. Pogledah u čašu i pljusnuh mu odjednom celu sadržinu na lice. On se povuče, brišući oči. Kad ih otvori, stajao sam iznad njega. Bio je tako mali.

„Znači ti si!?”

„O čemu govoriš?”

„Ne laži, znaš o čemu. Ti si razgovarao s njom juče na noć? I rekao si joj da mi da uspavljujuće sredstvo za noćas?… Šta si učinio s njom? Govori!”

On potraži na grudima. Izvadi izgužvan koverat. Oteh mu ga iz ruku. Bio je zalepljen. Na površini ništa. Pocepah papir. Iz koverta ispade list savijen učetvoro. Krupan, malo detinji rukopis, krivi redovi. Poznavao sam ga.

„Dragi, ja sam ga prva molila za to. On je dobar. Strašno je što sam morala da te prevarim, nije moglo drugačije. Možeš da učiniš za mene jedno — slušaj ga i nemoj sebi nešto da učiniš. Bio si divan.”

Dole je bila jedna precrtana reč, uspeh da je raščitam: „Hari”, bila je napisala, a zatim je to precrtala, tako da je ostalo još samo jedno slovo, nešto kao H ili K, pretvoreno u mrlju. Pročitah pisamce jednom, i još jednom. I opet. Bio sam već trezan da bih histerisao, nisam mogao čak ni da jauknem, nisam mogao da pustim glas od sebe.

„Kako?” prošaputah. „Kako?”

„Kasnije, Kelvine. Drži se.”

„Držim se. Govori, kako?”

„Anihilacija.”

„Kako? Pa aparat?!…” trgoh se.

„Rošov aparat nije odgovarao. Sartorijus je izgradio drugi, specijalni destabilizator. Mali. Deluje samo na razdaljini od nekoliko metara.”

„Šta ses njom?…”

„Nestala. Blesak i potres vazduha. Slab potres. Ništa više.”

„U kratkom dometu, kažeš?”

„Da. Za veliki nije bilo materijala.”

Odjednom zidovi počeše da se povijaju prema meni. Zatvorih oči.

„Bože… pa ona… će se vratiti…”

„Neće.”

„Kako neće?…”

„Neće, Kelvine. Sećaš se one pene što se dizala uvis? Od tog vremena više se ne vraćaju.”

„Ne više?”

„Ne.”

„Ubio si je”, rekoh tiho.

„Da. A ti to ne bi učinio? Na mome mestu?” Skočih na noge i počeh da koračam sve brže. Od zida ka uglu i natrag. Devet koraka. Povratak. Devet koraka.

Zastadoh pred njim.

„Čuj, da podnesemo raport. Zatražićemo neposrednu vezu sa Savetom. To se da učiniti. Pristaće. Moraju. Planeta će biti stavljena van konvencije Četvorice. Sva sredstva biće dozvoljena. Naručićemo generatore antimaterije. Misliš da postoji nešto što će se odupreti antimateriji? Ne postoji. Ništa, ništa!” vikao sam trijumfalno, slep od suza.

„Hoćeš da ga uništiš?” reče. „Zašto?”

„Iziđi. Ostavi me!”

„Neću da iziđem.”

„Snaute!”

Gledao mi je u oči. „Ne”, reče pokretom glave.

„Šta hoćeš? Šta hoćeš od mene?”

Primače se stolu.

„Dobro. Podnesimo izveštaj.” Okrenuh se i počeh da koračam.

„Sedi.”

„Pusti me na miru.”

„Postoje dve stvari. Prva su — činjenice. Druga su — naši zahtevi.”

„Sad treba o tom da govorimo!?”

„Da, sada.”

„Neću, razumeš? Ništa me se ne tiče.”

„Poslednji put smo poslali izveštaj uoči Gibarijanove smrti. To je nešto više od dva meseca. Morali bismo da utvrdimo tačan tok pojavljivanja…”

„Nećeš prestati?” ščepah ga za ruku.

„Možeš da me udariš”, reče, „ali ja ću ipak govoriti.”

Pustih ga.

„Radi šta hoćeš.”