Solaris

„Stvar je u tome što će Sartorijus nastojati da prikrije neke činjenice. Gotovo sam ubeđen u to.”

„A ti nećeš?”

„Neću. Sad više neću. To nije samo naša stvar. U pitanju je… znaš već šta je u pitanju. Pokazao je da deluje razumno. Sposobnost organske sinteze najvišeg reda, kakva je nama nepoznata. Poznaje strukturu, mikrostrukturu, metabolizam naših tela…”

„Dobro”, rekoh. „Zašto si prestao da govoriš? Izvršio je na nama seriju… seriju… eksperimenata. Psihičku vivisekciju. Oslanjajući se na znanje ukradeno iz naših glava, ne računajući na ono čemu težimo.”

„To već nisu činjenice, pa čak ni zaključci. To su hipoteze. U izvesnom smislu računao je na ono što je želeo neki, zatvoreni, skriveni deo naših mozgova. To su mogli da budu — pokloni…”

„Pokloni! Veliki bože!” Počeh se smejati.

„Prestani!” viknu hvatajući me za ruku. Stegoh njegove prste. Stezao sam ih sve jače, tako da mu počeše puckati zglavkovi. Gledao me je pritvorenih očiju, ni da zadrhti. Pustih ga i odmakoh se u ugao. Stojeći licem prema zidu, rekoh:

„Postaraću se da nejiisterišem.”

„Nije važno sve to. Šta ćemo zatražiti?”

„Ti reci. Ja sad ne mogu. Je li rekla nešto pre no?…”

„Ne. Ništa. Što se mene tiče, mislim da je sad nastala šansa.”

„Šansa? Kakva šansa? Za šta? Aa…” rekoh tiše, gledajući mu u oči, jer sam odjednom shvatio. „Kontakt? Opet Kontakt? Zar smo malo još — i ti, ti sam, i cela ova luda kuća… Kontakt? Ne, ne, ne. Bez mene.”

„Zašto?” upita sasvim mirno. „Kelvine, ti ga još, a sad više nego ikad, instiktivno, tretiraš kao čoveka. Mrziš ga.”

„Ati ne?…” dobacih.

„Ne. Kelvine, pa on je slep…”

„Slep?” ponovih pitajući se da li sam dobro čuo.

„Dabogme, po našem shvatanju. Mi za njega ne postojimo onako kako postojimo jedan za drugog. Spoljašnjost lica, tela, koju vidimo, čini da se poznajemo kao individue. To je za njega prozračno okno. Jer on je prodirao u unutrašnjost naših mozgova.”

„Dobro, dakle. Ali šta s tim? Na šta smeraš? Ako je bio kadar da oživi čoveka koji ne postoji izvan moga pamćenja, i to tako da njene oči, pokreti, njen glas… glas…”

„Govori dalje! Govori dalje, čuješ!”

„Govorim, govorim… Da. Dakle… glas… iz toga proizilazi da može da nas čita kao knjigu. Dakle, šta hoću da kažem?”

„Jeste. Da bi, kad bi hteo, mogao s nama da se sporazume?”

„Naravno. Zar to nije očigledno?”

„Nije. Uopšte nije. Jer on je mogao da uzme samo proizvodni recept koji se ne sastoji iz reči. Kao čvrst zapis sećanja ona je belančevinska struktura. Kao glava spermatozoida ili jaje. Jer tamo, u mozgu, nema reči, osećanja, čovekovo sećanje je slika, ispisana jezikom nukleinskih kiselina na mnogomolekularnim asinhroničnim kristalima. Dakle on je uzeo ono što je bilo najizrazitije zapisano u nama, najzatvorenije, najpotpunije, najdublje utisnuto, razumeš? Ali uopšte nije morao znati šta je to za nas, kakav značaj ima za nas. To je isto kao kad bismo mi bili kadri da stvorimo simetrijad i bacili ga u okean, znajući njegovu arhitekturu, tehnologiju i građu, ali ne shvatajući zašto, čemu on služi, šta je taj simetrijad za njega…”

„To je moguće”, rekoh. „Da, to je moguće. U takvom slučaju on uopšte… možda uopšte nije hteo tako da nas zgazi i zgnječi. Možda. I samo nehotice…”

Usne počeše da mi se krive.

„Kelvine!”

„Da, da. Dobro. Ništa, ništa. Ti si dobar. I on je dobar. Svi su dobri. Ali zašto? Ohjasni mi, zašto? Zbog čega si to učinio? Šta si joj rekao?”

„Istinu.”

„Istinu, istinu! Šta?”

„Pa znaš. Hajdemo sad k meni. Pisaćemo izveštaj. Hajde.”

„Čekaj. Šta ti, u stvari, hoćeš? Valjda ne nameravaš da ostaneš na Stanici?…”

„Hoću da ostanem. Da.”

14. STARI MIMOID

Sedeo sam kraj velikog prozora i posmatrao okean. Nisam imao nikakvog posla. Izveštaj, načinjen za pet dana, bio je sada svežanj talasa koji je jurio kroz prazninu nekud iza sazvežda Oriona. Kad stigne do tamne prašinske magline koja se rasprostire na prostoru od osam triliona kubnih milja i guta svaki svetlosni signal, naići će na prvi iz niza predajnika. Otuda, od jedne radio-bove do druge, u skokovima dugim više milijardi kilometara, juriće po krivini ogromnog luka, sve dok ga poslednji predajnik, metalna naprava puna tesno priljubljenih upakovanih, preciznih instrumenata, sa izduženom njuškom usmerene antene, ne upije još jednom i ne pošalje ga dalje u prostor, prema Zemlji. Potom će proteći meseci i isti takav svežanj energije, vukući za sobom brazdu udarnih izobličenja u gravitacionom polju Galaksije, izbačen sa Zemlje, stići će do čela kosmičkog oblaka, prokliznuće, pojačavan duž ogrlice slobodno plovećih bova i s nesmanjenom brzinom pohitaće ka dvojnim Solarisovim suncima.

Okean je, pod visokim, crvenim suncem bio crnji nego ikad. Riđa magla spajala je njegova dodirna mesta s nebom, ovaj dan je bio izuzetno pun isparenja, kao da je nagoveštavao jednu od onih neizmerno retkih i nezamislivo snažnih bura, koje se nekoliko puta godišnje jave na planeti. Postoje osnovi za pretpostavku da jedini stanovnik planete kontroliše klimu i da on ove bure izaziva sam.