Solaris

Još nekoliko meseci ostajalo mi je da gledam kroz ove prozore, da s visine posmatram izlaske belog zlata i pomućenog crvenila, koji su se s vremena na vreme ogledali na kakvoj tečnoj erupciji, na srebrnastom mehuru simetrijada, da sledim putovanje vetrom šibanih, vitkih brzaka, da zapažam poluizvetrele mimoide koji se rasipaju. Jednoga dana svi ekrani vizofona počeće da kloparaju svetlošću, i čitava, odavno mrtva signalizacija će oživeti, pokrenuta impulsom poslatim s razdaljine od više stotina hiljada kilometara, najavljujući približavanje metalnog kolosa, koji će se uz otegnutu grmljavinu gravitora spustiti nad okeanom. Biće to Ulis ili Prometej, ili neka druga od velikih krstarica dalekih linija. Kada s ravnog krova Stanice stupim uz trap, ugledaću na palubama nizove belo oklopljenih, mašinskih automata, koji ne dele s čovekom praroditeljski greh i koji su toliko nevini da izvršavaju svako naređenje, sve do potpunog uništenja samih sebe ili prepreke koja im stane na put, ako je tako programirano njihovo pamćenje koje oscilira u kristalima. A potom će brod krenuti, bešumno, brže od glasa, ostavljajući za sobom kupu grmljavine iskidane u basove oktave, kupu čiji će vrh sezati do okeana, i lica svih ljudi za trenutak će biti ozarena mišlju da se vraćaju kući.

Ali ja nisam imao kuće. Zemlja? Mislio sam na njene velike, prenaseljene, bučne gradove, u kojima ću se izgubiti, zalutati gotovo isto kao da sam učinio ono što sam hteo da učinim prošle ili pretprošle noći — da se bacim u okean, koji se teško talasao u mraku. Utonuću među ljude. Biću ćutljiv i pažljiv, a time i poštovan drug, imaću mnogo poznanika, čak i prijatelja, i žena, a možda čak i jednu ženu. Izvesno vreme moraću se prisiljavati da se smešim, da se klanjam, da ustajem, da obavljam hiljade delatnosti iz kojih se sastoji zemaljski život, sve dok ne prestanem da osećam prisilu. Pronaći ću nova interesovanja, nova zanimanja, ali neću im se prepustiti u potpunosti. Neću se tako prepustiti ničemu i nikome više. I možda ću noću gledati u ovom pravcu, gde na nebu mrak prašnog oblaka kao crn zastor zaustavlja sjaj dvaju sunaca, pamteći sve, pa čak i ovo što sada mislim, i setiću se uz snishodljiv osmeh, u kome će biti i malčice uvređenosti ali i nadmoćnosti, svojih ludovanja i nada. Uopšte ne smatram onoga sebe iz budućnosti gorim od Kelvina koji je bio spreman da sve učini za pitanje zvano Kontakt. I niko neće imati prava da me osuđuje.

U kabinu uđe Snaut. Osvrnu se oko sebe, pogleda zatim i mene. Ustadoh i priđoh k stolu.

„Hteo si nešto?”

„Čini mi se da nemaš nikakvog posla?… „upita, trepćući očima. „Mogao bih ti dati da obaviš neka izračunavanja, ne baš mnogo hitna, doduše…”

„Hvala ti”, osmehnuh se, „ali to je nepotrebno.”

„Uveren si?” upita gledajući u prozor.

„Da. Razmišljam o raznim stvarima i…”

„Više bih voleo da ne misliš toliko.”

„Ah, ti uopšte ne znaš o čemu je reč. Reci mi… veruješ li u Boga?”

Brzo me pogleda.

„Šta je tebi? Ko danas još veruje?…”

U njegovim očima je tinjao nemir.

„To nije tako jednostavno”, rekoh namerno lakim tonom, „jer ne mislim na tradicionalnog Boga zemaljskih verovanja. Nisam religiozan i možda ništa nisam izmislio, ali ne znaš li slučajno, da li je kadgod postojala vera u Boga… nakaznog?”

„Nakaznog?” ponovi dižući obrve. „Kako to shvataš? U izvesnom smislu bog svake religije je bio nakazan, jer je bio opterećen ljudskim osobinama, jedino što su bile uveličane. Bog Starog zaveta bio je, na primer, željan niskopokloništva i ugnjetač žrtvi, zavidljiv prema drugim bogovima… grčki bogovi su po svojoj svadljivosti i porodičnim raspravama bili ne manje nakazni, na ljudski način…”

„Ne”, prekinuh ga, „mislim na Boga čije nesavršenstvo ne potiče iz prostodušnosti njegovih ljudskih tvoraca, nego predstavlja njegovu najsuštinskiju, imanentnu crtu. To treba da je Bog ograničen u svome sveznanju i svemoći, koji greši u predviđanju budućnosti svojih dela, koga tok pojava koje je sam izazvao može da dovede do straha. To je Bog… bogaljast, koji uvek želi više no što može, i koji nije odmah toga svestan. Koji je konstruisao časovnike, ali ne i vreme koje ti časovnici mere. Koji je stvorio organizme ili mehanizme što služe određenim ciljevima, ali oni su prerasli te ciljeve i izdali ih. I koji je stvorio beskrajnost koja je, srazmerno sa njegovom snagom kakva je trebalo da bude, postala mera njegovog bezgraničnog poraza.”

„Nekad, maniheizam”, poče kolebljivo Snaut. Sumnjičava rezervisanost s kakvom mi se do tada obraćao, sada se izgubila.

„Ali ovo nema ničeg zajedničkog s načelom dobra i zla”, prekinuh ga. „Ovaj Bog ne postoji izvan materije i ne može od nje da se oslobodi, nego samo to želi…”