Spuštanje noći

„Ovaj, da“, odvrati Teremon posramljeno.

„Onda možda ipak ima nade za svet, ako Apostoli ne mogu bolje da obave posao od nas.“

„Potrebna mi je izjava, Binaje.“

„Da. Jasno mi je.“ Stigla je naredna tura pića. Binaj obuhvati šakom čašu. „Pokušaj da iskoristiš ovo“, reče posle jednog trenutka. 'Glavni zadatak nauke jeste da razdvoji istinu od neistine, u nadi da će otkriti temelj na kome Vaseljena uistunu počiva. Stavljanje istine u službu neistine ne spada u naučne metode kojima se mi na univerzitetu služimo. Sada smo u stanju da predvidimo kretanje sunaca na nebesima, da… ali čak ako upotrebimo i naš najbolji kompjuter, nismo ništa bliži mogućnosti da proreknemo volju bogova no što smo ranije bili. Niti ćemo ikada biti, pretpostavljam.' Kako ti se čini?“

„Savršeno“, reče Teremon. „Da proverimo jesam li sve zapisao. 'Glavni zadatak nauke jeste da razdvoji istinu od neistine, u nadi da…' Šta zatim sledi, Binaje?“

Binaj ponovi sve ispočetka reč po reč, kao da je ceo tekst naučio napamet nekoliko časova ranije.

Zatim iskapi i treće piće u jednom jedinom zaprepašćujućem dahu.

Potom ustade, osmehnu se prvi put te večeri i ispruži po podu koliko je dug.

9.

Oči Atora 77 se suziše dok je pomno pregledavao mali svežanj isprintanih listova koji su ležali pred njim na stolu kao da su karte kontinenata za koje niko nije znao da postoje.

Bio je veoma miran. Bio je zadivljen svojom mirnoćom.

„Veoma zanimljivo, Binaje“, lagano je kazao. „Veoma, veoma zanimljivo.“

„Ne smemo, razume se, prenebregnuti mogućnost, gospodine, da ne samo da sam ja napravio neku suštinsku grešku u osnovnim pretpostavkama, već da su i Jimot i Faro…“

„Da ste sva trojica pogrešili u postavljanju osnovnih postulata? Ne, Binaje. Mislim da niste.“

„Samo sam hteo da ukažem na to da to nije nemoguće.“

„Molim te“, reče Ator. „Pusti me da razmislim.“

Bila je sredina prepodneva. Onos je sijao na nebu u svom svojem sjaju, vidljiv kroz visoki prozor direktorske kancelarije u Opservatoriji. Dovim se jedva nazirao, tek kao jedna mala, tamnocrvena tačka svetlosti, koja je prelazila visoko preko severnog neba.

Ator je prelistavao hartije, sve vreme ih premeštajući po stolu. Ispremeštao ih je još jednom. Čudno kako je to mirno primio, pomisli on. Binaj je bio taj koga je ovo potpuno iscrplo; a on sam jedva da je uopšte reagovao.

Možda sam u šoku, nagađao je Ator.

„Evo ovde, gospodine, to je orbita Kalgaša dobijena na osnovu opšte prihvaćenih proračuna iz almanaha. A ovde, imamo isprintano predviđanje orbite koje je novi kompjuter…“

„Molim te, Binaje. Rekoh da želim da razmislim.“

Binaj nespretno klimnu. Ator mu se osmehnu, što mu uopšte nije lako palo. Strašni poglavar Opservatorije, visoki, mršavi čovek zapovedničkog izgleda, sa zadivljujuće gustom šumom sede kose, dozvolio je sebi još veoma davno da sklizne u ulogu Neprijatnog Diva Nauke tako da mu je bilo teško da je se otrese i ponaša se kao sva druga ljudska bića. Bar mu je to bilo teško dok je boravio ovde u Opservatoriji, gde su ga svi smatrali nekom vrstom poluboga. Kod kuće, sa ženom, decom i naročito sa gomilom bučnih unučića, stvari su stajale drugačije.

Znači, opšta gravitacija nije bila baš sasvim tačna, je li tako?

Ne! Ne, to nije bilo moguće! Svaki atom zdravog razuma u njemu bunio se protiv te pomisli. Na zamisli opšte grvitacije zasnivala su se sva tumačenja ustrojstva Vaseljene, Ator je bio ubeđen u to. Ator je znao. Bila je suviše jasna, suviše logična, suviše divna, da bi bila pogrešna.

Kada bi neko uklonio opštu gravitaciju, cela logika kosmosa raspala bi se u haos.

Nepojmljivo. Nezamislivo.

Ali ove brojke… ovaj prokleti Binajev izveštaj…

„Vidim da ste ljuti, gospodine.“ Ponovo poče da čavrlja Binaj! „Želim da vam kažem, da vas potpuno razumem… ovo vas je sigurno strašno pogodilo… svako bi bio ljut, kada bi mu neko na ovaj način ugrozio životno delo…“

„Binaje…“

„Dozvolite mi da završim, gospodine, sve bih dao da danas nisam morao ovo da vam donesem. Znam da ste besni na mene pošto sam došao ovamo s tim, ali samo mogu da kažem da sam dugo i mnogo razmišljao pre nego što sam to učinio. Želeo sam sve da spalim i zaboravim da sam se ikada upustio u nešto slično. Zaprepašćen sam onim što sam otkrio, kao i činjenicom da sam upravo ja…“

„Binaje“, ponovi Ator, krajnje pretećim glasom.

„Gospodine?“

„Besan sam na tebe, to je tačno. Ali ne iz razloga koji se tebi motaju po glavi.“

„Gospodine?“

„Kao prvo, nervira me tvoje trućanje, u trenutku kada jedino želim da posedim ovde i na miru razmotrim dublji smisao ovih hartija kojima si me upravo zasuo. Kao drugo, i mnogo važnije, neopisivo sam besan što si makar i trenutak oklevao da mi doneseš svoje nalaze. Zašto si toliko dugo čekao?“

„Tek sam juče završio ponovno proveravanje.“

„Juče! Onda je trebalo juče da budeš ovde! Da li ti to odista hoćeš da kažeš, Binaje, da si ozbiljno ramišljao da sve ovo zataškaš? Da jednsotavno odbaciš rezultate do kojih si došao i ništa ne kažeš?“

„Ne, gospodine“, skrušeno odvrati Binaj. „Ni u jednom trenutku nisam, u stvari, pomišljao na tako nešto.“