Spuštanje noći

„Mislim da shvatam“, odvrati Ator. Sve ovo je postajalo pomalo neugodno. On provuče šaku kroz svoju upečatljivo sedu grivu i uputi Binaju pogled u kome se naziralo i da je iznerviran i da saoseća s njim. „Bio si u pravu kada si kazao svom prijatelju da nema koristi od izmišljanja fantazija u rešavanju problema. Ali nasumični predlozi laika mogu ponekad biti korisni. Jer koliko znamo, postoji neki nepoznati činilac koji utiče na orbitu Kalgaša. Moramo bar razmotriti tu mogućnost pre nego što odbacimo teoriju. Mislim da ovde moramo upotrebiti Targolin mač. Znaš šta je to, Binaje?“

„Svakako, gospodine. Načelo štedljivosti. Prvi ga je izrekao sarednjevekovni filozof Targola 14, koji je kazao: 'Moramo provući mač kroz svaku hipotezu koja nije neophodna', ili neke slične reči sa istim značenjem.“

„Odlično, Binaje. Mada su mene učili da glasi 'Ako nam se ponudi nekoliko hipoteza, naše razmatranje treba da započnemo tako što ćemo po najsloženijom lupiti mačem'. Pred nama su hipoteze da je Teorija opšte gravitacije u nečemu pogrešna, a nasuprot nje hipoteza da si izostavio neki nepoznati činilac ili možda neki činilac koji se ne može saznati u izračunavanju orbite Kalgaša. Ako prihvatimo prvu hipotezu, onda sve što mislimo da znamo o ustrojstvu Vaseljene pada u vodu. Ako prihvatimo drugu, treba samo da otkrijemo taj nepoznati činilac, i na taj način sačuvamo osnovni poredak stvari. Mnogo je jednostavnije pokušati da se pronađe nešto što smo možda prevideli nego doći do novog opšteg zakona po kome se kreću nebeska tela. I tako, hipoteza da je Teorija gravitacije pogrešna pada pred Targolinim mačem i mi počinjemo naša istraživanja radom na jednostavnijem objašnjenju problema. A Binaje? Šta kažeš na to?“

Binaj je sav sijao.

„Znači, ipak nisam porekao opštu grvitaciju!“

„Bar ne za sada. Verovatno si sebi obezbedio mesto u istoriji nauke, ali još ne znamo da li kao razobličavač ili utemeljivač. Molimo se da bude ovo drugo. A sada moramo da se udubimo u razmišljanje, mladiću.“

Ator 77 je sklopio oči i protrljao čelo, koje je počelo da ga boli. Prošlo je mnogo vremena od kada se bavio pravom naukom, shvati on. Gotovo potpuno se posvetio administrativnom poslu u Opservatoriji u proteklih osam ili deset godina. Ali um koji je došao do Teorije opšte gravitacije možda je još skrivao po koju misao, pomisli on…

„Prvo, želim pobliže da razmotrim ove tvoje proračune“, reče on. „A onda, pretpostavljam, i da ponovo razamotrim vlastitu teoriju.“

10.

Štab Apostola plamena bio je jedna vitka ali veličanstvena kula od sjajnog zlatnog kamena koja se uzdizala poput kakvog blistavog koplja iznad reke Sepitan u ekskluzivnom kvartu Birigam u Sarou. Ta uznoseća kula, pomisli Teremon, mora da je jedna od najdragocenijih nekretnina u celom glavnom gradu.

Nikada ranije nije o tome razmišljao, ali Apostoli mora da su bili neverovatno bogata grupa. Imali su vlastite radio-stanice i televizijske stanice, izdavali su časopise i novine, njihova je bila ova moćna kula. A verovatno su kontrolisali i svu silu ostale imovine, za koju se nije otvoreno znalo da njima pripada. Pitao se kako je to bilo moguće. Gomila fanatičnih sveštenika puritanaca? Kako su uspeli da se dočepaju toliko stotina miliona kredita?

Ali prisetio se da su neki poznati industrijalci, kao Botiker 888 i Vivin 99, bili otvorene pristalice učenja koje su zagovarali Mondior i njegovi Apostoli. Ne bi ga iznenadilo da otkrije da su Botiker, Vivin i drugi slični njima svojim ogromnim prilozima uvećavali blago Apostola.

A ako je ta organizacija bila stara samo deseti deo onoga koliko tvrdi da jeste… deset hiljada godina, tako su govorili… i ako je tokom vekova mudro ulagala svoj novac, nema načina da se tačno odredi šta su Apostoli mogli postići zahvaljujući kamatama i kamatama na kamate, pomisli Teremon. Možda su vredeli milijarde. Možda su potajno posedovali pola grada Saro.

Vredi zaviriti unutra, reče Teramon sam sebi.

Ušao je u nepregledno predvorje velike kule, puno odjeka, i sa strahopoštovanjem stao da zaviruje unaokolo. Iako nikada ranije nije bio ovde, čuo je da je bila neverovatno raskošna kako unutra tako i spolja. Ali ništa od onoga što je čuo nije ga pripremilo na stvarni izgled zgrade kultista.

Uglačani mermerni pod, sa umecima u šest blistavih boja, protezao se koliko mu je pogled sezao. Zidovi su bili prekriveni svetlucavim zlatnim mozaicima apstraktnih šara, koji su se uzdizali do lučnih svodova visoko iznad glave. Lusteri od upredenog zlata i srebra bacali su treperavi snop bleštave svetlosti po svemu.