Spuštanje noći

„Pa, bar je to utešno. Reci mi, čoveče, zar stvarno misliš da sam u toj meri zaljubljen u vlastitu prelepu teoriju da bih tražio od jednog od svojih najnadarenijih saradnika da me poštedi neprijatne vesti da teorija nije savršena?“

„Ne, gospodine. Razume se da ne.“

„Zašto onda nisi dotrčao ovamo sa vestima istog trenutka kada si bio siguran da si u pravu?“

„Zato što… zato, gospodine…“ Izgledalo je kao da bi Binaj bio najsrećniji kada bi mogao da nestane u tepihu. „Zato što sam znao koliko će vas to uznemiriti. Jer sam mislio da biste se mogli… u toj meri uzbuditi da to naudi vašem zdravlju. Zato sam se nećkao i prvo razgovarao sa nekolicinom prijatelja, razmislio o svom položaju u svemu tome i došao do zaključka da stvarno nemam izbora. Morao sam vam kazati da Teorija opšte…“

„Znači, ti stvarno veruješ da svoju teoriju više volim od istine, a?“

„Oh, ne, ne, gospodine!“

Ator se ponovo osmehnuo, a ovog puta mu to nije predstavljalo nikakav napor. „Ali volim je, znaš. I ja sam ljudsko biće, verovao to ili ne. Teorija opšte gravitacije donela mi je sve moguće počasti koje je ova planeta mogla da ponudi. Ona je moj pasoš za besmrtnost, Binaje. Poznato ti je to. A to što moram da se pozabavim mogućnošću da je teorija pogrešna… oh, to je i te kakav šok, Binaje, probada me skroz naskroz. U to možeš biti sasvim siguran… Razume se, i dalje verujem da je moja teorija ispravna.“

„Gospodine?“ izgovori Binaj sa očiglednim zaprepašćenjem. „Ali ja sam proveravao i proveravao i proveravao i…“

„Oh, tvoji nalazi su tačni, ubeđen sam u to. Da ste ti, Faro i Jimet sva trojica pogrešili… ne, ne, već sam ti kazao da to ne smatram mogućim. Ali ovo što si dobio ne obara nužno opštu gravitaciju.“

Binaj trepnu nekoliko puta. „Ne obara?“

„Svakako da ne“, reče Ator, sve zagrejaniji za novonastalu situaciju. Sada je bio gotovo veseo. Mrtvački, nestvarni spokoj iz prvih nekoliko trenutaka povukao se pred sasvim različitim mirom koji čovek oseti dok traga za istinom. „Šta nam, konačno, govori Teorija opšte gravitacije? Da svako telo u Vaseljeni utiče silom na sva ostala tela, u zavisnosti od mase i udaljenosti. I šta si ti pokušao da učiniš kada si upotrebio opštu gravitaciju kako bi izračunao orbitu Kalgaša? Da uneseš činilac gravitacionog udara kojim razna astronomska tela utiču na naš svet na njegovom putu oko Onosa. Je li tako?“

„Da, gospodine.“

„Onda nema potrebe da odbacimo Teoriju opšte gravitacije, bar ne za sada. Potrebno je, međutim, moj prijatelju, da ponovo razmotrimo naše shvatanje Vaseljene, i da odredimo da li prenebregavamo nešto što bi trebalo da unesemo u svoje proračune… neki tajanstveni činilac, to jest nešto što nam je potpuno nepoznato i što svojom gravitacionom silom utiče na Kalgaš, a nije uzeto u obzir.“

Binaj iznenađeno podiže obrve. Sav zapanjen je zurio u Atora.

A onda je počeo da se smeje. U početku je uspevo da se suzdrži čvrsto stežući vilice, ali onda je počeo da se smejulji, usled čega je pogrbio ramena i stao prigušeno da kašljuca; a zatim je morao obema šakama da pokrije usta kako bi potisnuo bujicu veselja.

Ator ga je zgranuto gledao.

„Nepoznati činilac!“ lanu Binaj posle jednog trenutka. „Zmaj na nebu! Nevidljivi div!“

„Zmajevi? Divovi? O čemu ti to pričaš, dečače?“

„Sinoć… Teremon 762… oh, gospodine, izvinite, stvarno mi je žao…“ Binaj se trudio da povrati samokontrolu. Mišići lica su mu se grčili; pomahnitalo je treptao i borio se za vazduh; na trenutak se okrenuo u stranu, a kada se vratio, bio je gotovo sasvim pribran. Posramljeno je kazao: „Popio sam nekoliko čašica sa Teremenom 762 sinoć… novinarom kolumnistom… i kazao mu ponešto o onome što sam otkrio i o tome kako mi je neprijatno da vam podnesem svoje nalaze.“

„Poverio si se novinaru?“

„Poverljivom. Bliskom prijatelju.“

„Svi su oni bitange, Binaje. Veruj mi.“

„Ovaj nije, gospodine. Poznajem ga, i znam da nikada ne bi učinio ništa čime bi me povredio ili uvredio. U stvari, Teremon mi je dao nekoliko odličnih saveta, to jest hoću da kažem da mi je rekao da moram doći ovamo i ja sam zbog toga i došao. Ali takođe… pokušavši da mi pruži malo nade, znate, izvesnu utehu… rekao je isto što i vi, da možda postoji neki 'nepoznati činilac'… njegov izraz, nepoznati činilac… koji nam onemogućava da shvatimo orbitu Kalgaša. Nasmejao sam se i kazao mu da nema koristi od uvlačenja nepoznatih činilaca u ovu situaciju, jer to predstavlja suviše lako rešenje. Predložio sam… sarkastično, razume se… da ako se poslužimo bilo kakvom sličnom hipotezom, isto tako možemo ubeđivati sebe da postoji neki nevidljivi div koji gura Kalgaš sa orbite, ili da je uzrok tome dah džinovskog zmaja. A sada vi, gospodine, razmišljate na isti način… a niste laik poput Teremona, već najveći astronom na svetu! Shvatate kako se budalasto osećam, gospodine?“