Spuštanje noći

U očima Folimuna 66 ne pojavi se iznenađenje. „Možete me smatrati Mondiorovim glasom.“

„Mislio sam da će me on lično primiti u audijenciju.“

„Tako je. Sve što kažete meni biće preneto Mondioru; sve što ja budem kazao vama predstavlja Mondiorovu reč. To morate shvatiti.“

„Svejedno, rečeno mi je da će mi biti dozvoljeno da razgovaram sa Mondiorom. Uopšte ne sumnjam da će sve što mi kažete biti punovažno, ali mene ne zanimaju smo obaveštenja. Voleo bih da stvorim nekakvo mišljenje o tome kakav je Mondior čovek, kakvi su njegovi pogledi na druge stvari pored proreknutog uništenja sveta, šta misli o…“

„Mogu samo da ponovim ono što sam već kazao“, izjavi Folimun, prekinuvši ga bez izvinjenja. „Možete me smatrati Mondiorovim glasom. Njegova svetlost neće moći danas lično da vas primi.“

„Onda bih više voleo da navratim neki drugi dan, kada njegova svetlost bude…“

„Dozvolitemi da vas obavestim da Mondior nikada ne daje intervjue u četiri oka. Nikada. Njegova svetlost ima mnogo važnijeg posla, sada kada nas samo meseci dele od Vremena Plamena.“ Folimun se iznenada osmehnuo, neočekivano toplo i ljudski, možda želeći da ublaži odbijanje, kao i frazu 'Vreme Plamena' koja je zvučala tako melodramatski. Zatim gotovo nežno dodade: „Rekao bih da je došlo do nesporazuma, da vi niste shvatili da imate zakazan sastanak sa Mondiorovim predstavnikom, a ne lično sa Visokim Aposotolom. Ali tako mora biti. Ako ne želite da razgovarate sa mnom, pa, žao mije što ste uzalud dolazili. Ali ja sam najkorisniji izvor obaveštenja koji ovde možete da nađete, sada ili u bilo koje drugo vreme.“

Ponovo osmeh. Bio je to osmeh čoveka koji hladnokrvno i bez izvinjenja zatvara vrata Teremonu pred nosom.

„Pa dobro“, poče Teremon, pošto je malo promislio. „Vidim da mi ništa drugo ne preostaje. Ili vi ili niko. U redu: hajde da popričamo. Koliko imam vremena na raspolaganju?“

„Koliko vam bude potrebno, mada će ovaj prvi sastanak morati da bude dosta kratak. Takođe“, …osmeh, iznenađujući, gotovo vragolast… „morate imati na umu da sve u svemu imamo na raspolaganju samo četrnaest meseci. A za to vreme moram obaviti još neke poslove.“

„Pretpostavljam da je tako. Četrnaest meseci, kažete? A šta onda?“

„Pretpostavljam da niste čitali Knjigu Otkrovenja.“

„Pa nisam baš u poslednje vreme.“

„Dozvolite mi.“ Folimun stvori jednu tanku knjigu u crvenom povezu iz neke pukotine u svom prividno praznom stolu i gurnu je prema Teremonu. „Ovo je za vas. Nadam se da ćete u njoj naći dosta korisnih stvari. U međuvremenu mogu ukratko da iznesem ono što je za vas, kako mi se čini, najzanimljivije. U nekoliko reči… tačno za 418 dana od danas, sasvim precizno, narednog devetnaestog teptara… na našem udobnom, poznatom svetu doći će do velikog preobražaja. Šest sunaca će ući u Pećinu Tame i nestati, prikazaće nam se zvezde i ceo Kalgaš će buknuti.“

Izrekao je to kao da je reč o nečemu sasvim uobičajenom. Kao da govori o nailasku kišne oluje sutra po podne, ili o procvatu neke retke biljke naredne nedelje u gradskoj botaničkoj bašti. Ceo Kalgaš će buknuti. Šest sunaca ulazi u Pećinu Tame. Zvezde.

„Zvezde“, ponovi Teremon naglas. „Šta bi to, u stvari, moglo biti?“

„One su oruđe bogova.“

„Možete li biti malo određeniji?“

„Priroda zvezda će nam i te kako postati jasna“, primeti Folimun 66, „za 418 dana.“

„Kada se okonča tekuća Godina pobožnosti“, dodade Teremon. „Devetnaestog teptara naredne godine.“

Folimun ga pogleda prijatno iznenađen. „Znaći, ipak ste proučavali naša učenja.“

„U izvesnoj meri. U svakom slučaju, slušao sam nedavne Mondiorove govore. Znam za ciklus od 2049 godina… I za događaj koji nazivate Vreme Plamena. Pretpostvljam da mi ne možete unapred dati neku vrstu opisa svega toga.“

„Na nešto ćete naići u Knjizi Otkrovenja, u petom poglavlju. Ne morate sada da tražite: mogu vam navesti šta tamo piše. 'Iz Zvezda tada dole stigoše Nebeski Plamenovi, koji su bili nosioci Božje volje; tamo gde bi plamenovi dodirnuli tle, gradovi Kalgaša pretvarahu se u pepeo, tako da od čoveka i čovekovih dela ništa nije ostalo.'“

Teremon klimnu. „Iznenadna užasna kataklizma. Zašto?“

„Volja bogova. Upozorili su nas da ne budemo zli i dali nam dosta vremena da se iskupimo. Taj raspon vremena nazivamo Godina pobožnosti. Jedna takva 'godina' iznosi 2049 ljudskih godina, ali o tome već sve znate. Sadašnja Godina pobožnosti je gotovo pri kraju.“

„I vi mislite da ćemo onda svi biti zbrisani?“

„Ne svi. Ali većina hoće; i naša civilizacija će biti uništena. Ona nekolicina koja preživi suoči će se sa velikim zadatkom ponovne izgradnje. To je, čega ste već izgleda svesni, melanholični ciklus koji se ljudima ponavlja. Ono što će se uskoro dogoditi zbilo se već mnogo puta, jer čovečanstvo nije uspelo da položi test bogova. Već mnogo puta smo uništavani; a sada smo na samoj ivici kada će nam se to ponovo dogoditi.“

Teremon pomisli kako je to sve čudno: uopšte nije stekao utisak da je Folimun lud.