Srce zime

„Mazrim Taim je konačno došao, moja gospo." Rini je pošlo za rukom da to zvuči gotovo kao „moja kraljice." „Da mu kažem da sačeka?"

Napokon! Elejna promrmlja u mislima. Pozvala je tog čoveka pre dva dana. „Da, gazdarice Harfor. Daj mu vina. Ne najbolje, već treće po ukusu. Obavesti ga da ću ga primiti čim budem...“

Taim ude u prostoriju kao da je palata njegova. Nije bilo potrebno da joj ga neko predstavi. Plavo-zlatni zmajevi talasali su se oko rukava njegovog crnog kaputa, od lakata do zglobova, kao imitacija zmajeva na Randovim rukama. Mada, pretpostavljala je da mu se takva primedba ne bi dopala. Bio je visok gotovo koliko i Rand, kukastog nosa i očiju tamnih poput pretnje, fizički snažan čovek čiji su pokreti pomalo nalikovali ubojitoj eleganciji Zaštitnika. Ali senke kao da su ga pratile, kao da se polovina lampi u prostoriji ugasila; ne prave senke, već aura bliskog nasilja koja je delovala dovoljno opipljivo da upije svetlost.

Još dva čoveka u crnim kaputima pratila su ga u stopu, jedan ćelav, duge prosede brade i razrokih plavih očiju, i mlađi čovek, vitak poput zmije i tamne kose, pun podsmešljive bahatosti, često svojstvene mladima. Obojica su nosili srebrni mač i crvenog zmaja na visokim okovratnicima. No nijedan nije nosio mač o boku; njima mačevi nisu potrebni. Iznenada je prostorija delovala manje i pretrpano.

Elejna instiktivno prigrli saidar i posegnu da se poveže. Merilila lako skliznu u krug; a na njeno iznenađenje, isto učini i Renaila. Brz pogled ka vetrotragačici je umanjio njeno iznenađenje. Siva u licu, Renaila je stezala bodež zadenut za pojasom tako snažno da je Elejna kroz vezu osećala bol u njenim člancima. Bila je u Kaemlinu dovoljno dugo da bude svesna šta je Aša’man.

Muškarci su znali da je neko prigrlio saidar, naravno, čak i ako nisu mogli da vide sjaj koji je okruživao tri žene. Ćelavi se ukrutio; mršavi mladić je stegao pesnice. Ljutito su streljali pogledima. Sigurno su posegli za saidinom, Elejna je počela da žali što se prepustila nagonu, ali nije nameravala da pusti Izvor, ne sada. Taim je zračio opasnošću kao vatra toplotom. Tako je duboko otpila iz izvora saidara da je osećaj ispunjenosti životom prerastao u zabrinjavajuće bockanje. Pa čak i to je delovalo... radosno. S toliko Moći bila bi u stanju da sravni palatu, ali se pitala da li je to dovoljno da se suprotstavi Taimu i drugoj dvojici. Žarko je želela da ima jedan od tri angreala koja su pronašli u Ebou Daru, a koji su sada bili zaključani na sigurnom s ostalim stvarima iz skrovišta dok ne nađe vremena da ih ponovo proučava.

Taim je s prezirom odmahnuo glavom, a poluosmeh mu je zaigrao na usnama. „Gde su vam oči?“ Glas mu je bio tih, ali odlučan i podrugljiv. „Ovde su dve Aes Sedai. Zar se bojite dve Aes Sedai? Osim toga, ne želite valjda da uplašite buduću kraljicu Andora.“ Njegovi pratioci se vidno opustiše, pa pokušaše da oponašaju njegov nadmen i gord stav, koji je i ne razmišljajući zauzeo.

Rina nije znala ništa o saidaru ili saidinu; okrenula se prema njima čim su ušli i namrštila se. Aša’mani ili ne, ona očekuje da se ljudi ponašaju onako kako dolikuje. Promrmljala je nešto sebi u bradu, ali ipak nedovoljno tiho. Reći „podmukli pacovi" bile su taman čujne.

Prva služavka pocrvene kada je shvatila da ju je svako u sobi čuo i Elejni se ukaza nezamisliva prilika da vidi Rinu Harfor pometenu. To je u stvari značilo da se žena ispravila i rekla, s dostojanstvom i mirnoćom na kojoj bi joj mogli pozavideti i vladari: „Oprostite mi, gospo Elejna, ali rečeno mi je da su pacovi poharali ostave. Vrlo neobično za ovo doba godine, i toliko mnogo njih. Ako biste me izvinili, moram da se uverim da su moja uputstva za pacolovce i zamke sa otrovom sprovedena."

„Ostani", reče joj Elejna hladno. Mirno. „S gamadima se možeš obračunati kada za to bude vreme." Dve Aes Sedai. Nije shvatio da Renaila može da usmerava i naglasio je dve. Da li bi već tri žene bile neka prednost? Ili ih je bilo potrebno više? Očigledno Aša’mani su bili svesni nekih prednosti koje imaju žene povezane u krug manji od trinaest. Da li bi joj prišli bez dozvole? „Možeš pokazati izlaz ovim čestitim domaćinima kada završim s njima." Taimovi saputnici se namrštiše na naziv „domaćin", ali on jedva da je dopustio sebi onaj svoj poluosmeh. Bio je dovoljno bistar da shvati da je mislila na njega kada je govorila o gamadi. Svetlosti! Možda je Randu ovaj čovek nekada bio potreban, ali zašto bi ga zadržao sada, i to na tako uticajnom položaju? Kako god bilo, njegov uticaj mu ovde ništa ne vredi.