Srce zime

S njom priđoše druge dve - vatrena riđokosa Šijanda, koju je Elejna viđala s Melainom, i jedna proseda žena koju nije poznavala. Pomogle su Amis da se skine do gole kože. Ponosno pokazujući svoju nagost, Amis stade pred Monejlu i pljesnu se po zategnutom trbuhu. „Rodila sam decu. Dojila sam“, reče hvatajući se za grudi koje su izgledale kao da ništa od toga nije radila. „Nudim sebe."

Kada je Monejla dostojanstveno klimnula u znak pristanka, Amis se spusti na kolena na dva koraka od Avijende, pa sede na tabane. Šijanda i proseda Mudra kleknuše joj s leve i desne strane i sjaj Moći iznenada okruži sve žene u prostoriji osim Elejne, Avijende i Amis.

Elejna duboko udahnu i vide da je Avijenda uradila isto. Povremeno bi narukvica zvecnula o narukvicu među Mudrima i bio je to jedini zvuk u sobi osim disanja i udaljene grmljavine. Kada je Monejla progovorila, gotovo su se prenerazile.

„Obe ćete raditi što vam se kaže. Ako se pokolebate ili pitate, vaša posvećenost nije dovoljno jaka. Oteraću vas i to će biti kraj, zauvek. Pitaću, a vi ćete odgovoriti istinito. Ako odbijete da odgovorite, bićete oterane. Ako bilo ko ovde pomisli da lažete, bićete oterane. Naravno, možete da odete i same, u bilo kom trenutku. To će takođe okončati ovo zauvek. Ovde ne postoji druga mogućnost. Sada. Šta je najbolje što znate o ženi koju želite za prvosestru?"

Elejna je napola očekivala to pitanje. O ovome joj je, između ostalog, rečeno da razmisli. Izabrati jednu vrlinu među mnogima nije bilo lako, pa ipak, imala je spreman odgovor. Kada je progovorila, između nje i Avijende se iznenada izatkaše tokovi saidara i s njenih ili Avijendinih usana ne poteče nijedan zvuk. Ne razmišljajući, deo njenog uma poče da ispituje tkanje; čak i sada, želja da nauči bila je deo nje koliko i boja njenih očiju. Tkanja nestadoše čim joj se usne zatvoriše.

„Avijenda je tako sigurna, tako ponosna. Nije je briga šta bilo ko misli šta bi ona trebalo da uradi ili bude; ona je ono što ona želi da bude“, Elejna je čula svoj glas istovremeno s Avijendinim. „Čak i kad je Elejna toliko uplašena da joj se usta osuše, njen se duh ne povija. Hrabrija je od bilo koga koga sam ikad upoznala."

Elejna je zurila u svoju prijateljicu. Avijenda misli da je ona hrabra? Svetlosti, nije kukavica, ali hrabra? Čudno, Avijenda je zurila u nju u neverici.

„Hrabrost je dobra", Vijendra reče Elejni na uho, „duboka u nekima, plitka u drugima. Duboki ili plitki, kladenci se na kraju isprazne, čak i ako će se kasnije napuniti. Suočićeš se sa onim sa čime ne možeš da se suočiš. Kičma će ti se pretvoriti u pihtije, a zbog te svoje razmetljive hrabrosti završićeš jecajući u prašini. Taj dan će doći." Zvučala je kao da želi da bude tamo i da vidi to. Elejna joj kratko klimnu glavom. Znala je sve o svojoj kičmi pretvorenoj u pihtije; činilo joj se da se s time bori svaki dan. Tamela je govorila Avijendi, glasom gotovo podjednako ispunjenim zadovoljstvom kao što je bio Vijendrin. „Đi’e’toh te vezuje kao čelik. Za đi, ti radiš tačno ono što se očekuje od tebe, do poslednjeg. Za toh, ako je potrebno, ti ćeš se poniziti i puzati na trbuhu. Zato što ti je do kostiju bitno šta svi drugi misle o tebi."

Elejna se skoro zagrcnu. To je bilo grubo, i nije bilo pošteno. Znala je nešto o đi’e’tohu, ali Avijenda nije bila takva. Pa ipak, Avijenda je klimala baš kao ona. Nestrpljivo prihvatanje nečeg što je već znala.

„Fine osobine da se vole u prvosestri", reče Monejla, spustivši šal do laktova, „ali šta ti je najlošije u njoj?"

Elejna se promeškolji na hladnim kolenima, obliznuvši se pre no je progovorila. Bojala se ovoga. To nije bilo samo zbog Monejlinog upozorenja. Avijenda joj je rekla da moraju da govore istinu. Moraju, ili čemu onda sestrinstvo? Ponovo, tkanje im je zauzdavalo reči dok nisu završile.

„Avijenda..." Iznenada se začu Elejnin kolebljivi glas. „Ona... ona misli da je nasilje uvek odgovor. Ponekad ne misli dalje od svog noža za pojasom. Ponekad je kao dečak koji neće da odraste!"

»Elejna zna da...“, započe Avijenda, stade pa žarno nastavi. „Ona zna da je prelepa, zna da joj to daje moč nad muškarcima. Ponekad do pola pokazuje svoje grudi na otvorenom i smeši se da bi navela muškarce da rade ono što ona hoće."

Elejna zinu. Avijenda to misli o njoj? Zvučalo je kao da misli da je ona tamo neka laka devojčura! Avijenda se namršti i napola otvori usta, ali Tamela je ponovo stisnu za ramena i progovori.

„Misliš li da muškarci ne zure u tvoje lice sa odobravanjem?" Mudra je govorila oštro. Za njeno lice bi se jedino pohvalno moglo reći da je odlučno. „Zar ne gledaju tvoje grudi u šatorima za znojenje? Dive se tvojim kukovima? Prelepa si i to znaš. Poreci to, i poreči češ sebe! Uživala si u pogledima muškaraca i osmehivala si im se. Zar se više nikad nećeš nasmešiti muškarcu samo da bi tvoje primedbe dobile na težini, ili dodirnuti nekome ruku da bi skrenula pažnju sa slabosti svojih stavova? Učinićeš to, ali zato nećeš biti ništa manje vredna."