Srce zime

Nadera je svoje korake prilagodila Elejninim, a ova se iz sve snage trudila da joj se noge ne vide kroz prorez ogrtača - sluge su bile na sve strane - te im je oduzelo malo vremena dok su stigle do sobe gde su se Mudre okupljale, njih desetak ili više, u svojim širokim suknjama, belim bluzama i tamnim šalovima, nakićene ogrlicama i narukvicama od zlata i srebra, dragulja i belokosti, dugih kosa povezanih maramama. Sav nameštaj i čilimi bili su uklonjeni i ostale su gole bele pločice, a u kaminu nije gorela vatra. Ovde, duboko u palati, bez prozora, zvuci grmljavine jedva su se čuli, Elejnin pogled polete pravo do Avijende, koja je stajala u udaljenom kraju sobe. Gola. Nervozno se nasmešila Elejni. Nervozno! Avijenda! Žurno odbacivši ogrtač, Elejna joj se osmehnu. Nervozno, shvatila je. Avijenda se tiho nasmeja, i nakon nekoliko trenutaka isto uradi i Elejna. Svetlosti, vazduh je hladan! A pod hladniji!

Većinu Mudrih u sobi nije poznavala, ali jedno lice se izdvoji. Amis je s prerano sedom kosom i licem koje nije izgledalo čak ni sredovečno pomalo ličila na Aes Sedai. Mora da je Putovala od Kairhijena. Egvena je podučavala šetače kroz snove da im se oduži za njihovo učenje o Tel’aran’riodu. I da vrati dug koji je tvrdila da prema njima ima, mada nikad nije objasnila kakav.

„Nadala sam se da će Melaina biti ovde“, reče Elejna. Sviđala joj se Baelova supruga, topla i velikodušna žena. Ne kao druge dve koje je prepoznala u sobi, koščata Tamela četvrtastog lica i Vijendra, prelepi plavooki orao. Obe su bile jače u Moći od nje, jače od bilo koje sestre koju je srela, osim Ninaeve. To nije trebalo da ima značaja među Aijelima, ali ona nije mogla da se seti nijednog drugog razloga zašto bi se one podrugljivo cerile i gledale je s visine svaki put kada je vide.

Očekivala je da će Amis preuzeti vodstvo - Amis je to uvek radila, ili se bar tako činilo - ali je to, istupivši, učinila niska žena po imenu Monejla, čija je plava kosa bila prošarana riđastim vlasima. Nije zaista bila niska, ali ipak je bila jedina niža od Elejne. I najslabija u Moći, jedva dovoljno jaka da bi, da je otišla u Tar Valon, stekla šal. Možda to ipak nije ništa značilo među Aijelima.

„Da je Melaina ovde", reče Monejla reskim, ali ne neprijateljskim glasom, „deca koju nosi bila bi deo veze između tebe i Avijende ako ih tkanja okrznu. Odnosno, ako bi to preživela; nerođeni nisu dovoljno jaki za ovo. Pitanje je da li vas dve jeste." Obema rukama je pokazala mesto na podu nedaleko od sebe. „Dođite ovamo, do sredine sobe, obe."

Elejna je tek tada shvatila da će saidar biti deo toga. Mislila je da će to biti samo obred, razmenjena obećanja, možda i polaganje zakletvi. Šta će se desiti? Nije bitno, osim... Vukla je noge dok se kretala ka Monejli. „Moj Zaštitnik... Naša veza... Da li će ovo... uticati... na nju?" Avijenda, koja je išla ka njoj, namrštila se kada je videla da Elejna okleva, ali na pitanje se uplašeno okrenula ka Monejli. Očigledno da je to bilo nešto o čemu nije razmišljala.

Niska Mudra odmahnu glavom. „Niko van ove prostorije ne može biti dodirnut tkanjima. Može osetiti deo onoga što delite, zbog veze s tobom, ali veoma malo." Avijendin uzdah olakšanja bio je propraćen Elejninim.

„Sada", nastavi Monejla. „Ima običaja koje valja slediti. Dođite. Mi nismo poglavari klanova koji raspravljaju o vodenim zavetima uz uskvaj." Smejući se i pričajući šale o aijelskim poglavarima i žestokom piću, ostale žene su načinile krug oko Elejne i Avijende. Monejla jednim skladnim pokretom sede na pod, prekrstivši noge dva koraka dalje od nagih žena. Smeh se utiša kada ona svečano progovori. „Sakupili smo se jer dve žene žele da budu prvosestre. Videćemo da li su dovoljno jake, a ako jesu, pomoći ćemo im. Da li su njihove majke prisutne?"

Elejna se trže, ali je već sledećeg trenutka Vijendra bila iza nje. „Ovde sam mesto majke Elejne Trakand, koja ne može da dođe.“ Uhvativši Elejnu za ramena, Vijendra je pritisnu sve dok nije klekla na hladne pločice ispred Avijende, a onda kleče iza nje. „Predajem svoju kćer njenom iskušenju."

Tamela se pojavi iza Avijende, gurnuvši je naniže dok nije klekla, kolenima gotovo dodirujući Elejnina, a onda kleče iza nje. „Ovde sam mesto Avijendine majke, koja ne može da dođe. Predajem svoju kćer njenom iskušenju."

U nekoj drugoj prilici Elejna bi se možda zakikotala. Nijedna žena nije delovala više od pet-šest godina starije od Avijende ili nje. U nekoj drugoj prilici. Ne sada. Mudre koje su stajale odjednom se uozbiljiše. Posmatrale su nju i Avijendu kao da ih pogledima mere, nesigurne da li će se njih dve pokazati dostojnima.

„Ko će trpeti porođajni bol za njih?" upita Monejla, a Amis istupi.