Srce zime

„Ja ću možda moći da sretnem Koramura, kaže mi ona“, mrmljala je Harina, vukući uzde dok se ždrebica nije okrenula suprotno od mesta na čistini gde su se okupljale Aes Sedai. „Možda! I nudi mi ovu priliku kao da mi daje neku povlasticu.“ Harina nije morala da izgovori ime; kada Harina tako izgovori „ona“, kao da raža ubada, mislila je samo na jednu ženu. „Ja imam pravo, za koje se cenkalo i zbog koga se složilo! Morala sam da ostavim za sobom svoju gospu od jedara i svoje pomagače!“ Erijan Boroleos pojavi se u otvoru, napeta, kao da očekuje da naiđe na bitku, praćena s Beldejn Niram, koja čak nije ni izgledala kao Aes Sedai. Obe su bile u zelenom, Erijan u potpunosti, a Beldejn ga je imala kao umetke na rukavima i suknji. Znači li to nešto? Verovatno ne. „Treba li da priđem Koramuru kao mala od palube koja dodiruje srce dok se obraća gospi od jedara?“ Kada bi se više Aes Sedai našlo zajedno, jasno se videla bezvremenost glatkih lica, tako da je bilo nemoguće odrediti ima li neka dvadeset ili dvostruko više čak iako bi joj kosa bila seda, a Beldejn je, jednostavno, delovala kao devojka od dvadeset godina. A to nije govorilo ništa više negoli njene suknje. „Treba li da vetrim sopstvenu posteljinu i da sama perem svoje čaršave? Pravila ponašanja bacila je pravo niz vetar! Neću to dopustiti! Neću više!“ To su bile stare pritužbe, koje je izrekla već desetak puta od protekle noći, kada je Kecuejn iznela svoje uslove da mogu poći s njom. Ti uslovi su bili oštri, ali Harina nije imala izbora osim da se složi, što je samo pojačalo njenu ogorčenost.

Šalon ju je samo napola slušala, klimajući glavom i mrmljajući odgovarajuće odgovore. Slagala se, naravno. Njena sestra očekivala je da se složi. Veći deo njene pažnje bio je na Aes Sedai. U potaji. Moad se nije ni pretvarao da je sluša, ali opet, on je bio Harinin majstor mača. Harina je mogla da bude čvrsta kao mokar čvor sa svima drugima, a opet, Moadu je davala toliko slobode da bi neko mogao pomisliti kako je sedokosi čovek oštrog pogleda njen ljubavnik, pogotovo što su oboje obudoveli. Ili bi bar to mogao pomisliti onaj ko ne poznaje Harinu. Harina nikada ne bi uzela ljubavnika koji ima niži položaj od nje, a sad, naravno, to je značilo da neće moći imati nijednog.

U svakom slučaju, kada su zaustavile konje blizu drveća, Moad nasloni lakat na visoku jabuku svoga sedla, odmarajući ruku na dugom rezbarenom balčaku od belokosti; mač mu je bio zadenut u zelenu tkanicu oko pojasa i on je otvoreno proučavao Aes Sedai i muškarce koji su bili s njima. Gde je naučio da jaše? Izgledao je kao da mu je stvarno ... udobno. Svako je na prvi pogled mogao da ustanovi njegov položaj, po osam najtežih naušnica i po tome kako je vezivao tkanicu, čak iako nije nosio mač i bodež koji se slagao s njim. Zar Aes Sedai nisu imale neki način da učine isto to? Jesu li stvarno bile toliko neorganizovane? Bela kula bi trebalo da je kao neki mehanički uređaj koji melje tronove i preoblikuje ih po sopstvenoj volji. Naravno, ta je mašina sada izgleda bila pokvarena.

„Rekoh, gde nas je dovela, Šalon?“

Harinin glas, poput ledenog brijača, ostavio je Šalon bez kapi krvi u licu. Uvek je bilo teško služiti pod mlađom sestrom, ali s Harinom je bilo još i gore. Nasamo, ona je bila neverovatno prijatna, ali u javnosti beše potpuno sposobna da naloži da se njena gospa od jedara okači o zglobove, a nekmoli vetrotragačica. A otkad joj je ona mlada kopnovezana žena Min bila rekla da će jednoga dana biti gospa od brodovlja, postala je još oštrija. Smrknuto piljeći u Šaron, podigla je zlatnu kutijicu za mirise, kao da želi da odagna neprijatan smrad, mada je hladnoća bila ubila svu njenu mirisnost.

Šalon brzo pogleda u nebo; pokušala je da se odredi prema suncu. Poželela je da joj sekstant nije zaključan na Beloj peni - kopnovezanima nikada nije bilo dozvoljeno da vide sekstant, a još manje da vide kako se neki od njih koristi - ali nije bila sigurna ni da bi joj to pomoglo. Ovo drveće možda jeste bilo nisko, ali ona ipak nije mogla da vidi obzorje. Bliže, ka severu, brda su prerastala u planine koje su se protezale od severoistoka ka jugozapadu. Nije mogla da proceni na kojoj se visini nalazi. Na okolnom zemljištu bilo je previše uzvisina i udolina da bi joj to odgovaralo. I pored toga, svaka vetrotragačica znala je kako da napravi grubu procenu. A kada je Harina zahtevala nešto da zna, onda je očekivala i da joj se to saopšti.

„Mogu samo da nagađam, gospo od talasa", rekla je. Harina stisnu vilice, ali nije postojala vetrotragačica koja bi nagađanje predstavila kao tačan položaj. „Verujem da smo tri ili četiri stotine liga južno od Kairhijena. Više ne mogu da kažem.“ Svaku početnicu s kanapom i štapićem koja bi dala tako neodređen položaj majstor palube bi, za počelak, presamitio, ali kada je Šalon čula sebe i šta je izgovorila, jezik joj se zaledi. Stotinu liga za pun okretaj dana smatralo se dobrim jedrenjem za češljar. Moad zamišljeno napući usne.