Srce zime

„Verin, on može da radi šta mu srce želi, bilo šta, sve dok ostaje živ da stigne do Tarmon Gai’dona. I sve dok mogu da budem dovoljno blizu njega da bih ga naterala da ponovo nauči da se smeje i da plače.“ Zatvorivši oči, prstima je protrljala slepoočnice i uzdahnula. „On se pretvara u kamen, Verin, a ne bude li ponovo naučio da je ljudsko biće, pobeda u Poslednjoj bici neće biti ništa bolja od poraza. Mlađa Min mu je rekla da sam mu potrebna; toliko sam uspela da izvučem iz nje a da joj ne pobudim sumnjičavost. Ali moram sačekati da on dođe meni. Vidiš kako jurca ko po žeravici oko Alane ostalih. Biće dovoljno teško obučavati ga i ako bude zatražio. On se bori protiv navođenja, misli da sve mora sam da uradi, da sve mora sam da nauči, a ako ga ne nateram da se potrudi oko toga, on to neće ni naučiti.“ Spustila je ruke na obruč u krilu. „Čini se da sam večeras raspoložena da se poveravam. To za mene nije uobičajeno. Ako ikada završiš nalivanje tog čaja, možda bih mogla još malo da se poveravam.“

„O, da; naravno.“ Brzo natočivši drugu šolju, Verin vrati neotvorenu bočicu nazad u kesu o pojasu. Bilo je dobro što je konačno mogla da bude sigurna u Kecuejn. „Dodaješ li med?“ upitala je svojim najpitomijim glasom. „Nikako ne mogu da zapamtim.“

26 Očekivanja

U Emondovom Polju, šetajući sa Egvenom preko seoskog proplanka prekrivenog suvom travom, Elejna je bila tužna zbog promena. Činilo se da je Egvena ošamućena od njih. Kada se pojavila u Tel’aran’riodu, Egveni se niz leđa klatila duga pletenica, a ona je bila u jednostavnoj vunenoj haljini, ni manje ni više, dok su joj u hodu ispod suknje provirivale čvrste cipele. Elejna je pretpostavljala da je to bila odeća kakvu je nosila dok je živela u Dve Reke. Sada joj je tamna kosa padala do ramena, a pridržavala ju je kapica od tanke čipke, dok joj je odeća bila fina koliko i Elejnina, plava, bogato izvezena srmom po gornjem delu i visokom okovratniku, kao i po rubu sukanja i orukavlju. Umesto debelih kožnih cipela sad su tu bile srmom ukrašene cipelice. Elejna je morala prilično da se usredsredi da bi sprečila sopstvenu jahaču haljinu od zelene svile da se menja, možda i u nešto sramno, ali za njenu prijateljicu, bez ikakve sumnje, te su promene bile vrlo namerne.

„Niko neće krenuti na mene pre proleća“, reče Elejna. Bar se vojske ne pomeraju zimi, ne osim ako imaju prednost Putovanja, poput Egvenine. Sneg sve usporava, kao i blato kada se sneg otopi. Oni Krajišnici su verovatno otpočeli marš na jug misleći da ove godine zima uopšte neće doći. „Sem toga, trebaće ti svaki čovek kada budeš stigla do Tar Valona.“

Nije je nimalo iznenadilo što je Egvena klimnula glavom da se slaže i ne pokušavajući da ponovi ponudu. Čak iako je prošlog meseca ubrzano skupljao nove ljude, Garet Brin i dalje nije imao više od polovine vojnika za koje joj je bio rekao da su mu potrebni kako bi osvojio Tar Valon. Prema onome što je Egvena rekla, on je bio spreman da otpočne sa onim što je imao, ali to ju je, vrlo očigledno, mučilo. „Preda mnom su teške odluke koje moram doneti, Elejna. Točak tka kako Točak želi, ali ja sam još uvek ta koja mora da donosi odluke.“

Ne razmišljajući, Elejna se zatetura kroz sneg i pruži ruke da je zagrli. Bar je otpočela teturajući se. Kada je privila drugu ženu uza se, sneg nestade ne ostavljajući ni vlažnu tačku na njihovim haljinama. Njih dve se zanjihaše kao da plešu i zamalo ne padoše.

„Znam da ćeš doneti ispravnu odluku“, reče Elejna, smejući se uprkos svemu. Egvena se nije pridružila njenom smehu.

„Nadam se“, turobno je rekla, „jer šta god budem odlučila, ljudi će ginuti zbog toga.“ Ona potapša Elejnu po ruci. „Pa, ti razumeš takvu vrstu odluke, zar ne? Trebalo bi da se obe vratimo u svoje krevete.“ Oklevala je malo pre nego što je nastavila. „Elejna, ako Rand ponovo dođe do tebe, moraš me obavestiti o onome što kaže, bilo da ti da ikakvu naznaku o tome što namerava da učini ili kuda misli da ide.“

„Reći ću ti sve što budem mogla, Egvena.“ Elejna oseti ubod krivice. Ona je ispričala Egveni sve - gotovo sve - ali ne i to da se Rand vezao s Min i Avijendom. Zakon Kule ne zabranjuje ono što su učinile. Vrlo pažljivo ispitivanje Vandene bar je toliko raščistilo. Ali ni najmanje nije bilo sigurno da bi tako nešto bilo i dozvoljeno. Pa ipak, kao što je čula od jedne Birgitine plaćenice - Sve što nije zabranjeno, dozvoljeno je. To je zvučalo gotovo kao neka od Lininih starih poslovica, mada je sumnjala da bi njena dadilja ikada bila toliko popustljiva. „On te muči, Egvena. Više nego obično, hoću da kažem. Vidim to. Zašto?“