Srce zime

Prešavši preko tepiha, sagla se da zagrli svoju sestru i tiho joj se obratila, da je samo ona čuje. Ženama koje su joj bile telohraniteljke poveravala je i ono što je retko kome drugom govorila, ali postojalo je ponešto što se nije usuđivala ni njima da kaže. „Videla sam jednu sobaricu kako prolazi, Avijenda. Sobarice šire tračeve gore nego muškarci. Što je više onih koji misle da je Doilin Melar otac ovog deteta, bezbednije je za njega. Ako zatreba, pustiću tog čoveka da me uštine za zadnjicu.“

„Shvatam“, polako reče Avijenda, pa se namršti na svoj tanjir kao da u njemu vidi još nešto osim jaja i šljiva koje je gurkala kašikom.

Gazda Nori se pojavio unoseći uobičajenu mešavinu svakodnevnog održavanja palate i grada, đeliće svoje prepiske sa stranim prestonicama, i obaveštenja prikupljena od trgovaca i bankara i ostalih koji su poslovali izvan granica, ali prvi delić novosti bio joj je najbitniji, ako ne i najzanimljiviji, „Dvoje najistaknutijih bankara u gradu su... voljni da pomognu, moja gospo“, rekao je tim svojim glasom, suvim poput prašine. Privijajući kožnu torbicu za spise uz mršave grudi, postrance je merkao Avijendu. Još se nije navikao na njeno prisustvo dok podnosti izveštaje. Kao ni na Stražarke. Avijenda mu se isceri, a on žmirnu, pa se nakašlja u koščatu šaku. „Gazda Hoflej i gazdarica Endskejl pomalo su... oklevali... u početku, ali poznaju tržište stipse isto tako dobro kao i ja. Ne bi bilo pouzdano reći da su ti njihove blagajne sada na raspolaganju, ali sredio sam da se dvadeset hiljada zlatnih kruna prebaci u riznicu palate, a bude li potrebe, stići će još.“

„Obavesti gospu Birgitu“, reče mu Elejna, skrivajući olakšanje. Birgita nije još bila upisala dovoljan broj novih stražarki da bi mogla držati grad veličine Kaemlina, a nekmoli nešto drugo, ali Elejna nije mogla da očekuje prihode sa imanja pre proleća, a plaćenici jesu bili skupi. Sada ih neće izgubiti zbog nedostatka zlata pre nego što Birgita bude prikupila dovoljno ljudi koji će ih zameniti. „Još nešto, gazda Nori?“

„Bojim se da se odmah mora posvetiti puna pažnja odvodima, moja gospo. Pacovi se kote u njima kao da je proleće i...“

Sve je izmešao, prema onome što je smatrao najneophodnijim. Činilo se da Nori smatra ličnom uvredom što još nije otkrio ko je oslobodio Eleniju i Nijanu, iako je prošlo manje od nedelju dana kako su izbavljeni. Cena žita neverovatno je bila skočila, kao i cene svih drugih namirnica, a već je bilo očigledno da će trebati više vremena da se popravi krov palate i da će to koštati više nego što su graditelju procenili na početku, ali hrana je uvek poskupljivala preko zime, a nije bilo gradnje koja nije koštala više od onoga što se na početku procenilo. Nori je priznao da je njegova poslednja prepiska s Novim Bremom od pre nekoliko dana, ali činilo se da su Krajišnici odlučni da ostanu tu gde jesu, što nije mogao da shvati. Bilo koja vojska, pogotovo toliko velika, trebalo bi da je dosada potpuno obrstila okolinu. Ni Elejna nije shvatala zbog čega, ali je bila zadovoljna što je tako. Priče po Kairhijenu o Aes Sedai koje su se Randu zaklele na vernost bar su Egveni davale povoda za brigu, mada se činilo vrlo malo verovatno da bi ijedna sestra stvarno i učinila nešto takvo. Mada je to bio najnebitniji delić novosti, barem po Norijevom mišljenju, iako ona nije to tako shvatala. Rand nije smeo da se otuđi od sestara oko Egvene. Nije sebi mogao priuštiti da se otuđi od bilo koje Aes Sedai. Ali činilo se da on pronalazi načine da upravo to učini.

Rina Harfor je ubrzo zamenila Halvina Norija, u prolazu klimnuvši glavom stražarkama na vratima i otvoreno se osmehujući Avijendi. Ako je punačka ženica ikada bila sumnjičava prema tome što je Elejna nazivala Avijendu sestrom, to nikada nije pokazala, a sada se činilo da to svim srcem odobrava. S osmesima ili bez njih, međutim, njen je izveštaj bio daleko tmurniji od svega što je podneo glavni pisar.

„Jon Skelit plaćen je od Kuće Araun, moja gospo“, reče Rina, okruglog lica toliko ukočenog da bi joj i neki glavoseča pozavideo. „Već su ga dvaput videli kako prihvata kesu s novcem od čoveka za koga se zna da podržava Araune. A nema sumnje ni da neko plaća Ester Noram. Ona ne krade, ali ima preko pedeset zlatnih kruna pod rasklimanom daskom na podu, a prošle noći dodala je tome još deset.“

„Postupi kao i sa ostalima“, rastuženo reče Elejna. Glavna domaćica je do sada sa sigurnošću otkrila devetoro uhoda, a od njih je četvoro bilo u službi ljudi koje Rina još nije uspela da otkrije. To što je Rina našla i jednu, bilo je dovoljno da ražesti Elejnu, ali brica i frizerka bili su nešto više. Oboje su bili u službi njene majke. Šteta što nisu smatrali da je potrebno preneti svoju odanost i na Morgazinu kćerku.