Srce zime

„Nadam se da si provela neko vreme i u izviđanju“, s puno poštovanja reče joj Birgita sa svog mesta ispred kamina. Ona je pokazivala puno poštovanja prema svakoj Aes Sedai, sem onoj za koju je bila vezana. „Koliko ih ima?“

„Pretpostavljam da nemaš najtačniji broj“, upade Melar, a to je zvučalo kao da očekuje sve osim toga. Prvi put je njegovo usko lice bilo bez osmeha. Zagledavši se u svoje vino, on slegnu ramenima. „Mada, šta god da si videla, moglo bi biti od neke koristi. Ako ih ima dovoljno, možda će izgladneti pre nego što zaprete Kaemlinu. Ni najveća vojska na svetu nije ništa do gomila hodajućih leševa ako nema namirnica i stočne hrane.“ Nasmejao se. Birgita je smrknuto piljila u njegova leđa, ali Elejna samo malo pođiže šaku, dajući drugoj ženi znak da ne progovara.

„S hranom ne stoje najbolje, kapetane“, hladno progovori Merilila, uspravivši se dok je sedela, iako je očigtedno bila iscrpljena, „ali to ne znači da su počeli da gladuju, za sada. Ja se ne bih uzdala u to da će ih glad uništiti, ako bi već došlo do toga.“ Pošto je već duže bila razdvojena od Morskog naroda, njene krupne oči više nisu bile neprekidno razrogačene, no i pored njene uglađene Aes Sedai smirenosti bilo je jasno da joj se Dolin Melar ne dopada, bez obzira na to čiji život je spasao. „Što se tiče brojki, nešto preko dve stotine hiljada, rekla bih, a zaista sumnjam da iko osim njegovih zapovednika može da bude tačniji u toj proceni. Čak i ako su gladni, to je vrlo mnogo mačeva.“ Melar ponovo slegnu ramenima, nimalo uznemiren zbog toga što ga Aes Sedai tako gleda.

Vitka Siva sestra ga nije ponovo pogledala niti je ikako otvoreno pokazala kako ne obraća pažnju na njega; činilo se, jednostavno, da se on za nju pretvorio u komad nameštaja, a sama je nastavila: „S njima je najmanje deset sestara, Elejna, mada su se veoma trudili da sakriju tu činjenicu. Nisu od Egveninih, mislim, mada to ne znači ni da su za Elaidu. Čini se da veliki broj sestara sedi postrance dok se nevolje u Kuli ne smire, bojim se.“ Ponovo je uzdahnula, mada ovog puta to možda i nije bilo od umora.

S grčem na licu, Elejna odloži šoljicu. Iz kuhinje nisu poslali nimalo meda, a ona zaista nije volela gorko. „Šta žele, Merilila? Vladari, ne sestre.“ S deset sestara ta je vojska bila deset puta opasnija, pogotovo za Randa. Ne, za svakoga. „Ne sede oni sve ovo vreme tamo u snegu zato što u tome uživaju.“

Siva malo raširi vitke ruke. „Posmatrano dugoročno, mogu samo da pretpostavljam. Kratkoročno, žele da se sretnu s tobom što je pre moguće. Poslali su jahače u Kaemlin kada su stigli u Novi Brem, ali u ovo doba godine trebaće im nedelju dana ili više pre nego što budu stigli ovamo. Tenobija od Saldeje je pustila da joj se omakne, ili se pretvarala da joj se omaklo, kako znaju da imaš neke veze - ili bar blisko poznanastvo - sa određenom osobom za koju se, izgleda, i oni zanimaju. Nekako su znali za tvoje prisustvo u Falmeu kada su se tamo odvijali određeni događaji.“ Melar se zbunjeno namršti, ali niko ne pokuša da ga prosvetli. „Nisam im odala Putovanje, pre svega zbog sestara, ali jesam im rekla kako bih vrlo brzo mogla da se vratim sa odgovorom.“

Elejna razmeni poglede s Birgitom, koja isto slegnu ramenima, mada to u njenom slučaju nije bilo ni zbog toga što je sve to nije zanimalo, ni zbog prezira. Najveća rupa u Elejninim nadama da upotrebi Krajišnike kako bi uticala na svoje protivnike u borbi za presto bila je kako prići stvarnim vladarima kada je ona samo Visoko sedište Kuće Trakand i kći naslednica pokojne kraljice. Birgitino sleganje ramenima govorilo je kako bi trebalo da je zahvalna zbog ponuđene zakrpe, ali Elejna se pitala kako su ovi ljudi iz Krajina saznali ono što je malo ko drugi znao. A ako su oni to znali, koliko je još drugih bilo obavešteno? Ona će zaštiti svoje nerođeno dete.

„Da li bi htela da se smesta vratiš nazad, Merilila?“, upitala je. Druga sestra to smesta prihvati, dok je blago širenje očiju nagoveštavalo da će pristati na bilo koji napor samo da još malo duže izbegne vraćanje vetrotragačicama. „Onda ćemo krenuti zajedno. Ako žele da se uskoro sretnu sa mnom, ništa ne može biti skorije od današnjeg dana.“ Previše su znali da bi se to odlagalo. Ništa ne sme da ugrozi njeno dete. Ništa!

27 Iznenaditi kraljeve i kraljice

Naravno, to nije bilo tako jednostavno kao izreći „idemo“. „Ovo nije mudro, sestro“, smrknuto reče Avijenda dok je Merilila žurno odlazila da se osveži; zaista je hitala Pre nego što je požurila kroz vrata dnevne sobe, Siva je pažljivo osmotrila da se ne pojavi neko od Morskog naroda. Kada bi sestra Elejnine snage rekla da se krene, Merilila je išla. Prekrštenih ruku i sa šalom oko ramena, tako da je podsećala na Mudru, Avijenda je stajala nad Elejnom, koja je sedela za svojim radnim stolom. „Ovo uopšte nije mudro.“