Srce zime

„Mudro?“, procedi Birgita, raskrečenih nogu i podbočena. „Mudro? Ta devojka ne bi prepoznala ’mudro’ ni kada bi je ujelo za nos! Čemu ova žurba? Pusti Merililu da radi ono što Sive rade, da dogovori razgovor s njima kroz nekoliko dana, ili nedelja. Kraljice mrze da budu iznenađene, a kraljevi to preziru. Veruj mi, poznajem to koliko i sopstveni kaput. Uvek nađu način da zažališ zbog toga.“ Njena ljutnja i ozlojeđenost odjekivale su i kroz njihovu vezu.

„Ja želim da ih iznenadim, Birgita. To će mi, možda, pomoći da otkrijem koliko znaju o meni.“ Namrštivši se, Elejna odgurnu umrljanu stranicu pa uze drugu iz izrezbarene kutije za papir od ružinog drveta. Njena iscrpljenost nestala je s Merililinim novostima, ali joj se pisanje ravnomernim, jasnim rukopisom činilo teškim. A morala je i da se precizno izrazi. Ovo nije bilo pismo kćeri naslednice Andora, nego Elejne Trakand, Aes Sedai Zelenog adaha. Moraju da vide ono što ona želi da vide.

„Pokušaj da joj uteraš malo razuma u glavu, Avijenda“, promrmlja Birgita. „Ukoliko ne možeš, bolje da proverim mogu li nekako da okupim žarenu odgovarajuću pratnju.“

„Bez pratnje, Birgita. Osim tebe. Jedna Aes Sedai i njena Zaštitnica. I Avijenda, naravno.“ Elejna zastade s pisanjem da bi se osmehnula svojoj sestri, koja joj ne odgovori na osmeh.

„Poznata mi je tvoja hrabrost, Elejna“, reče Avijenda. „Divim se tvojoj hrabrosti. Ali čak i Šamad Konde znaju kada treba da budu obazrivi!“ Ona priča o obazrivosti? Avijenda ne bi prepoznala obazrivost ni kad bi... pa... ni kad bi je ugrizla za nos!

„Jedna Aes Sedai i njena zaštitnica?“, uzviknu Birgita. „Rekla sam ti, više ne možeš da jurcaš tražeći pustolovine!“

„Bez pratnje“, odlučno reče Elejna, zamačući pero da pokuša još jednom. „Ovo nije pustolovina. To je samo način na koji se to mora uraditi.“ Podigavši ruke u vazduh, Birgita odreza nekoliko psovki, ali Elejna ih je sve već ranije čula.

Na njeno iznenadenje, Melar se nije protivio da ostane. Sastanak sa četvoro vladara teško da je mogao biti dosadan kao sastanak s trgovcima, ali on je molio za odsustvo kako bi nastavio sa svojim dužnostima, pošto joj neće biti potreban. Bila je zadovoljna zbog toga. Kapetan kraljevske garde naveo bi Krajišnike da razmišljaju o njoj kao o kćeri naslednici ranije nego što je to želela. Da se ne pominje kako bi Melar možda odlučio da je merka.

Međutim, njene telohraniteljke nisu delile nebrigu kapetana Melara. Jedna od stražarki otrčala je, izgleda, po Kasijlu, jer je visoka Arafeljanka krupnim koracima uletela u dnevnu sobu dok je Elejna još pisala, zahtevajući da, zajedno sa svim telohraniteljkama, prati Elejnu. Na kraju je, kako bi prekinula njeno negodovanje, Birgita morala da joj naredi da izađe,.

Izgleda da je Birgita bar jednom prepoznala činjenicu da Elejna neće dopustiti da je i na šta nateraju, te je otišla s Kasijlom da bi se presvukla. Pa, jeste grabila krupnim koracima gunđajući psovke, glasno zalupivši vrata za sobom, ali makar je otišla. Neko bi pomislio da će možda biti srećna zbog mogućnosti da skine taj kaputić glavnog zapovednika, ali veza kao da je postala samo odjek njenih psovki. Avijenda nije psovala, ali je nastavila sa upozorenjima. Međutim, sve je moralo tako brzo da se obavi da je Elejna imala izgovor što ne obraća pažnju na njih.

Pozvali su Esandu i ona poče da iznosi prikladnu odeću, dok je Elejna na brzinu ručala, pre vremena. Ona nije bila poslala po to; to je učinila Avijenda. Izgleda da je Monejla smatrala propuštanje obroka jednako lošim kao i prežderavanje. Gazdarica Harfor, obaveštena da će lično morati da se pozabavi staklarima, kao i ostalim poslanstvima, biago se namrštila iako je klimnula glavom da shvata. Pre nego što je izašla, izjavila je da je nabavila koze za palatu. Elejna mora da pije kozje mleko, i to u velikim količinama. Kejrejn zaječa kada je čula da će te večeri ona morati da uči vetrotragačice, ali bar ta žena nije prigovarala njenoj ishrani. Ako ćemo pravo, nadala se da će se vratiti u palatu pre nego što padne mrak, ali je isto tako očekivala da će biti umorna kao da je te časove već održala. Ni Vandena nije ponudila savet, bar ne te vrste. Elejna je izučavala narode Krajina uz Pustoš, baš kao i sve druge zemlje, to je bio deo njenog obrazovanja, i raspravljala je o svojim namerama sa sedokosom Zelenom koja je dobro poznavala Krajine, pa ipak, vrlo bi volela da je mogla sa sobom da povede i Vandenu. Neko ko je stvarno i živeo u Krajinama primetio bi sitnice koje bi njoj mogle promaći. Ali nije se usuđivala da učini išta osim da postavi još nekoliko zbrzanih pitanja dok ju je Esanda odevala, samo da sebi potvrdi nešto što joj je Vandena već rekla. Ali onda je shvatila da joj to ipak nije potrebno. Osetila se usredsređeno, kao Birgita dok zateže luk.