Srce zime

Devojka je besno pogleda iz udubljenja u kamenitom tlu gde su Tomas i Moad ušuškali nju i Harinu. Bar su njih dvojica imali dovoljno razuma da prihvate kako ne mogu da učestvuju u ovoj bici. Harina se nadureno mrštila, a jedan od ove dvojice nekoliko puta je morao da obuzda Min da ne bi otišla do mladog Al’Tora. Čak su morali i noževe da joj oduzmu, nakon što je pokušala da ih izbode.

„Znam da je živ“, promrmlja devojka, „i mislim da je u bolovima. Samo, ako osećam dovoljno da znam da ga nešto boli, onda je on u ludačkoj patnji. Pusti me njemu.“

„Sada bi samo smetala.“

Ne obraćajući pažnju na devojčino očajno ječanje, Kecuejn pođe preko neravnog tla do mesta gde su Rand i Ninaeva sedeli, ali na trenutak nije gledala njih. Čak i miljama daleko, crna kupola izgledala je ogromno, hiljadu stopa visoka. I nadimala se. Površinom je ličila na crni čelik, mada nije blistala na zracima popodnevnog sunca. Čak bi se moglo reći da svetlost oko nje slabi.

Rand je sedeo isto kao na početku - pretvorio se u nepomični slepi kip znojavog lica. Ako je u bolovima, kako Min kaže, to se na njemu nije videlo. A sve i da jeste, Kecuejn nije znala šta može u vezi s tim da učini, niti šta bi smela. Ako ga sada na ma koji način uznemiri, to bi moglo imati kobne posledice. Pogledajući na sve veću kupolu mrtvačkog crnila, Kecuejn zastenja. Moglo bi imati kobne posledice i to što ga je pustila da počne s time što radi.

Ninaeva zaječa i skliznu na zemlju s kamena na kojem je sedela. Haljina joj je bila mokra od znoja, a kosa joj se lepila za sklisko lice. Slabašno zatrepta, a grudi joj se zanjihaše kada stade očajnički da grabi vazduh. „Ne više“, zacvile. „Ne mogu više da podnesem.“

Kecuejn stade da okleva, što joj inače nije bio običaj. Devojka ne može da izađe iz kruga dok je mladi Al’Tor ne pusti, ali ako ti Čoedan Kal nemaju manu kao Kalandor, biće zaštićena od toga da prihvati Moć u količini koja bi je povredila. Samo što je ona već provodila daleko više saidara nego što bi to mogla čitava Bela kula, i to pomoću svakog angreala i sa’angreala koje Kula poseduje. Nakon toliko vremena koliko je takav tok proticao kroz nju, mogla bi umreti od obične iznurenosti.

Kleknuvši pored devojke, Kecuejn spusti lastavicu na zemlju, pa uhvati devojku za glavu i smanji količinu saidara koji je usmeravala u štit. Njeno umeće u Lečenju bilo je krajnje prosečno, ali mogla ju je osloboditi malo umora, a da pri tom sebe ne iznuri. Ali bila je veoma svesna da je štit iznad njih oslabljen i nije traćila vreme, već je brzo počela da tka.

Žurno se penjući na vrh brda, Osan’gar se pribi uz tle i nasmeši dok je puzao da se skloni iza jednog drveta. Odatle, sa saidinom u sebi, jasno je video narednu uzvisinu i ljude na njoj. Bilo ih je manje nego što je očekivao. Jedna žena je lagano obilazila vrh brda, gledajući u šumu, ali svi su ostali bili nepomični. Narišma je sedeo s blistavim Kalandorom u rukama, a na kolenu mu je počivala glava neke žene. Bile su tu još dve žene, koliko je Osan’gar mogao da vidi - jedna je klečala iznad druge, ali zaklanjala su ih leđa jednog muškarca. Nije morao da mu vidi lice da bi znao da je to Al’Tor. Prepoznao ga je po ključu na zemlji pored njega. U Osan’garovim očima ključ je jako blistao, ali u glavi mu je bio svetliji od sunca, od hiljadu sunaca. Šta bi samo s tim mogao da uradi! Šteta što ga mora uništiti s AI’Torom. Ali ipak, mogao bi da uzme Kalandor nakon Al’Torove smrti. Niko drugi od Izabranih nema ni angreal. Čak će i Moridin strepeti pred njim kada mu u rukama bude taj kristalni mač. Nae’blis? Osan’gara će proglasiti Nae’blisom nakon što uništi Al’Tora i raščini sve što je on ovde učinio. Tiho se smejući, poče da tka kobnu vatru. Ko bi ikada pomislio da će on ispasti junak tog dana?

Lagano hodajući i posmatrajući pošumljena brda oko njih, Elza odjednom stade kada krajičkom oka primeti pokret. Polako okrenu glavu prema brdu na kom je primetila taj blesak. Današnji dan je veoma težak za nju. Za vreme zatočeništva u aijelskim šatorima u Kairhijenu shvatila je da je presudno da Ponovorođeni Zmaj dočeka Poslednju bitku. To joj je tada odjednom postalo tako zaslepljujuće očevidno, da se zabezeknula kako to nije ranije shvatila. Sada joj je to bilo jasno, jasno kao što je saidar kristalisao lice čoveka koji je pokušavao da se na onom brdu sakrije i da viri iza debla. Danas je primorana da se bori protiv Izabranih. Zacelo bi Veliki gospodar razumeo da nekoga od njih ubije, ali Korlan Dašiva je samo jedan od onih Aša’mana. Dašiva diže ruku prema brdu na kojem je stajala, a ona povuče Moć iz Kalandora u Džaharovim rukama što je jače mogla. Saidin joj se činio prikladnim za uništavanje. Ogromna lopta bleštave vatre okruži vrh tog drugog brda i rasplamsa se u crveno, zlatno i plavo. Kada se sve to završilo, to drugo brdo bilo je pedeset stopa niže nego ranije.