Srce zime

Ponovo čučnuvši, ugrize se za usnu. Ova je šuma veoma opasno mesto - opasnije nego što je očekivao - i nije mesto za čoveka tako veličanstvenog uma kao što je njegov. Ali i dalje je stajala činjenica da ga je Moridin prestravio. Taj čovek ga je oduvek užasavao, od samog početka. I pre nego što su bili zapečaćeni, bio je lud od moći - a otkad su oslobođeni, kao da je počeo da misli kako je on Veliki gospodar. Ako pobegne, Moridin će to nekako otkriti i ubiti ga. Da stvari budu još gore, ako Al’Tor izvede to što je naumio, možda Veliki gospodar reši da ih obojicu ubije, kao i Osan’gara. Nimalo nije mario hoće li oni umreti, ali veoma je mario za sebe.

Nije mu dobro išlo ocenjivanje vremena po suncu, ali bilo je jasno da još nije podne. Digavši se na noge, otrese prašinu sa odeće, pa zgađeno diže ruke i poče tiho da se šunja od drveta do drveta, bar kako je on zamišljao da bi to trebalo da izgleda. Šunjao se prema ključu. Možda će neko od ostalih dokrajčiti tog čoveka pre nego što mu se on približi - ali ako se to ne dogodi, možda će mu se ukazati prilika da ispadne junak. Naravno, oprezno.

Verin se namršti na pojavu koja je sleva prolazila kroz drveće. Nije mogla da nađe drugi izraz za ženu koja je kroz šumu hodala s takvim nakitom i u haljini što je menjala sve žive boje, od crne do bele, a ponekad i postajala providna! Nije žurila, ali zaputila se prema brdu gde se nalazio Rand. Ako Verin ne greši, ona je zacelo jedna od Izgubljenih.

„Hoćemo li samo da je gledamo?“ besno prošapta Šalon. Bila je ljuta što ona ne stapa tokove, kao da snaga jedne divljakuše znači nešto naspram Aes Sedai, a sati provedeni u gacanju kroz šumu nimalo nisu doprineli stišavanju njene naravi.

„Moramo nešto da urađimo“, Kumira tiho kaza, a Verin klimnu glavom.

„Baš sam rešavala šta.“ Na kraju je zaključila da bi trebalo da podigne štit nad njom. Zatočeni Izgubljeni mogao bi se pokazati veoma korisnim.

Služeći se punom snagom svog kruga, ona izatka štit i zabezeknuto vide kako se štit odbija. Žena je već grlila saidar, mada nikakva svetlost nije blistala oko nje, i bila je neizmerno jaka! A onda više nije imala vremena da razmišlja ni o čemu jer se zlatokosa žena okrenula i počela da usmerava. Verin nije mogla da vidi tkanje, ali znala je da se bori za goli život - i stigla je predaleko da bi tu poginula.

Iben prigrli plašt uza se, priželjkujući da mu bolje ide zanemarivanje hladnoće. Mogao je da ne obraća pažnju na običnu hladnoću, ali ne i na vetar koji se digao kad je sunce prešlo zenit. Tri sestre povezane s njim samo su pustile da im vetar nosi plaštove dok su pokušavale da istovremeno gledaju na sve strane. Dejđin je predvodila krug - mislio je da je to zbog njega - ali tako je lagano povlačila Moć da je on osećao tek šapat saidina kako prolazi kroz njega. Nije želela da se suoči s time sve dok ne bude morala. On joj namesti kapuljaču koju je zbacio vetar, a ona mu se nasmeši ispod nje. Veza je prenosila njenu naklonost prema njemu, a valjda i njegovu prema njoj. Mislio je da bi s vremenom mogao zavoleti tu malu Aes Sedai.

Bujica saidina daleko iza njega prigušivala mu je svest o drugom usmeravanju, ali osećao je druge kako koriste Moć. Bitka je drugde otpočela, a njih četvoro za sada su samo hodali. To mu baš i nije preterano smetalo. Bio je kod Dumajskih kladenaca i borio se protiv Seanšana, pa je naučio da su bitke zabavnije u knjigama nego uživo. Ali smetalo mu je to što nije dobio da upravlja krugom. Naravno, nije ni Džahar, ali pretpostavljao je da se Merisa zabavlja tako što tera Džahara da održava loptu na nosu. Ali Damer je dobio da upravlja svojim krugom. To što je čovek nekoliko godina stariji od njega - pa, više nego nekoliko; stariji je od Ibenovog tate - nije razlog da ga Kecuejn posmatra kao da je...

„Možete li mi pomoći? Izgleda da sam se izgubila, a izgubila sam i konja.“ Žena koja je iskoračila iza drveta ispred njih nije imala ni plašt. Nosila je samo haljinu od tamnozelene svile, tako dubokog izreza da joj je pola bujnih prsa bilo otkriveno. Valovi crne kose uokvirivali su prelepo lice, a zeiene oči svetlucale su dok se smešila.

„Ovo je čudno mesto za jahanje“, sumnjičavo primeti Beldejn. Lepuškasta Zelena ni najmanje nije bila zadovoljna time što je Kecuejn odredila da Dejđin bude glavna i koristila je svaku priliku da iskaže svoje mišljenje o Dejđininim odlukama.

„Nisam mislila da odjašem tako daleko“, kaza žena približavajući se. „Vidim da ste sve Aes Sedai. S... konjušarem? Znate li kakva je ovo tutnjava?“ Iben odjednom preblede. To što je osećao bilo je nemoguće! Zelenooka žena se iznenađeno namršti, a on učini jedino što je mogao.

„Ona drži saidin!“, viknu i baci se na nju, osećajući kako Dejđin duboko zahvata Moć.