Srce zime

Svuda po brdašcu obrazovali su se krugovi. Sarena i Korela povezaše se s matorim Flinom, a Nesuna, Beldejn i Dejđin s mladim Hopvilom. Verin i Kumira čak načiniše krug s divljakušom iz Morskog naroda - zapravo je bila izuzetno snažna, a svi moraju biti od koristi. Čim bi se neki od tih krugova obrazovao, spustio bi se s brda i izgubio među drvećem, svaki u drugom smeru. Alivija, ona izuzetno čudna divljakuša koja izgleda nije imala prezime, otišla je na sever okružena sjajem Moći dok joj se plašt vijorio za njom. Bila je to veoma uznemirujuća žena, s onim sićušnim borama oko očiju, i neverovatno snažna. Elza bi mnogo toga dala, samo da se dočepa tih ter’angreala koje ta žena nosi.

Alivija i tri kruga pružiće dodatnu odbranu, ako bude potrebna, ali ono što najviše treba čuvati bilo je odmah tu, na vrhu brda. Ponovorođeni Zmaj mora se zaštititi po svaku cenu. Naravno, Kecuejn je taj zadatak preuzela na sebe, ali tu će ostati i Merisin krug. Sudeći po količini saidara koji povlači, više nego Eiza i Merisa zajedno, mora da i Kecuejn ima svoj angreal - ali čak je i to bila bleda senka naspram Moći koja je tekla kroz Kalandor.

Elza baci pogled prema Ponovorođenom Zmaju i duboko udahnu. „Merisa, znam da ne bi trebalo da pitam, ali mogu li ja da stopim tokove?“

Očekivala je da će morati da moljaka, ali viša žena je oklevala samo trenutak pre nego što je klimnula i prepustila joj upravljanje. Merisi se usne skoro smesta smekšaše, mada ih niko nikada ne bi mogao nazvati zaista mekim. Oganj, led i pogan navreše u Elzi, a ona zadrhta. Ponovorođeni Zmaj mora po svaku cenu dočekati Poslednju bitku. Po svaku cenu.

Vozeći taljige niz snegom zavejani put do Tremonsijena, Barmelin se zapitao da li će mu matora Maglin iz Devet prstenova platiti za šljivovicu u taljigama koliko traži. Nije baš bio siguran u to. Maglin je bila škrte ruke sa srebrom, rakija nije baš bila najbolja, a ovako kasno zimi možda je žena i spremna da sačeka do proleća kako bi kupila bolju. Odjednom shvati da je veoma svetlo. Skoro kao da je letnje podne, a ne zimsko jutro. Najčudnije je što je sjaj izgleda dopirao iz ogromne jame pored puta gde su radnici iz grada kopali sve do prošle godine. Tu bi trebalo da je čudovišno velika statua, ali njega to nikada nije dovoljno zanimalo da bi pogledao o čemu se radi.

A sada, skoro protiv svoje volje, zauzdao je svoju stamenu kobilu i sišao s taljiga u sneg, pa odgacao do ruba jame. Bila je stotinu koraka duboka i desetostruko toliko široka, a morao je da zakloni lice šakama od zaslepljujućeg sjaja što je dopirao iz nje. Škiljeći kroz prste, nekako je razaznao ogromnu kuglu koja je svetlela kao drugo sunce. Odjednom mu sinu da to mora da je Jedna moć.

Prigušeno viknuvši, zatetura se kroz sneg nazad do taljiga, pa se užurbano pope i šibnu Nisu uzdama da bi je poterao, istovremeno pokušavajući da je okrene nazad prema svom imanju. Ima da ostane u sopstvenoj kući i sam popije tu rakiju. I to svu.

Šetajući se izgubljena u mislima, Timna je jedva videla neobrađena polja koja su pokrivala sva brda sem ovog na kojem je ona bila. Tremalking je veliko ostrvo, i ovako daleko od mora u vetru se nije osećala ni trunčica soli, ali mučili su je Ata'an Mijere. Odbili su Put vode, ali Timna je bila jedan od vodiča odabranih da ih štite od njih samih, ako je to moguće. To je sada bilo veoma teško, kada su se svi digli na noge zbog tog svog Koramura. Veoma malo ih je ostalo na ostrvu. Čak su i upravnici, koje je uvek žigalo što nisu na moru, u prvim plovilima koja su našli zaplovili da ga traže.

Odjednom joj jedno neuzorano brdo privuče pogled. Velika kamena šaka štrčala je iz zemlje grabeći providnu kuglu veliku kao neka kuća. A ta kugla je blistala kao veličanstveno letnje sunce.

Sve pomisli na Ata'an Mijere iščileše joj iz glave i Timna uhvati svoj plašt, pa sede na zemlju smešeći se jer će možda dočekati da vidi ispunjenje proročanstva i kraj varke.

„Ako si zaista jedna od Izabranih, služiću ti“, sumnjičavo reče bradati čovek ispred Sindejn, ali ona nije čula šta još ima da kaže.