Srce zime

„Ninaeva će se povezati sa mnom.“ Verovao je njoj dovoljno da se poveže s njim, ali nikome drugom. Jeste da je ona Aes Sedai, ali bila je Mudrost Emondovog Polja; mora joj verovati. Ona mu se nasmeši i odlučno klimnu glavom, a brada prestade da joj podrhtava. „Kecuejn, ne pokušavaj da me zaustaviš.“ Ona ništa ne reče, samo ga je gledala, premeravajući i odmeravajući tim tamnim očima.

„Izvini, Kecuejn“ ubaci se Kumira, poteravši svog šarca napred. „Mladiću, jesi li razmišljao o mogućnosti da ne uspeš? Jesi li razmišljao o posledicama neuspeha?“

„I ja moram da postavim isto pitanje“, odsečno dodade Nesuna. Sedela je veoma uspravno u sedlu i gledala Randa pravo u oči svojim tamnim očima. „Sudeći po onome što sam čula, pokušaj upotrebe tih sa’angreala može uzrokovati nesreću. Zajedno, lako je moguće da su dovoljno snažni da smrskaju svet kao jaje.“

Kao jaje!, saglasi se Lijus Terin. Nikada nisu isprobani. Ovo je ludilo!, zavrišta. Ti si lud! Lud!

„Kako sam poslednji put čuo“, odgovori Rand sestrama, „svaki pedeseti Aša’man poludeo je i morali su da ga ubiju kao besnog psa. Sada ih je sigurno još više. Ima opasnosti u ovome što ću uraditi, ali to je sve neizvesno. Ako ne pokušam, sigurno je da će sve više muškaraca ludeti, možda na desetine, a možda ćemo svi poludeti, pa će ih pre ili posle biti previše da bi se mogli lako ubiti. Kako će ti biti dok čekaš Poslednju bitku sa stotinu besnih Aša’mana kako lutaju unaokolo, ili s njih dvesta, ili s pet stotina? A možda i ja budem jedan od njih? Koliko će dugo svet to moći da preživi?“ Obraćao se dvema Smeđima, ali gledao je Kecuejn. Njene bezmalo crne oči netremice su ga gledale. Potrebno mu je da ona bude uz njega, ali ako pokuša da ga odgovori, odbaciće njen savet bez obzira na posledice. Ako pokuša da ga spreči... Saidin je besneo u njemu. „Hoćeš li to ovde uraditi?“, upita ga.

„U Šadar Logotu“, odgovori joj, a ona klimnu glavom.

„Prikladno mesto“, primeti ona, „ako već postoji mogućnost da uništimo svet.“

Lijus Terin zavrišta i to zavijanje je sve tiše odjekivalo u Randovoj lobanji, a taj glas pobeže u mračne dubine. Ali nema gde da se sakrije. Nema bezbednog mesta.

Prolaz koji je izatkao nije se otvorio u uništenom gradu Šadar Logotu, već na neravnom brdašcu obraslom retkom šumom nekoliko milja severno od grada, gde su konjska kopita odzvanjala po jalovom kamenitom tlu po kojem je raslo zakržljalo drveće ogoljenih grana i gde je sneg gdegde pokrivao tle. Kada Rand sjaha, pogled mu pade na ostatke mesta koje se nekada zvalo Aridol: štrčali su iznad drveća - kule koje su se naglo krezubo završavale i bele lukolike kupole koje bi mogle zakloniti čitavo selo, samo da se nisu urušile. Nije dugo gledao. Uprkos vedrom jutarnjem nebu, blede kupole nisu blistale kako bi trebalo, kao da je nešto bacalo senku preko tih ogromnih ruševina. Čak i na toj udaljenosti od grada, druga neisceljiva rana na njegovom boku slabašno zadamara. Zasek koji mu je naneo bodež Padana Fejna, bodež koji je došao iz Šadar Logota, nije dobovao ujednačeno s većom ranom koju je presecao, već nekako protiv nje, naizmenično.

Kecuejn preuze vođstvo i poče da izdaje oštre zapovesti, što se i dalo očekivati. Ovako ili onako, Aes Sedai to uvek rade, čim im se pruži makar najmanja prilika, a Rand nije ni pokušavao da je zaustavi. Lan, Netan i Besen odjahaše u šumu da izvide okolinu, a ostali Zaštitnici požuriše da privežu konje za nisko granje da ne bi smetali. Min ustade u uzengijama i privuče Randovu glavu da ga poljubi u oči. Bez ijedne reči, on ode da se pridruži ljudima s konjima. Vezom je kolala njena ljubav prema njemu, pouzdanje i poverenje tako potpuno da on zabezeknuto pogleda za njom.

Iben dođe da prihvati Randovog konja, cereći se od uva do uva. Na te uši i na nos kao da mu je otpadalo pola lica, ali sada više nije bio nespretan, već se pretvorio u vitkog mladića. „Moj gospodaru Zmaju, biće predivno usmeravati bez prljavštine“, uzbuđeno reče. Rand je mislio da je Ibenu možda sedamnaest godina, ali zvučao je mlađe. „Od toga mi uvek dođe da povratim.“ Ode s konjem, i dalje se cereći.

Moć zaurla u Randu i prljavština koja je kaljala čistu životnost saidina prosu se u njega kao smrdljivi potočići koji donose ludilo i smrt.

Kecuejn sakupi oko sebe Aes Sedai, ali i Aliviju i vetrotragačice. Harina glasno zagunđa što je isključena, sve dok Kecuejn ne ispruži prst i ne otera je preko brda. Moad, u onom svom čudnom plavom kaputu, sede s Harinom na jedan kamen i poče da je smiruje, mada mu je pogled povremeno leteo prema drveću oko njih, a onda spusti ruku na dug balčak od belokosti svog mača. Džahar se pojavi među konjima, razmotavajući Kalandor. Kristalni mač dugog providnog balčaka i blago povijenog sečiva zablista na nejakom suncu. Na Merisin zapovednički pokret, on ubrza korak da joj se pridruži. Damer i Iben su takođe bili tu. Kecuejn nije zamolila da se posluži Kalandorom. Preći će preko toga. Za sada.