Srce zime

Glave im se kao jedna okrenuše prema zlatokosoj ženi i čavke naposletku zaćutaše, Svetlosti hvala. Zaćutale su, ali nisu prihvatale to što im se dešava. Min može da škrguće zubima koliko god hoće, ali Ninaevino durenje išlo je Kecuejn na živce. Devojka prilično obećava, ali obuka joj je previše skraćena. Njeno umeće u Lečenju graničilo se s čudotvorstvom, ali njeno znanje svega ostaloga bilo je očajno. I nije prošla kroz nauk da se ono što se mora izdržati - može izdržati. Zapravo, Kecuejn je saosećala s njom. Taj nauk nisu baš sve mogle da nauče u Kuli. Nju je, punu ponosa na svoj novi šal i svoju snagu, tome naučila skoro bezuba divljakuša u jednog kolibi u srcu Crnih brda. O, prikupila je premalu i otrcanu vojsku da bi pokušala da okrene Far Mading naglavačke.

Činovnici i glasnici dopola su ispunili predvorje Odaje savetnica, ali to su naposletku ipak samo činovnici i glasnici. Činovnici su oklevali, zvanični i zbunjeni, svaki od njih čekajući da neko drugi prvi progovori, ali glasnici u crvenim kaputima, koji su znali da nije njihovo da išta pričaju, izmakli su se preko plavih podnih pločica do zidova, a činovnici su se razišli pred njom, pri čemu se niko od njih nije usudio da bude prvi koji će otvoriti usta. Svejedno, čula je njihov zajednički preneraženi uzdah kada je otvorila jedno krilo visokih vrata izrezbarenih predstavama šake i mača.

Odaja savetnica nije bila velika. Četiri podne svetiljke s ogledalima iza njih bile su dovoljne da je obasjaju, a veliki tairenski tepih, crven, plav i zlatan, skoro je potpuno skrivao pločice na podu. Široki mermerni kamin na jednom zidu prilično je lepo grejao prostoriju, mada su staklena vrata koja su se otvarala na kolonadu napolju podrhtavala pred udarima noćnog vetra, i to dovoljno glasno da taj zvuk uguši kuckanje visokog pozlaćenog ilijanskog časovnika na kaminu. U trinaest izrezbarenih i pozlaćenih stolica - malo im je nedostajalo da budu prestolja - postavljenih u luku prema vratima, sedele su zabrinute žene.

Elijs, na čelu luka, namršti se kada ugleda Kecuejn kako predvodi svoju malu povorku u odaju. „Aes Sedai, ovaj sastanak je zatvoren za javnost“, reče, istovremeno ozbiljna i hladna. „Možda te kasnije pozovemo da nam se obratiš, ali...“

„Znaš koga držite u ćelijama“, preseče je Kecuejn.

To nije bilo pitanje, ali Elijs pokuša da se učini neveštom. „Verujem, čitav niz ljudi. Pijance na javnom mestu, razne strance uhapšene zbog tuče ili krađe, jednog čoveka iz Krajina baš danas zatočenog zbog sumnje da je umorio trojicu. Ne vodim lične beleške o hapšenjima, Kecuejn Sedai.“ Ninaeva duboko udahnu na pomen čoveka uhapšenog zbog ubistava, i oči joj zablistaše opasnim sjajem, ali imala je bar toliko mozga u glavi da zadrži jezik za zubima.

„Dakle, pokušaćete da prikrijete kako ste zarobile Ponovorođenog Zmaja“, tiho odvrati Kecuejn. Nadala se - žarko se nadala - da će Verin moći da ih privoli da odustanu od toga. Možda to još može da bude jednostavno. „Mogu vas osloboditi njega. U nizu godina suočila sam se s preko dvadeset muškaraca koji su mogli da usmeravaju. Ne bojim ga se.“

„Zahvalne smo ti na ponudi“, Elijs smesta odgovori, „ali radije ćemo se najpre obratiti Tar Valonu.“ Da bi pregovarale o ceni, htela je da kaže. Pa, biće kako biti mora. „Imaš li nešto protiv da nam kažeš kako si...“

Kecuejn je ponovo prekide. „Možda je trebalo da ranije pomenem - ovi ljudi iza mene su Aša’mani.“

Trojica stupiše napred, kako im je bilo rečeno da učine, i morala je priznati da izgledaju veoma opasno. Prosedi Damer ličio je na matorog medveda s zuboboljom, lepuškasti Džahar izgledao je kao mračni vitki leopard, a Ibenov okamenjeni pogled delovao je naročito zlokobno s njegovog mladalačkog lica. Njih trojica svakako su ostavili utisak na savetnice. Neke su se samo promeškoljile u stolicama kao da bi ustuknule, ali Sajprijen je razjapila usta, što je bilo veoma nesrećno, ako se uzmu u obzir njeni konjasti zubi. Sibejna, kose sede kao Kecuejnina, klonu u stolicu i poče da se hladi mašući vitkom šakom, a Kamira se namršti kao da će povratiti.

Elijs je bila jačeg kova, mada je obe šake pritisla iznad želuca. „Jednom sam ti kazala da su Aša’mani slobodni da borave u ovom gradu sve dok poštuju zakon. Kecuejn, mi se ne bojimo Aša’mana, premda moram reći kako sam iznenađena da te vidim u njihovom društvu. Naročito u svetlu ponude koju si upravo iznela.“

Dakle, sada je samo obična Kecuejn, je li? Ipak, duboko je žalila zbog nužnosti slamanja Elijs. Ona je dobro upravljala Far Madingom, ali možda se od noćašnjih događaja nikada neće oporaviti. „Elijs, zar si zaboravila šta se još danas desilo? Neko je usmeravao u gradu.“ Savetnice se ponovo promeškoljiše, a nekoliko njih se zabrinuto namršti.

„To je bila slučajnost.“ U Elijsinom glasu više se nisu čuli spokoj i smirenost, već gnev - a možda i malčice straha. Oči joj smrknuto zablistaše. „Možda su čuvari pogrešili. Niko od onih ispitanih nije video ništa što bi nagovestilo da...“