Srce zime

Pitajući se šta se dešava, Rand krenu za topotom Fejnovih čizama koji se sve više spuštao, kad ga Lan uhvati za ruku.

„Ulica se puni stražarima, čobanine.“ Leva strana Lanovog kaputa bila je umrljana tamnom tečnošću, ali mač mu je bio u kanijama, što je bio dokaz ko je bolje plesao. „Ako ćemo ići, vreme nam je da se penjemo na krov.“

„Čovek u ovom gradu ne može ni da izađe na ulicu s mačem“, progunđa Rand, vraćajući sečivo u kanije. Lan se nije nasmejao, ali opet, retko je to činio sem Ninaevi. Iz stepeništa se začu vika i vriska. Možda će ulična straža uhvatiti Fejna. Možda će ga obesiti zbog leševa koje će tu pronaći. To nije dovoljno, ali moraće da posluži. Randu je bila muka od svega toga što mora da posluži.

Kada se popeše na tavan, Lan skoči da uhvati rub otvora na krovu, pa se povuče i izađe. Rand nije bio siguran da može da skoči. Bol je nestao s Fejnom, ali osećao se kao da su ga po boku mlatili držaljom sekire. Taman što se spremao da pokuša, kad Lan gurnu glavu kroz trap i pruži mu ruku.

„Čobanine, možda neće baš odmah doći, ali ima li neke svrhe da ih čekamo?“

Rand zgrabi Lanovu ruku i pusti da ga ovaj podigne dovoljno da sam zgrabi rub i podigne se na krov. Čučeći, njih dvojica pođoše preko mokre šindre prema zadnjem delu zgrade, pa počeše da se penju na vrh krova. Možda na ulici ima stražara, ali i dalje ima izgleda da se neprimećeno izvuku odavde, naročito ako im pođe za rukom da daju znak Ninaevi da ona izazove nekakav metež.

Rand pođe rukom da se uhvati za vrh krova, kad se iza njega Lan uz škripu okliznu po šindri. Uvrnuvši se, Rand ga zgrabi za zglob, ali Lanova težina i njega povuče niz sklisku kosinu. Uzaludno su slobodnim rukama grabili krov pokušavajući da se za nešto uhvate, za rub šindre, za bilo šta. Nijedan ni reč nije rekao. Lanu noge odleteše preko ivice krova, a onda i ostatak tela. Randovi prsti u rukavicama uhvatiše nešto - nije znao šta, niti je mario. Glava i rame štrčali su mu preko strehe, a Lan je visio s njegove ruke deset koraka iznad uličice pored niske kuće.

„Pusti me“, tiho mu reče Lan. Pogleda Randa očima hladnim i okamenjenim, lica bezizražajnog. „Pusti me.“

„Kad sunce pozeleni“, odgovori mu Rand. Kad bi ga samo mogao malo povući nagore, da se uhvati za strehu...

Zašta god da se uhvatio - to se uz prasak slomi i uličica im pohrli u susret.

34 Tajna kolibrija

Pokušavajući da ne deluje upadljivo dok je posmatrala uličicu iza svećarske radnje, Ninaeva je spustila dugu pljosnatu zelenu pletenicu na prodavčev poslužavnik i vratila ruku pod plašt, držeći ga da ga vetar ne raširi. Bio je lepši nego plašt ijednog prolaznika, ali dovoljno jednostavan da je niko ne zagleda preterano. Ali zagledali bi je da mogu da joj vide opasač. Žene koje nose dragulje ne prolaze kroz Ulicu plavog šarana, niti kupuju od uličnih prodavaca. Pošto je tu stajala dok je Ninaeva opipavala pletenicu na poslužavniku sve do u deliće, vitka žena se namrštila, ali Ninaeva je već kupila tri pletenice, dve trake i pakovanje pribadača, čisto da bi imala nekog razloga da se tu muva. Pribadače uvek za nešto posluže, ali nije znala šta će s ostatkom toga što je kupila.

Odjednom začu nekakvo komešanje niz ulicu, iz pravca osmatračnice - bio je to zvuk stražarskih čegrtaljki, sve glasniji. Stražar skoči sa osmatračnice. Prolaznici pored nje zagledaše se niz poprečnu ulicu, pa dalje niz Ulicu plavog šarana, a onda se užurbano skloniše s puta dok su stražari trčali, okrećući drvene čegrtaljke. Nije to bila jedna straža, pa ni dve ni tri, već prava poplava oklopljenih ljudi koji su trčali niz ulicu, a iz druge im se pridruživalo još više stražara. Odgurnuše prolaznike prespore da im se sklone s puta, a jedan im pade pod noge. Nisu ni usporili dok su ga gazili.Prodavačica ukrasnih pletenica prosu pola poslužavnika jureći da se skloni, a Ninaeva se jednako brzo zgrči uz jednu kamenu kuću, odmah pored te žene koja je zabezeknuto zinula. Stražari su ispunili čitavu ulicu, a njihovi arkani i štapovi štrčali su kao koplja. Gurali su je ramenima i nabijali uza zid. Prodavačica pletenica viknu kada joj se poslužavnik istrže iz ruku, ali stražari su samo gledali napred.

Kada i poslednji protrča, Ninaeva se našla desetak koraka dalje niz ulicu nego što je bila. Prodavačica je besno vikala i pretila im pesnicom. Uvređeno nameštajući izvitopereni ogrtač, Ninaeva nije nameravala samo da viče. Skoro da se rešila da...

Odjednom joj se dah u plućima zaledi. Ulični stražari, njih stotinak, odjednom su stali i počeli da se dovikuju kao da ne znaju šta će. Stali su tačno ispred obućareve radnje. O, Svetlosti, Lan. I Rand, uvek Rand, ali na prvom mestu uvek je njeno srce i duša, Lan.

Ona se natera da udahne. Stotinu ljudi. Oko struka opipa pojas ukrašen draguljima, Zdenac. U njemu je ostalo manje od polovine uskladištenog saidara, ali možda će to biti dovoljno. Moraće biti, mada još nije znala šta će s time. Nameštajući kapuljaču na glavu, krenu prema ljudima ispred obućara. Nijedan nije gledao prema njoj. Mogla bi...