Srce zime

Jedan žgoljavi čovek veoma slabe brade ubaci Randov novčić u svoju kesu i tankim drvenim štapićem skide hrskavu pitu s mesom s roštilja na ćumur na svojim kolicima. Lice mu je bilo puno bora, tamni kaput dronjav, a duga proseda kosa uvezana kožnom vrpcom. Pogled mu polete prema Randovom maču i smesta odlete s njega. „A zašto se raspituješ za obućara? To ti je najbolja ovčetina u gradu.“ Isceri se tako da mu brada skoro nestade, a pogled mu odjednom postade veoma prevrtljiv. „Ni prva savetnica se ne hrani bolje.“ Kada sam bio dečak, bile su neke pite s mesom koje smo mi zvali piroške, promrmlja Lijus Terin. Kupovali smo ih na selu i..

Prebacujući pitu iz ruke u ruku dok mu se vrelina probijala kroz rukavice, Rand potisnu taj glas. „Volim da znam kakav je čovek koji mi pravi čizme. Na primer, da li je sumnjičav prema strancima? Ako je čovek sumnjičav prema tebi, onda neće da radi najbolje što može.“

„Da, gazdarice“, reče prodavac bez brade, klanjajući se jednoj razrokoj dežmekastoj sedokosoj ženi. Umota četiri pite s mesom u hrapavu hartiju, pa joj pruži smotuljak pre nego što uze novac. „Zadovoljstvo mi je, gazdarice. Svetlost vas obasjala.“ Ona se otetura bez reči, tutnuvši umotane pite pod ogrtač, a on joj se kiselo namršti u leđa pre nego što ponovo posveti pažnju Randu. „Zeram nikada nije bio ni malčice sumnjičav, a sve i da jeste - Milsa mu ne bi dozvolila da to i ostane. To mu je žena. Otkad im je poslednje dete otišlo iz kuće i zasnovalo svoju porodicu, Milsa izdaje poslednji sprat. Barem kada joj pođe za rukom da nađe nekoga kome ne smeta da noću bude zaključan“, zasmeja se. „Milsa je dala da se napravi stepenište pravo do trećeg sprata, tako da je tamo osamljeno, ali nije htela da plati da se probiju i nova vrata, tako da stepenište silazi u radnju, a ona nema toliko poverenja da radnju noću ostavlja otključanu. Hoćeš li da pojedeš tu pitu ili ćeš samo da je gledaš?“

Brzo odgrizavši zalogaj, Rand obrisa vrelu mast s brade i ode do skloništa koje je pružala streha iznad jedne radnjice. I drugi ljudi su od uličnih prodavaca niz ulicu kupovali hranu - pite s mesom, prženu ribu ili fišeke pune pečenog graška. Trojica ili četvorica njegove visine i dve ili tri žene visoke koliko većina drugih mušakaraca na ulici možda su bili Aijeli. Možda onaj prodavac slabe brade nije bio prevrtljiv kako mu je izgledao, a možda je to bilo zbog toga što od doručka ništa nije jeo, ali Randu je došlo da proždere tu pitu i kupi još jednu. Međutim, naterao je sebe da jede lagano. Zeramu izgleda dobro ide posao. U radnju su mu stalno ulazili ljudi, mahom noseći čizme na popravku. Sve i da pusti posetioce da se popnu gore a da ih ne najavi, kasnije će ih sigurno prepoznati, a možda i još jedan ili dvojica njegovih mušterija. Ako su odmetnici iznajmljivali poslednji sprat od obućareve žene, možda im nije mnogo smetalo to što su noću zaključani. Jedna uličica okrenuta jugu delila je obućarevu kuću od jedne prizemne zgrade. Jeste da je to opasan pad, ali s druge strane je jedna dvospratnica s krojačkom radnjom u prizemlju stajala zid uza zid s obućarevom kućom. Zeramova zgrada nije imala prozore sem onih okrenutih prema ulici - a iza je bila još jedna uličica, za odnošenje smeća; Rand je to već proverio - ali mora postojati neki izlaz na krov da bi se šindra popravljala kada se za time ukaže potreba. Odatle je kratak pad do švaljinog krova, nakon čega treba preći još tri pre nego što se stigne do niže zgrade - svećarske radnje - a odatle je lako doskočiti na ulicu, ili u uličicu iza zgrada. Noću, pa čak ni danju, nema previše opasnosti od toga da neko primeti šta se dešava, samo ako onaj ko prelazi krovove pazi da se ne okrene ulici i da pogleda gde su ulične straže pre nego što skoči na kaldrmu. Ulica plavog šarana tako je zavijala da najbliže stražarsko mesto nije bilo na vidiku.

Kada vide da dva čoveka prilaze obućarskoj radnji, okrenu se i stade da se pretvara da kroz debela neravna okna viri u oštračevu radnju i makaze i noževe prikačene za jednu dasku. Jedan od te dvojice bio je visok, mada ne koliko oni što su verovatno bili Aijeli. Lica su im bila skrivena velikim kapuljačama, ali ni jedan ni drugi nisu nosili čizme na popravku. Mada su obojica čvrsto držala plaštove, vetar ih je dovoljno zadizao da otkrije krajeve kanija s mačevima. Jedan nalet vetra skide kapuljaču s glave nižem od te dvojice, a on je ponovo zgrabi i podiže, ali ne pre nego što je šteta već bila učinjena. Gedvin je kosu sad skupljao u rep i pričvrstio je srebrnom ukosnicom ukrašenom krupnim crvenim dragim kamenom, ali i dalje je to bio čovek opasnog izraza lica i izazivačkog držanja. Gedvinovo prisustvo značilo je da je ovaj drugi Torval. Rand je bio spreman da se kladi u to. Niko od ostalih nije bio toliko visok.