Srce zime

„Čobanine, ako ćemo već da radimo ovo“, reče Lan ozbiljan kao smrt, „bolje da krenemo dok se još vidi.“ Njegove plave oči nikada nisu bile hladnije, a pogled mu je bio kao uglačani granit. Ninaeva ga pogleda tako zabrinuto da Min skoro oseti sažaljenje prema njoj. Skoro.

Rand opasa mač preko kaputa, pa ogrnu plašt tako da mu je kapuljača padala niz leđa i okrenu se prema njoj. Lice mu je bilo okamenjeno kao Lanovo, a plavo- sive oči skoro jednako hladne, ali u njenoj glavi taj zaleđeni kamen bleštao je od vena ognjenog zlata. Htela je da ga uhvati za tu u crno obojenu kosu što mu je padala do ramena i da ga poljubi bez obzira na to koliko ih ljudi gleda. Ali mesto toga je prekrstila ruke i digla nos, jasno mu stavljajući do znanja da ne odobrava to što radi. Nije želela da on tu pogine i nije nameravala da dozvoli da on slučajno pomisli kako će ona popustiti samo zato što je tvrdoglav.

Nije ni pokušao da je zagrli. Klimnuvši kao da zapravo razume šta se dešava, uze rukavice sa stočića pored vrata. „Min, vratiću se što pre budem mogao. Onda ćemo kod Kecuejn.“ One zlatne vene nastaviše da blistaju čak i nakon što je pre Lana izašao iz sobe.

Ninaeva zastade, držeći vrata. „Min, paziću na obojicu. Alivija, molim te ostani s njom i gledaj da ne napravi neku glupost.“ Bila je sva hladna i dostojanstvena, staložena kao prava Aes Sedai - dok nije pogledala u hodnik. „Oganj ih spalio!“, ciknu. „Odlaze!“ I potrča, ostavivši vrata napola otvorena.

Alivija ih zatvori. „Min, hoćemo li da igramo neku igru da nam prođe vreme?“ Priđe stolici ispred kamina pa sede i iz torbice za pojasom izvadi parče uzice. „Kolariću-paniću?“

„Ne, hvala ti, Alivija“, odgovori Min, umalo odmahnuvši glavom na čežnju u ženinom glasu. Randu je možda svejedno šta će Alivija raditi, ali Min je zadala sebi da upozna tu ženu i iznenadila se onim što je otkrila. Nekadašnja damane je na površini zrela žena, naizgled dobro zašla u srednje godine, stroga i odlučna, pa čak i zastrašujuća. Svakako joj je polazilo za rukom da zastraši Ninaevu. Ta je retko kome govorila „molim te“ sem Aliviji. Ali postala je damane sa četrnaest godina i njena ljubav prema dečjim igrama nije bila jedina čudna stvar u vezi s njom.

Min je žarko želela da ima časovnik u sobi, premda nije mogla da zamisli gostionicu s časovnicima u svim sobama, sem ako u njoj ne odsedaju kraljice i kraljevi. Koračajući napred-nazad dok ju je Alivija budno pratila pogledom, brojala je sekunde u glavi, pokušavajući da oceni koliko će Randu i ostalima biti potrebno da izgube gostionicu s vidika. Kada je zaključila da je prošlo dovoljno vremena, izvadila je plašt iz ormara.

Alivija polete prema vratima i podboči se ispred njih, ni najmanje detinjastog izraza lica. „Nećeš za njima“, otegnuto reče odlučnim glasom. „To bi sada samo dovelo do nevolja, a ja to ne mogu da dopustim.“ U tom trenutku je podsetila Min na tetku Ranu - premda s tim plavim očima i zlatnom kosom ni najmanje nije ličila na nju - koja je nekako uvek znala kada uradiš nešto loše i uvek bi se postarala da ti ne padne na pamet da to ponoviš.

„Alivija, sećaš li se onih naših priča o muškarcima?“ Žena pocrvene kao bulka, a Min žurno dodade: „Mislim na ono kad sam ti rekla kako često ne razmišljaju glavom.“ Često je imala prilike da čuje neke žene kako se drugima rugaju da ništa ne znaju o muškarcima, ali sve dok nije upoznala Aliviju nikada nije srela neku takvu. Ona zaista ništa ne zna! „Rand će bez mene upasti u gadne nevolje. Ja idem da nađem Kecuejn, a ako pokušaš da me zaustaviš...“ Stisnu pesnicu.

Alivija se jedan dug trenutak samo mrštila na nju. Naposletku reče: „Čekaj da uzmem plašt i poći ću s tobom.“

U Ulici plavog šarana nije bilo nosiljki niti slugu u livrejama, a kočije ne bi ni mogle da prođu kroz uzanu i vijugavu uličicu, omeđenu kamenim radnjama i kućama s krovovima od šindre, mahom dvospratnicama, ponekad zbijenim, a ponekad razdvojenim drugim uličicama. Kaldrma je i dalje bila skliska od kiše, a hladan vetar je pokušavao da otrgne Randu plašt s leđa, ali ljudi su ponovo izašli na ulice. Tri ulična stražara, jedan s arkanom na ramenu, zastala su da bace pogled na Randov mač, pa nastavila svojim putem. Nedaleko odatle, na drugoj strani ulice, zgrada u kojoj je bila radnja obućara Zerama dizala se tri sprata uvis, ne računajući tavan pod kosim krovom.