Srce zime

Kad su se pred obojicom našli pehari vrelog kuvanog vina i kada su seli na dugu crvenu klupu ispred jednog kamina, ispričao je Lanu šta je rešio i zašto. Delimično zašto. Ispričao mu je onaj bitan deo. „Da ih se ovog trenutka dočepam, pobio bih ih i pokušao da pobegnem, ali ništa ne bi promenilo da ih ubijem. Bar ne dovoljno“, ispravi se i namršti zagledan u vatru. „Mogu da sačekam još jedan dan, nadajući se da ću ih pronaći. Nekoliko nedelja. Meseci. Samo, svet neće čekati mene. Mislio sam da ću dosad završiti s njima, ali događaji su već pretekli moja očekivanja. I to oni za koje znam. Svetlosti, šta li se sve desilo što ja ne bih znao da nisam čuo nekog trgovca kako gunđa o tome dok pije vino?“

„Nikada ne možeš sve znati“, tiho mu odgovori Lan. „A deo onoga što znaš uvek je pogrešno. Možda i najbitniji deo. Mudrost je biti svestan toga - ali hrabrost je svejedno terati dalje.“

Rand ispruži noge prema vatri. „Je li ti Ninaeva kazala da se ona i ostale druže s Kecuejn? Baš su sada na jahanju s njom.“ Bolje reći, vraćaju se. Osećao je kako se Min približava. Ubrzo će stići. I dalje je zbog nečega bila uzbuđena, i to osećanje je bivalo čas jače čas slabije, kao da pokušava da ga suzbije.

Lan se nasmeši, što se dešavalo veoma retko kada Ninaeva nije prisutna. Ali oči su mu i dalje bile ledene. „Zabranila mi je da ti to otkrijem, ali budući da već znaš... Ona i Min su ubedile Aliviju da će možda moći da približe Kecuejn tebi ako joj one budu zanimljive. Otkrile su gde boravi i zamolile je da ih podučava.“ Osmeh minu i ostavi za sobom lice kao isklesano od kamena. „Moja žena se žrtvovala za tebe, čobanine“, tiho mu kaza. „Nadam se da ćeš to upamtiti. Ne priča mnogo o tome, ali mislim da se Kecuejn prema njoj ponaša kao da je i dalje Prihvaćena, a možda čak i polaznica. Znaš koliko Ninaeva tako nešto teško podnosi.“

„Kecuejn se prema svima ponaša kao da su polaznice“, promrmlja Rand. Nadmen? Svetlosti, kako da izađe na kraj s tom ženom? Ali mora naći neki način. I tako su njih dvojica sedeli u tišini i piljili u plamen sve dok sa đonova čizama ispruženih prema vatri nije počela da se diže para.

Veza ga upozori i on se osvrnu taman kad Ninaeva uđe kroz vrata prema konjušnici, a za njom uđoše Min i Alivija, otresajući ogrtače od kiše i nameštajući suknje za jahanje, mršteći se zbog vlažnih mrlja, kao da su očekivale da se neće ni ovlažiti premda je takvo vreme. Kao i obično, Ninaeva je nosila svoje draguljima ukrašene ter’angreale - pojas i ogrlicu, narukvice i prstenje - kao i onaj neobični angreal koji se sastojao od spojenog prstenja i narukvice.

I dalje se sređujući, Min pogleda Randa i nasmeši se - naravno, nimalo iznenađena što ga vidi. Toplina je kao milovanje tekla kroz vezu s njom, mada je i dalje pokušavala da sakrije koliko je uzbuđena. Drugim dvema ženama trebalo je malo duže da primete Lana i njega, ali kada su ih naposletku zapazile, pružile su plaštove jednom poslužitelju da ih odnese u njihove sobe i pridružile se njima dvojici kod kamina, pružajući ruke prema plamenu da se ogreju.

„Jeste li uživale u jahanju na kiši s Kecuejn?“, upita Rand, pa otpi gutljaj slatkog vina. Min se trznu prema njemu i kroz vezu blesnu osećaj griže savesti, ali lice joj je nosilo izraz čiste ogorčenosti. Skoro da se zagrcnuo. Kako je sad pa on kriv što su se one sastajale s Kecuejn njemu iza leđa? „Ninaeva, prekini da se mrštiš na Lana“, reče kada mu se vrati moć govora. „Verin mi je kazala.“ Ninaeva onda njega namrgođeno pogleda, a on samo odmahnu glavom. Imao je prilike da čuje žene kako kažu da je uvek muškarac kriv, o čemu god da je reč, ali izgleda da ponekad zaista veruju u to! „Izvinjavam se zbog svega kroz šta ste morale da prođete zbog mene“, nastavi, „ali više ne morate. Zamolio sam je da mi bude savetnica. To jest, zamolio sam Verin da joj kaže kako želim da je zamolim. I to noćas. Uz malo sreće, sutra će poći s nama,“ Očekivao je uzvike iznenađenog olakšanja, ali nije to dobio.

„Kecuejn je zapanjujuća žena“, kaza Alivija, pa zagladi prosedu zlatnu kosu. Njen otegnuti baršunasti glas zvučao je zadivljeno. „Stroga učiteljica - ume da podučava.“

„Vunoglavče jedan, ti ponekad ne možeš da vidiš šumu ni da te neko do nje dovede vukući te za nos“, reče mu Min, pa prekrsti ruke ispod grudi. Kroz vezu je osećao odobravanje, ali mislio je da to nije zbog toga što je rešio da digne ruke od traganja za odmetnicima. „Zapamti da hoće izvinjenje zbog Kairhijena. Misli o njoj kao o svojoj tetki koja ne trpi nikakve gluposti, i proći ćeš dobro s njom.“

„Kecuejn nije tako strašna kako se čini“, Ninaeva se namršti na druge dve, a ruka joj se trznu prema pletenici prebačenoj preko ramena, mada su je ove samo pogledale. „Pa nije! S vremenom ćemo... razrešiti svoje... nesuglasice. Samo to je potrebno. Malo vremena.“