Srce zime

„Verin, ako odem do Kecuejn, hoće li ona hteti da razgovara sa mnom? O nečemu drugom, a ne o tome kako joj se ne dopada moje ponašanje? Izgleda kao da joj je samo do toga stalo.“

„O, bojim se da je Kecuejn u nekim stvarima veoma staromodna, Rande. Nikada je zapravo nisam čula da je nekog muškarca nazvala nadmenim, ali...“ Na trenutak se zamisli i pritisnu prstom usne. „Verujem da će saslušati šta imaš da kažeš, ako ti pođe za rukom da izbrišeš onaj loš utisak koji si ostavio na nju. Ili bar da ga zamažeš što više možeš. Rande, malo je sestara kojima titule i krune nešto znače, a ne znam nijednu kojoj su ta čudesa manje bitna nego Kecuejn. Mnogo joj je više stalo do toga da li su ljudi budale ili ne. Ako joj pokažeš da nisi budala, saslušaće te.“

„Onda joj reci...“ On duboko uzdahnu. Svetlosti, došlo mu je da Kismena, Dašivu i sve njih zadavi golim rukama! „Reci joj da sutra odlazim iz Far Madinga i da se nadam da će ona poći sa mnom kao moja savetnica.“ Lijus Terin na prvi deo te rečenice uzdahnu od olakšanja; ali da je taj čovek nešto više a ne samo bestelesni glas, Rand bi rekao da se sav ukočio na drugi deo. „Reci joj da prihvatam njene uslove; izvinjavam se zbog svog ponašanja u Kairhijenu i trudiću se što bolje umem da u budućnosti pazim kako se ponašam.“ Gotovo da ga uopšte nije mučilo što je to morao da kaže. Pa, jeste ga mučilo malčice, ali Kecuejn mu je potrebna, ako Min nije pogrešila - a Min nikada ne greši kada je reč o predviđanjima.

„Dakle, našao si ono što si tražio?“ On se namršti na nju, a ona mu se nasmeši u odgovor i potapša ga po ruci. „Da si došao u Far Mading misleći da možeš pokoriti grad samo obznanivši ko si, otišao bi čim si shvatio da ovde ne možeš da usmeravaš. To znači da si hteo da nađeš nešto ili nekoga.“

„Možda sam našao ono što mi je bilo potrebno“, on joj odsečno odgovori. Samo ne ono što je želeo.

„Onda večeras dođi u palatu Barsala, Rande. Svako može da ti kaže kako možeš da je pronađeš. Zaista sam ubeđena da će biti voljna da te sasluša.“ Cimnuvši plašt, ona kao da tek tada primeti da je vuna mokra. „O, moram da idem da se osušim. Preporučujem ti da i ti to uradiš.“ Okrenu se da ode, pa zastade i osvrnu se da ga pogleda. Njene tamne oči netremice su ga gledale. Odjednom uopšte nije zvučala zblanuto. „Rande, mogao bi da prođeš daleko gore nego da ti Kecuejn bude savetnica, a sumnjam da bi mogao proći bolje. Ako ona to prihvati, a ti zaista nisi budala, slušaćeš njene savete.“ A onda koracima kao da lebdi ode kroz kišu, podsećajući na nekakvog debeljuškastog labuda.

Ponekad me ta žena plaši, promrmlja Lijus Terin, a Rand klimnu glavom. Kecuejn ga nije plašila, ali je zbog nje bio na oprezu. Bio je na oprezu od svih Aes Sedai koje mu se nisu zavetovale, izuzev Ninaeve - a ni u nju nije baš uvek bio siguran.

Kiša je zamrla dok se vraćao dve milje nazad do Savetničine glave, ali vetar je sve jače duvao, a daska iznad vrata, oslikana strogim likom neke žene s draguljima optočenom krunicom prve savetnice, škripala je na zarđalim šarkama. Trpezarija je bila manja nego u Zlatnom točku, no zidne ploče behu izrezbarene i uglačane, a stolovi ispod crvenih greda koje su se pružale preko tavanice nisu bili onako zbijeni. Tu je i crveni dovratak koji je vodio u žensku sobu bio izrezbaren u zamršenu čipku, kao i ploče od bledog mermera na kaminima. U Savetničinoj glavi poslužitelji su duge kose držali srebrnim ukosnicama. Videla su se samo dvojica, pored kuhinjskih vrata, ali za stolovima su sedela samo tri čoveka - strani trgovci koji su sedeli daleko jedan od drugog, svako zagledan u svoj pehar s vinom. Možda su bili suparnici, pošto bi se poneko od njih povremeno promeškoljio i namrštio na drugu dvojicu. Jedan prosedi čovek bio je u tamnosivom svilenom kaputu, a drugi, vitak i opakog lica, imao je u uhu crveni dragulj veliki kao golubije jaje. Savetničina glava ugošćavala je bogatije strane trgovce, a trenutno ih u Far Madingu nije bilo mnogo.

Časovnik na kaminu u ženskoj sobi - Min mu je rekla da je to časovnik sa srebrnom kutijom - kazivao je sat tankom zvonjavom dok je on ulazio u trpezariju. I pre nego što stiže da otrese plašt, uđe Lan. Čim je Zaštitnik pogledao Randa u oči, odmahnuo je glavom. Pa, Rand i nije zaista očekivao da će ih naći. Lako je moguće da je čak i za ta’verena to nemoguće.