Srce zime

Ruke je zgrabiše, pa povukoše unazad i okrenuše u suprotnom smeru. Shvati da je Kecuejn drži za jednu ruku, a Alivija za drugu, i da je žurno vode niz ulicu. Dalje od obućara. Hodajući pored Alivije, Min se sve vreme zabrinuto osvrtala. Odjednom se lecnu. „On... mislim da je pao“, prošapta. „Mislim da je u nesvesti, i da je povređen, ali ne znam koliko teško.“

„Mi mu odavde nikako nećemo pomoći, niti možemo same da mu pomognemo“, smireno reče Kecuejn. Zlatni ukrasi koji su joj visili s punđe zaljuljaše joj se u kapuljači kada je okrenula glavu i odmerila pogledom ljude pred njima. Slobodnom rukom je držala kapuljaču da joj je vetar ne zbaci s glave, pustivši da plašt vijori za njom. „Hoću da se maknemo odavde pre nego što se neki od onih momaka seti da zatraži od žena da otkriju lica. Svaka Aes Sedai koja danas bude zatečena blizu Ulice plavog šarana moraće da odgovori na nezgodna pitanja, i to sve zbog ovog deteta.“

„Pustite me!“, prasnu Ninaeva i otrgnu se od njih. Lan. Ako je Rand u nesvesti, šta je s Lanom? „Moram da se vratim i da im pomognem!“ Dve žene je zgrabiše gvozdenim hvatom. Svi pored kojih su prolazile piljili su prema obućarevoj radnji.

„Već si dovoljno učinila, glupačo jedna.“ Kecuejnin glas bio je hladan kao gvožđe. „Rekla sam ti za farmadinške čuvare. Fuj! Savetnice su se sve usplahirile i prestravile zato što si ti usmeravala tamo gde niko ne može da usmerava. Ti si kriva ako su ih stražari uhvatili.“

„Mislila sam da saidar nije bitan“ slabašnim glasom odgovori Ninaeva. „Bilo je samo malo i nije dugo trajalo. Ja... mislila sam da neće ni primetiti.“

Kecuejn je zgađeno pogleda. „Ovuda, Alivija“, reće i povuče Ninaevu za jedan ugao pored napuštene osmatračnice. Male skupine uzbuđenih ljudi stajale su svuda po ulici i žamorile. Jedan čovek je snažno mahao kao da drži arkan, a neka žena je pokazivala praznu osmatračnicu, začuđeno odmahujući glavom.

„Min, reci nešto“, zamoljaka Ninaeva. „Ne možemo ih tek tako ostaviti.“ Nije ni pokušala da se obrati Aliviji, naspram čijeg je lica Kecuejnino izgledalo meko kao paperje.

„Nemoj od mene očekivati saosećanje“, Minin tihi glas bio je leden skoro kao Kecuejnin. Kada je popreko pogledala Ninaevu, smesta je pogled ponovo skrenula na ulicu. „Preklinjala sam te da mi pomogneš da ih zaustavim, ali ti si moraia da budeš vunoglava kao oni. Sada još zavisimo od Kecuejn.“

Ninaeva šmrknu. „A šta pa ona može da uradi? Zar moram da te podsećam da su Lan i Rand iza nas i da su svakog časa sve dalje?“

„Dečko nije jedini kojeg valja naučiti pristojnom ponašanju“, promrmlja Kecuejn. „Još mi se nije izvinio, ali kazao je Verin da hoće, pa pretpostavljam da ću to za sada prihvatiti. Fuj! Taj dečko mi na glavu navlači više nevolja nego ma koja desetorica drugih koje sam u životu upoznala. Devojko, učiniću sve što mogu - a to je mnogo više nego što bi ti mogla da postigneš pokušavajući da se probiješ kroz uličnu stražu. Odsad ćeš raditi tačno šta ti kažem, ili ću reći Aliviji da sedne na tebe!“ Alivija klimnu, kao i Min.

Ninaeva se namršti. Ta žena bi trebalo da sluša nju! Svejedno, gošća prve savetnice može mnogo više od tamo neke Ninaeve al’Mera, sve i da stavi svoj prsten Velike zmije. Zbog Lana je spremna i da trpi Kecuejn.

Ali kada je pitala šta Kecuejn namerava da učini kako bi ih oslobodila, ta žena joj je odgovorila samo: „Mnogo više nego što želim, devojko, ako uopšte mogu nešto da uradim. Ali obećala sam tom dečku nešto, a ja ispunjavam obećanja. Nadam se da će to upamtiti.“ Izrečen tako ledenim glasom, takav odgovor nije ulivao sigurnost.

Rand se probudi u mraku i bolu, ležeći na leđima. Rukavice mu nisu bile na šakama i osećao je grubi ležaj pod sobom. Skinuli su mu i čizme. Rukavice mu nisu na šakama. Znaju ko je. Osećao se kao da mu je lice u modricama i sve i jedan mišić u telu boleo ga je kao da je pretučen, ali izgleda da ništa nije slomio.

Lagano ustajući, stao je da opipava duž kamenog zida pored ležaja i skoro smesta došao do ugla, a onda do vrata okovanih u grubo obrađeno gvožđe. U mraku mu prsti napipaše mali otvor, ali nije mogao da ga otvori. Ni tračak svetlosti nije se nazirao po rubovima. U njegovoj glavi, Lijus Terin zadahta. Rand nastavi dalje, pipajući uza zid. Pod mu je bio leden pod bosim nogama. Skoro smesta nalete na naredni ugao, pa na treći, gde nogom zakači nešto i to zatandrka po kamenom podu. Držeći se jednom rukom za zid, sagnu se i nađe drveno vedro. Ostavi ga tu i natera sebe da završi krug, sve do gvozdenih vrata. Skroz ukrug. Nalazio se u crnoj kutiji tri koraka dugoj i malo preko dva koraka širokoj. Diže ruku i napipa kamenu tavanicu na manje od stope iznad glave.

Zatvoren?, izusti Lijus Terin trapavo. Ponovo u kutiji. Kada su nas one žene strpale u kutiju? Moramo da pobegnemo!, zaurla. Moramo da pobegnemo!