Srce zime

Ne obraćajući pažnju na urlanje u svojoj glavi, Rand ustuknu od vrata sve dok se ne nađe u središtu ćelije, pa sede na pod i prekrsti noge. Bio je najdalje od zidova što je mogao, pa je u mraku pokušavao da ih zamisli kao da su još dalje, ali činilo mu se da može da ih dodirne samo ako ispruži ruke, i to ne do kraja. Osećao je kako se trese, kao da se to nečije drugo telo nezaustavljivo trese i podrhtava. Činilo mu se kao da su zidovi tu, tik uz njega, a da mu je tavanica neposredno iznad glave. Mora da se bori protiv toga, inače će poludeti kao Lijus Terin dok neko ne dođe da ga pusti. S vremenom će morati da ga puste, makar da bi ga predali onome koga Elaida pošalje po njega, ko god to bio. Koliko će meseci biti potrebno da poruka stigne do Tar Valona i da se Elaidine izaslanice vrate? Ako ima sestara odanih Elaidi bliže od Tar Valona, možda se to dogodi i ranije. Užas ga obuze kada shvati kako se nada da su te sestre bliže, da su već u gradu, da bi mogle da ga izvuku iz te kutije.

„Neću se predati!“, viknu. „Biću neumoljiv koliko moram da budem!“ U tako skučenom prostoru, glas mu je tutnjao kao grmljavina.

Moiraina je umrla zato što on nije bio dovoljno jak da uradi ono što se uraditi moralo. Njeno ime uvek je bilo na vrhu spiska urezanog u njegov mozak - spiska žena koje su zbog njega umrle. Moiraina Damodred. Svako ime na tom spisku u njemu je budilo takav jad da je zaboravljao na telesne bolove, zaboravljao na kamene zidove tik van dohvata ruke. Kolaver Saigan, koja je umrla zato što joj je on oduzeo sve što je cenila. Lija, Devica koplja iz Kosaida Čarina, koja je od njegove ruke poginula zato što ga je sledila u Šadar Logot. Džendilin, Devica Hladnih vrhova Mijagoma, koja je poginula jer je želela da ima tu čast da stražari ispred njegovih vrata. Mora da bude snažan! Jedno po jedno, prizivao je imena s tog dugog spiska, strpljivo kujući svoju dušu u vatrama bola.

Priprema je trajala duže no što se Kecuejn nadala, najviše zbog toga što je raznim ljudima morala objasniti da veliko spasavanje po uzoru na zabavljačke priče ne dolazi u obzir, i tako je noć pala pre nego što se ona zatekla kako hoda svetiljkama obasjanim hodnicima Dvorane savetnica. Hodala je spokojno, a ne užurbano. Ako požuriš, ljudi odmah pretpostave da si nestrpljiv, da su oni u prednosti nad tobom. Ako joj je ikada u životu trebalo da već na početku bude u prednosti - bilo je to noćas.

U ovo doba hodnici bi trebalo da su prazni, ali današnji događaji promenili su stvari. U plavo odeveni činovnici žurili su na sve strane, katkad zastajkujući da se zablenu u njene pratioce. Lako je moguće da nikada nisu videli četiri Aes Sedai odjednom - nije bila voljna da Ninaevu tako oslovljava sve dok ova ne položi Tri zakletve - a današnji metež zacelo je samo doprinosio njihovoj zbunjenosti što ih vide. Ali trojica koji su hodali iza njih privlačili su skoro isto toliko pogleda. Možda činovnici ne znaju šta znače njihovi crni kaputi ili oznake na visokim okovratnicima, ali bilo je veoma malo verovatno da je neko od njih u životu video da se tim hodnicima šetaju tri čoveka s mačevima za pojasom. U svakom slučaju, uz malo sreće, niko neće morati da juri da obavesti Elijs ko to dolazi da upadne na zatvoreni sastanak savetnica. Prava šteta što nije mogla da povede samo muškarce, ali čak se i Dejđin pobunila na taj predlog. Baš šteta što sve njene saputnice nisu pribrane kao Merisa i druge dve sestre.

„Ovo nikada neće upaliti“, progunđa Ninaeva, verovatno po deseti put. „Trebalo bi da već na početku snažno napadnemo!“

„Trebalo je brže da krenemo“, natmureno promrmlja Min. „Osećam ga kako se menja. Ako je ranije bio kao kamen, sada se pretvara u gvožđe! Svetlosti, šta mu to rade?“ Nju je povela samo zato što je bila veza s momkom, ali nije prestajala s izveštajima o njegovom stanju, a svaki je bio turobniji od prethodnog. Kecuejn joj nije rekla kakve su ćelije, ne pošto je devojka umalo doživela slom pričajući joj šta su mu uradile sestre koje su ga svojevremeno otele.

Kecuejn uzdahnu. Sakupila je svoju vojsku s koca i konopca, ali čak je i privremenoj vojsci potrebno da bude disciplinovana. Naročito kada je bitka pred njom. Bilo bi još gore da nije naterala one žene iz Morskog naroda da ostanu. „Ako bude potrebno, mogu da završim ovo bez vas dve“, odlučno reče. „Ne, Ninaeva, ni reč da nisi izgovorila. Taj pojas mogu da nose i Merisa ili Korela. Zato, ako ne prestanete da cvilite, reći ću Aliviji da vas vrati i da vam da razloga za kuknjavu.“ Bio je to jedini razlog zašto je povela tu čudnu divljakušu. Alivija je imala običaj da bude veoma krotka u društvu onih koje ne može da zastraši, ali prilično je zastrašujuće gledala ove dve čavke.