Srce zime

Min potera kobilu tako blizu njega da se dodirnuše nogama. „Jesi li dobro?“, zabrinuto ga upita. „Izgledaš mi loše.“

„Zdrav sam kao dren“, odgovori joj on, a nije lagao samo o osećaju u trbuhu. Bio je kao čelik, ali na svoje veliko iznenađenje, i dalje nije bio dovoljno snažan. Nameravao je da je pošalje u Kaemlin, s Alivijom da je štiti. Ako će mu zlatokosa žena već pomoći da umre, onda mora imati poverenja u nju. Smislio je šta da kaže, ali kada se zagledao u Minine tamne oči, nije bio dovoljno snažan da natera jezik da to izgovori. Okrenuvši sivca među ogoljenim drvećem, osvrnu se i doviknu Kecuejn: „Ovde je to mesto.“

Pratila ga je, naravno. Sve su ga pratile. Harina ga je tako pomno držala na oku da je jedva spavala po nekoliko sati noću. Hteo je da je ostavi za sobom, ali Kecuejn mu je s tim u vezi dala svoj prvi savet. Pogodio si se s njima, dečko, i to ti je isto kao da si potpisao sporazum - ili dao reč. Ispuni šta si obećao ili im reci da je reč prekršena. U suprotnom, samo si običan lopov. Bilo je to grubo i otvoreno, i rečeno glasom koji nije ostavljao mesta sumnji o tome šta ona misli o lopovima. Nikada nije obećao da će slušati njen savet, ali ona je toliko nevoljno pristala da mu bude savetnica da on nije želeo da je tako brzo otera od sebe, pa su stoga gospodarica talasa i druge dve iz Morskog naroda jahale s Alivijom, ispred Verin i ostalih pet Aes Sedai koje su mu se zaklele na vernost i onih četiri što su bile Kecuejnine saputnice. Bio je siguran da će ga ona ostaviti jednako brzo kao što je njih ostavila, ako ne i ranije.

Tuđim pogledima mesto gde je kopao pre nego što je krenuo u Far Mading nije bilo ni po čemu posebno, ali njegove oči videle su tanano koplje svetlosti koje se probijalo kroz vlažan treset šumskog tla. Čak bi i neki drugi muškarac koji može da usmerava prošao kroz to koplje ne shvatajući da je tu. Nije silazio iz sedla. Služeći se talasima Vazduha, pokida tanak sloj trulog lišća i grančica i razgrnu vlažnu zemlju sve dok ne otkri dug uzani zavežljaj, uvezan kožnim vrpcama. Grumenje zemlje držalo se za tkaninu u koju je bio umotan dok je Kalandor lebdeo ka njegovoj ruci. Nije se usudio da ga unese u Far Mading. Bez kanija bi bio primoran da ga ostavi u tvrđavi na mostu, što bi bio opasan način da obznani svoje prisustvo. Malo je verovatno da na svetu postoji još jedan kristalni mač, a previše ljudi zna da Ponovorođeni Zmaj ima jedan takav. Premda ga je ostavio tu, svejedno je završio u mračnoj skučenoj kamenoj kutiji ispod... ne. S tim je završeno. Završeno. Lijus Terin zadahta u senovitim budžacima njegovog uma.

Zadenuvši Kalandor pod kolan, zauzda konja i okrenu se prema ostalima. Konji su pribili repove uza se da bi se zaštitili od vetra, ali povremeno bi neki zabacio glavu ili zaigrao, nestrpljiv da krene nakon toliko vremena provedenog u konjušnici. Kožna torba na Ninaevinom ramenu ni najmanje se nije slagala s draguljima optočenim ter’angrealima koje je nosila. Sada je mazila bremenitu torbu, očigledno i ne shvatajući šta čini. Pokušavala je da prikrije strah, ali brada joj je podrhtavala. Kecuejn ga je bezizražajno gledala. Kapuljača joj je pala na leđa, a ponekad bi neki malo snažniji dašak vetra zanjihao zlatne ribe i ptice, zvezde i mesece koji su joj visili s punđe.

„Ukloniću opačinu iz muške polovine Izvora“, obznani on.

Tri Aša’mana, sada u jednostavnim tamnim kaputima i plaštovima, kao ostali Zaštitnici, uzbuđeno se zgledaše, ali Aes Sedai zažagoriše. Nesuna uzdahnu tako glasno da se to za tu sestru, vitku i ptici sličnu, činilo nemogućim.

Kecuejn nije ni trepnula. „S tim?“, upita, pa sumnjičavo izvi jednu obrvu i pogleda zavežljaj pored njegove noge.

„Sa Čoedan Kal“, odgovori on. To ime je bilo još jedan dar od Lijusa Terina, koji je počivao u Randovoj glavi kao da je oduvek tamo. „Ti ih znaš kao ogromne statue, sa’angreale - jedan je zakopan u Kairhijenu, a drugi na Tremalkingu.“ Harina se trznu, a zlatni medaljoni na lančiću između nosa i uha zvecnuše jedan o drugi kad on pomenu ostrvo Morskog naroda. „Preveliki su da bi se mogli premestiti, ali imam dva ter’angreala koji se zovu ključevima. Pomoću njih, Čoedan Kalu se može pristupiti s bilo koje tačke na svetu. Opasno, zaječa Lijus Terin. Ludilo. Rand nije obraćao pažnju na njega. Sada je samo Kecuejn bila bitna.

Njen konj zastriga jednim crnim uhom, čime je pokazao više uzbuđenja od svoje jahačice. „Jedan od tih sa'angreala načinjen je za ženu“, hladno mu kaza. „Ko će njega koristiti? Ili ti ključevi omogućavaju da sam koristiš oba?“