Srce zime

Ali jedan pogled na šutom zakrčene ulice naveo ga je da promeni mišljenje. Ništa neće menjati. Pored njega se dizala polovina neke blede kupole; njen smrskani vrh bio je dvestotinak stopa, ako ne više iznad ulice, a iznad se nebo plavelo na jutarnjoj svetlosti. Ali od skršenog ruba ruševine pa niz ulicu sve je bilo puno senki, kao da noć već pada. Grad je... podrhtavao. Osećao je drhtaje kroz čizme.

Vatra buknu u šumi, veliki prasak izatkan od saidina oduva drveće u vazduh na talasima plamena koji pohrliše prema njemu, ali on već izatka kapiju. Skoči kroz nju, pa je pusti da nestane i potrča kroz lozama obavijeno drveće što je brže mogao, gazeći kroz snežne nanose, spotičući se o kamenje skriveno ispod trulog lišća, ali ni u jednom trenutku ne usporavajući. Mreža je bila obrnuta, čisto iz opreza, ali isto je važilo i za prvu, a on je bio vojnik. I dalje trčeći, čuo je praskanje koje je očekivao i znao da plameni talasi hrle prema mestu gde se njegova kapija nalazila, jednako nepromašivo kao što su hrlili prema njemu dok je bio među ruševinama. Ali sada su bili dovoljno daleko da ne predstavljaju nikakvu opasnost po njega. Ne usporavajući, okrenu se prema ključu. Koliko je saidina teklo kroz njega, kao da je na nebu bila velika vatrena strela uperena na Al’Tora.

Dakle, sem ako neko u ovom prokletom Dobu nije otkrio još neku neznanu sposobnost, Al’Tor mora da se dočepao nekog uređaja, ter’angreala, koji može otkriti muškarca što usmerava. Po onome što je znao o vremenu koje ljudi sada nazivaju Slamanje, kad su njega zatočili u Šajol Gulu, svaka žena koja je umela da pravi ter’angreale pokušavala je da napravi neki koji upravo to radi. U ratu protivnička strana uvek iznađe nešto neočekivano, pa ti moraš na to odgovoriti. Oduvek je bio dobar u ratovanju. Ali najpre mora da se približi.

Odjednom kroz drveće zdesna ugleda ljude, zaklonjene iza grubog sivog debla. Neki ćelavi starac s rubom sede kose oko ušiju šepao je između dve žene - jedna od njih bila je prelepa na neki divalj način, a druga zapanjujuća. Šta li oni rade u ovoj šumi? Ko su sad pa oni? Al’Torovi prijatelji, ili samo ljudi koji su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Ko god da su, oklevao je da ih ubije. Svaka upotreba Moći bila bi upozorenje Al’Toru. Moraće sačekati da prođu. Starac je pokretao glavu kao da traži nešto među drvećem, ali Demandred je čisto sumnjao da toliko oronuo čovek može videti daleko.

Starac odjednom stade i ispruži ruku pravo prema Demandredu, a ovaj zateče sebe kako u strahu pokušava da se odbrani od mreže saidina koja udari u njegove štitove znatno snažnije nego što je trebalo - jednako snažno kao da ju je on izatkao. Ta matora mrcina je Aša’man! A bar jedna od tih žena mora da je ono što se u današnje vreme zove Aes Sedai i spojena u krug s tim čovekom.

Pokuša i sam da napadne i da ih smrvi, ali starac je ne zastajkujući bacao na njega mrežu za mrežom, tako da se on jedva branio. One koje bi pogodile drveće obgrlile bi ga plamenom ili raznele debla u iverje. Bio je on vojskovođa - i to veliki vojskovođa - ali vojskovođe se nisu borile rame uz rame s ljudima kojima su zapovedale! Psujući, poče da se povlači okružen pucanjem drveća u plamenu i grmljavinom ognjenih talasa. Dalje od ključa. Pre ili posle, starac mora da se umori, a onda će on moći da ubije Al’Tora. Ako neko od ostalih u međuvremenu ne stigne. Iskreno se nadao da neće.

Sukanja zadignutih do kolena, Sindejn psujući potrča što dalje od svoje treće kapije čim je kroz nju prošla. Čula je grmljavinu kako se približava mestu gde se nalazila, ali ovoga puta je shvatila kako to ide pravo na nju. Saplićući se o divlju lozu skrivenu snegom, udarajući o drveće, trčala je. Mrzi šumu! Bar je još neko od ostalih ovde, videla je one vatrene vodoskoke kako jure nekamo drugde, a ne na nju; osećala je saidar kako se tka na više mesta, i to sa srdžbom - ali molila se Velikom gospodaru da prva stigne do Lijusa Terina. Tada shvati kako želi da ga gleda dok umire, a zbog toga mora da mu se približi.

Čučeći iza jednog palog debla, Osan’gar je dahtao od trka. Svi oni meseci provedeni u izigravanju Kolana Dašive nisu mu omilili vežbanje. Prasak koji ga je umalo ubio zamro je, pa se opet začuo negde u daljini, a on je oprezno provirio preko balvana. Mada to drvo i nije bilo neka zaštita. Zapravo, nikada nije bio neki vojnik. Bio je nadaren za drugo. Troloci su njegovih ruku delo, pa samim tim i Mirdraali koji su iz njih proistekli, kao i mnoga druga stvorenja koja su uzdrmala svet i proslavila njegovo ime. Ključ je plamteo od saidina, ali on je osećao kako se manje količine saidina takođe usmeravaju na drugim mestima.

Očekivao je da će ostali Izabrani tu biti pre njega i nadao se da će završiti posao pre nego što on stigne, ali očigledno nisu. Al'Tor je očevidno poveo nekoliko Aša’mana sa sobom, a sudeći po tome koliko je saidina utrošeno na oganj kojim su ga napali, poneo je i Kalandor. A možda i neke od onih njegovih pitomih takozvanih Aes Sedai.